U Kaliforniji, u Los Anđelesu, živi većina stranih majstora filma, tako da ste uvek u centru dešavanja i to se ne može nigde drugde naći u svetu, počinje svoju priču Igor.
„Ništa u animiranom filmu ne postoji u stvarnom svetu, pa je produkcija jednog takvog filma zahtevna i veoma obimna. Moj posao je da radim na digitalnim karakterima, da uđem u srž anatomije, da likovi u svim pozama izgledaju uverljivo – koža, mišići, izraz lica, svi detalji. Jedan film stvara se u proseku tri godine i u njemu učestvuje više od tristo umetnika, a tim se tokom produkcije menja. Ceo projekat najčešće košta više od sto miliona dolara. Ja sam radio i filmove Mačak u čizmama i Pandu 2, koji su bili novimnovani za Oskara i fenomenalan je osećaj kada znaš da si im ti nadahnuo karakter, koji oseća i razume – ima emociju“, kaže za Program za dijasporu RTS-a Igor Stefanović.
Holivud je mesto u kome počinje i završava se produkcija svakog američkog filma, a snimanja se često odvijaju i na drugim lokacijama i znamenitim mestima u svetu.
„Naravno, ja nisam jedini Srbim koji uspeva na polju animacije i specijalnih efekata usvetu. U svim većim studijima koje rade animaciju i vizuelne efekte za Holivud, ima naših ljudi. Na primer, neki od njih imaju izuzetno odgovorne pozicije u Weta Digitalu na Novom Zelandu. I u Beogradu i Novom Sadu ima nekoliko studija koji rade na filmovima i video-igrama najvišeg kvaliteta, i mnogo smo uspešniji i više smo postigli od drugih iz našeg regiona“, kaže umetnik.
Igor voli da crta od kada zna za sebe, kaže.
„Sada imam 37 godina i počeo sam da zarađujem od svoje 15-te. Radio sam vizit karte, kasnije logotipe, završio sam Fakultet organizacionih nauka, a putem interneta obučavao sam se za posao kojim se danas bavim. U svet sam se otisnuo kada sam svoje radove poslao u Studio Hari Poter u London i dobio posao. Tamo sam postao deo velikog tima i radio sam na animiranim filmovima tri godine“, objašnjava Igor.
A onda je konkurisao u Dreamworks-u i dobio posao u toj holivudskoj fabrici snova.
„Moja kuća se nalazi na samoj obali, malo dalje od centra. U njoj sam se lepo ušuškao, sve više posvećujem klasičnom slikarstvu na velikom platnu i pomalo se osamostaljujem. Nisam još uvek doneo odluku da definitivno živim i ostanem u Americi. Tamo mi nedostaje ta naša potpuna bliskost među drugarima koja postoji samo u Srbiji. Obišao sam gotovo pola sveta, ali, što bi rekao Vuk Stefanović Karadžić, nema lepše zemlje od Srbije, i zato sam ove septembarske dane ovde u Beogradu“, kaže Igor.
Uskoro bi trebalo da u Los Anđelesu potpiše novi ugovor sa jednom velikom televizijskom kućom. Ako do toga ne dođe, uskoro se vraća u Beograd, a ako ipak dođe, ostaće u okovima novog projekta.
