Maja Barčot Foto: Samuel Black
Pozorišna i TV glumica Maja Barčot jedna je od onih za koje se može reći da su uspele „preko“. Britanska publika je mnogo više poznaje, jer više od 20 godina živi i radi u Londonu, a kako govori engleski jezik reklo bi se da je tamo i rođena.
Međutim, malo je poznato da je ona praunuka naših prvih posleratnih glumaca Milice Carke i Dragoljuba Tave Jovanovića, te joj je, kako kaže, „gluma u krvi“.
Carka i Dragoljub zajedno su radili u putujućim pozorištima i jedno vreme su živeli u Banja Luci. Nakon Drugog svetskog rata Tava je dobio angažman u Beogradskom Dramskom Pozorištu a Carka je bila jedna od prvih članova ansambla novootvorenog Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta i takođe je igrala u prvim jugoslovenskim filmovima tog doba („Slavica“, „Živjeće ovaj narod“, „Major Bauk“).
– Moja baba-tetka Ljiljana Jovanović je isto bila glumica a deda-ujak nagrađivani tonac za filmove Siniša Jovanović-Singer. Kao mala sam glumila za porodicu i prijatelje – uvek sam pevala, igrala (u Londonu sam imala drvenu tablu gde sam stepovala pošto smo u stanu imali samo tepih), recitovala sam i uživala u audio kasetama na kojima su bile nasnimljene bajke koje sam obožavala da slušam, a odlasci u pozorište su mi bili omiljena zabava – priča za Danas.rs Maja Barčot o svojim korenima i interesovanju za glumu.
Rođena je u Beogradu, a kao mala živela je nekoliko godina u Londonu gde je i savladala engleski jezik. Deo osnovne i srednju školu zaršila je u Beogradu, upisala glumu na Akademiji Umetnosti „Braća Karić“ u klasi čuvenog Branislava Cige Jerinića i asistenta Borisa Pingovića. Kolege su joj bili Ivan Ivanov, Jelena Škondrić, Ana Jerotijević, Danijela Stojković, Mladen Obradović, Đorđe Teodosić, Jadranka Bugarski- Pejanović, Jelena Dromljak, Milan Tomić, Vladan Brković i Dejana Miladinović-Gajdaš.
Kada je ’99. odlučila da konkuriše na londonskoj dramskoj akademiji LAMDA, gde je odmah i primljena, želela je da to iskoristi i svoje glumačko obrazovanje nastavi tamo, a kasnije i karijeru. Kaže da je kod nje oduvek postojala želja da se oproba na nekoj od londonskih akademija pošto je bi-lingualna.
– Međutim, to je niz godina ostajalo samo na nivou želje. Kada se završilo bombardovanje 1999. godine, pomislila sam da ipak treba iskoristiti svaku mogućnost koju ti život pruža i sve više sam počela da razmatram tu opciju da ipak jednom odem na audiciju, čisto da podmirim svoju radoznalost. Tako sam izabrala LAMDU (London Academy of Music and Dramatic Arts) u Londonu i iz tog prvog pokušaja sam primljena. To sam shvatila kao znak da ipak treba da se otisnem ponovo u beli svet, ali ovog puta sama. Bilo mi je dosta teško da napustim svoju familju, prijatelje i moju divnu klasu sa „BK“ Akademije ali mi je drago da smo ostali u kontaktu i da se i dan danas družimo i vidjamo kad se za to ukaže prilika – priča Maja o svojoj odluci da napusti Srbiju.
Za London kaže da je multikulturan grad i da se to oseća u svakoj pori društva, te da je imala vrlo pozitivno iskustvo pri dolasku.
– Na LAMDI sam takođe imala vrlo kvalitetne i dobre kolege sa kojima sam sklopila prijateljstva za ceo život. Britanci su po svojoj prirodi vrlo lojalni i kada vas jednom prihvate, to je to – kaže Maja Barčot. Dodaje da je još kao mala dosta naučila o mentalitetu Britanaca, te joj nije bilo teško da se prilagodi.
Lik „Debbie“ u vreme korone – ekcentrični britanski humor sa elementima apsurda
Zbog pandemije korona virusa kulturna industrija jedna je od onih koja je osetila na svojoj koži šta znače ograničenja, jer su pozorišta i bioskopi bili zatvoreni. Naša sagovornica opisuje kako je bilo sa glumcima u Londonu i kako je na YouTube i Instagramu nastao lik „Debbie“, žene koja želi da ode u svemir.
– Pandemija je bila teška za sve nas jer smo svi bili u svojim kućama u izolaciji ali mislim da je jedna stvar koju smo svi shvatili u tim teškim vremenima je da se bez kulture ne može. Svi smo se bacili na gledanje serija i filmova, na slušanje muzike, ja sam gledala snimke starih predstava iz Britanije i iz Srbije- to je bila neka vrsta „bega“ od trenutne realnosti. Sa prijateljima sam se nalazila preko Zoom-a i Skype-a ali nešto što me je definitivno održalo je bila umetnost. Naime, povezala sam se sa dugogodišnjom prijateljicom, rediteljkom Svetlanom Dimčović i kroz zajedničku kolaboraciju je stvoren lik „Debbie“- to su bili kratki skečevi koje smo snimali i stavljali na YouTube. Debbie je žena koja je majka, preduzimač i domaćica sa velikim ambicijama da ode sa „pandemic-planete“ u svemir. Naša junakinja pošto-poto hoće da pobegne od sopstvene realnosti a rešenje za Debbie je sasvim očigledno – šta drugo nego odlazak u svemir!- navodi Maja.
Prema njenim rečima, Debbie predstavlja ekcentrični britanski humor sa elementima apsurda iza koga stoji srpski kreativni tim.
– Svetlana i ja smo smišljale razna scenarija za Debbie počev od njenog treninga po uzoru na NASU pa sve do ispijanja vina i džina u očaju što ne može deci da reši domaći iz matematike u okviru onlajn nastave. Pisanje i snimanje tih skečeva mi je mnogo pomoglo da sebe izrazim a i da stavim nešto onlajn što bi publiku malo razgalilo – dodaje Maja.
Za vreme pandemije i lokdauna napisala je i scenario za film na kome još uvek radi a snimila je i kratak film u engleskoj produkciji, sa scenarijom koju je napisala Tena Štivičić.
Britanija je, kako ističe Maja Barčot, imala razne programe finansijske pomoći za stanovništvo pa su tako i umetnici dobili novčanu nadoknadu za period dok nisu bili u mogućnosti da rade.
Trenutno piše scenario koji govori o njenoj prabaki Carki i pradedi Tavi na početku Drugog svetskog rata.
– Priča o mojoj familiji je nešto o čemu sam oduvek htela da pišem jer tu ima vrlo interesantinih, komičnih i potresnih momenata a pandemija je samo ubrzala taj proces jer mi je dala vremena da se fokusiram na pisanje. U isto vreme Svetlana i ja radimo na tome da snimimo kratak film o Debbie i njenim iskustvima. Takođe predajem glumu u jednoj privatnoj srednjoj školi u Londonu – kaže Maja.
„Najbitnije je da glumac zna šta želi i šta je spreman da radi“
Govoreći o ponudi današnje filmske i TV produkcije kaže da iako je 2020. godina bila teška i puna izazova, ima dosta raznovrsnog sadržaja na mnogim platformama i u Srbiji i u Britaniji. Trenutno više gleda serije nego filmove.
-Volim trilere i krimi priče (poslednje što sam odgledala je serija „Mer iz Istauna“ sa Kejt Vinslet) a i drame i komedije su mi isto vrlo drage (trenutno pratim seriju „Beli Lotus“ na HBO). Dokle god je dobar scenario i interesantna priča sa jakim likovima, ja uživam. Jedan od omiljenih naših filmova koje sam gledala u poslednjih nekoliko godina je film Gorana Paskaljevića „Kad svane dan“ – navodi Maja.
Praveći paralelu između filmske industrije i glumaca u Srbiji i Britaniji kaže da je britanska filmska industrija jedna od vodećih filmskih industrija u svetu, koja je od samog početka kinematografije dala sjajne filmove i vrhunske glumce, ali i da srpska ima da ponudi generaciju mladih glumaca.
-Srpska filmska industrija je takođe iznedrila sjajne projekte i glumce koji su ekstremno talentovani ali bih rekla da pogotovo u poslednje vreme tih projekata je sve više a kako se rade i ko-produkcije sa stranim produkcijskim kućama, imamo priliku da vidimo mnogo toga i u inostranstvu na festivalima i da upijamo talente novih generacija mladih srpskih glumaca koji su fascinantni – ocenjuje naša sagovornica.
Na pitanje koliko su srpskim glumcima „otvorena vrata“ u Britaniji Maja kaže da je posao glumca vrlo konkurentan i mišljenja da je ono što je najbitnije je da glumac zna šta želi i šta je spreman da radi.
– Koliko znam, naši glumci su se lepo snašli u Britaniji- akcenat nekad može da bude barijera za dobijanje željenog angažmana. Ja sam imala sreću da upoznam i radim sa Vesnom Stanojević (igrale smo duo-dramu „Samo obična kurva“ u Ustanovi Kulture „Vuk Karadžić“ u Beogradu 2010. godine) a i Branku Katić sam upoznala pre nekoliko godina u Londonu i to mi je bila velika čast – ističe Maja.
I od Srbije i od Britanije dobila je, kako kaže, ono što joj je bilo potrebno.
– Moji koreni su u Srbiji, odatle potičem i bitno mi je da to održavam. Pored solidnog obrazovanja koje sam dobila u godinama pre nego što sam otišla u Britaniju da studiram, imala sam i divne godine odrastanja u Beogradu i toga se uvek rado sećam- odlazak u KST i slušanje svirki u SKC-u, šetnje po parkovima, amatersko pozorište „Gradimir“, kafe u beogradskim kafićima gde sam provodila mnogo vremena, odlasci na Adu i bazene u letnjim mesecima i još mnogo toga. Osećam da su mi te formativne godine dale krila da idem dalje. U Britaniji mi je pružena prilika da zaokružim glumačko obrazovanje, da odrastem i da se asimiliram u jedan drugačiji mentalitet i to mi je svakako proširilo vidike – objašnjava Maja.
„Volim sa mamom da pričam o dobrim filmovima i predstvama“
Iz Srbije, kaže ona, najviše prati kulturna dešavanja i voli sa mamom da priča i razmenjuje iskustva o dobrim filmovima i predstavama koje je gledala, pa se trudi sve da pogleda kada je u Srbiji. Pored toga, godišnje se održava tzv. „Raindance“ filmski festival u Londonu gde se prikazuju i naši filmovi u okviru Balkanskog ogranka fesitvala, pa i to isprati.
Njeni bliski prijatelji, dodaje Maja, imaju neke osnovne informacije o dešavanjima u Srbiji, što su dobili ili od nje ili iz medija.
-Reakcije kad kažem odakle sam su uvek veliko iznenadjenje, obzirom da govorim engleski kao da mi je maternji jezik, pa bude čudno kad čuju da ustvari nisam rodom iz Britanije – dodaje Maja. Ne pravi razliku u odnosima odakle su ljudi, pa prijatelje ima ne samo iz Srbije i Britanije već i iz raznih drugih zemalja.
– Lepo je podeliti mentalitet i neka sećanja sa Srbima u dijaspori- to mi uvek prija – naglašava ona.
Kada je odlazila nije razmišljala o tome da li će se vraćati, već je, kako kaže, dan za danom živela novi život u inostranstvu. Vremenom joj je to isto inostranstvo postalo dom.
-Više sam vremena provela u Britaniji nego u Srbiji i u Londonu sam izgradila svoj život ali se uvek rado vraćam u zemlju svog porekla – dodaje Maja, koja trenutno boravi u Beogradu.
– Beograd izgleda vrlo lepo i drago mi je da vidim i čujem strane jezike turista koji dolaze u posetu. Pre korone sam dolazila minimum dva puta godišnje u Srbiju i tako ću i nastaviti. Raduje me da se vidim sa rodbinom i prijateljima i da se družim u opuštenoj atmosferi svojstvenoj Beogradu – zaključuje Maja Barčot.
Najdraže uloge
Uloge koje su joj do sada bile najveći izazov su i one na koje je najponosnija. To su Nora iz „Lutkine Kuće“, Ledi Magbet u „Magbetu“ a jedna od najdražih uloga joj je Doroti u mjuziklu „Čarobnjak iz Oza“.
– Uvek mi je bio san da igram Seli Bouls u „Kabareu“ a najviše bih volela da igram neki lik u seriji ili filmu koji meni kao osobi nije ni po čemu sličan i da tako razvijam glumačke “mišiće” – navodi glumica Maja Barčot.
