Mogla je to da bude bajka, a ne tragična priča o kraljevskom paru i jednom dvorcu. Ali, može se shvatiti i kao priča o našim naravima, odnosno o nama… Bajke su priče sa lepim završetkom, a priča o dvorcu u Takovu nema ni lep početak.
Onda kao i sada kao što će uvek i biti postoje ljudi koji ne biraju načine kako da se dodvore vlasti, posebno ako je ta vlast oličena kraljevskom titulom. Tako je tadašnji okružni načelnik Jovan Šurdulović došao na ideju da se dodvori kralju Aleksandru Obrenoviću, tako što je smislio da za kralja i kraljicu Dragu napravi dvorac u Takovu. Kako je zamislio lukavi načelnik Šurdulović, tako je i uradio.
– Ne zna se tačno datum kada je počela izgradnja dvorca u Takovu, ali se zna da je završen 1902. godine i to kulukom koji je raspisao Šurdulović. Svakoj kući je bilo „odrezano“ šta treba da uradi na izgradnji dvorca. Tako neki od seljaka su svojim volovima išli čak do Golije da dovezu građu za dvorac, jer je veći deozamka bio izgrađen od drveta.
Blizu takovskog grma
Dvorac je bio izgrađen na oko 100 koraka od takovskog grma, pod kojim je Miloš podigao Drugi srpski ustanak. U isto vreme dat je nalog izvesnom Jozefu Manoku da izradi skicu za spomenik takovskom ustanku, koji je napravio vajar Mihajlo čebinac iz Kraljeva za 6.000 ondašnjih dinara.
Drugi su dovlačili kamen, pravili ciglu, kopali temelje… Kada je dvorac uređen, Aleksandru Obrenoviću je svečano uručen još jedan zamak, pored dvoraca koje je imao u Beogradu, Niškoj Banji, Smederevu i Toponoci. No, koliko je poznato, jedan od najpoznatijih kraljevskih parova u Srbiji u dvorcu u Takovu boravio je svega jednom i to bez noćenja – kaže Radoš Gačić, direktor muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.
Skromnije, ali prijatnije
Tolika muka Takovaca samo za jedan dolazak kralja? Ali, zašto je to bilo tako krivi su događaji ispred kojih je koračao Apis i ko zna dokle bi dogurao taj Šurdulović da se, eto, Srbi opet nisu latili oružja i 29. maja 1903. godine izmasakrirali poslednji izdanak loze Obrenovića. Sa smrću kraljice Drage i kralja Aleksandra, odmah po rođenju počeo je da umire i dvorac u Takovu.
U takovskom kraju nema više živih sagovornika koji bi opisali dvorac. Ali, na osnovu narodnog sećanja i na osnovu planova za dvorac koji se nalaze u nekom od bečkih arhiva, to je bila jedna od najlepših građevina u unutrašnjosti Srbije. Plan za izgradnju dvorca najverovatnije je izradio Feliks Kanic, koji je tako po lepoti upoređivao sa prekrasnom dolinom sunca kod Beča.
Dve verzije požara
O požaru
u dvorcu postoje dve verzije, naivnija, da su dvorac zapalili čobani koji su s jeseni čuvali stoku u takovskom polju paleći vatru u samom dvorcu, i druga, verovatnija, da su dvorac spalili simpatizeri Karađorđevića. U ovom trenutku sasvim je svejedno šta je istina. Ali je bitno da dvorca više nema.
U odnosu na ostale dvorove Obrenovića, prema dokumentima i rečima Radoša Gačića, takovski dvorac bio je mnogo skromniji, ali, čini se, jedan retko prijatan kutak za boravak kralja Aleksandra i kraljice Drage.
Namera o lepim trenucima u Takovu srušena je 29. maja 1903. godine kada su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, a nedugo zatim sličnu sludbinu doživeo je i dvorac.
Po dolasku na vlast Karađorđevići nisu previše marili za imanje Obrenovića, što je narod veoma brzo osetio, pa je veliki broj Takovaca našao načina da naplati svoju muku kulučeći na izgradnji dvorca. Počelo je sa odnošenjem nameštaja, servisa, kuhinjskog posuđa… Iako su državni popisivači stigli u takovski dvorac veoma brzo posle ubistva kraljevskog para, već 5. avgusta 1903. godine u dvorcu nisu našli mnogo toga.
Izgorelo do temelja
– I danas u kućama u Takovu i okolini ima predmeta iz dvorca – kaže Gačić.
Deo toga, oko 30 eksponata, muzej je dobio na poklon, a deo je otkupljen, kao što je urađeno sa porodicom Jakovljević iz Beršića. Reč je uglavnom o posuđu i delovima lustera, kao i jednim metalnim krevetom. Nešto od ovih stvari se nalazi u manastiru Vraćevšnica, a nešto i u muzejima u Beogradu.
Nakon pustošenja, dvorac je zadesila još jedna nesreća. Godine 1917. dvorac je zapaljen i u požaru je do temelja izgoreo.
– Osamdesetih godina, kada je bila aktuelna diskusija kojim će pravcem proći magistrala koja će povezivati Beograd sa južnim Jadranom, odnosno nadanjima da će proći kroz Takovo, intenzivno se radilo na pronalaženju projekta dvorca u Takovu kako bi on bio rekonstruisan.
Međutim, od magistrale nije bilo ništa, tako da je i ideja o obnovi dvorca napuštena sve do pred kraj prošle decenije kada su vođeni razgovori sa jednim našim biznismenom iz inostranstva koji je izrazio želju da uloži novac, a da dvorac bude u isto vreme muzejski prostor i reprezentativni ugostiteljski objekat. Međutim, događaji koji su usledili i ovu ideju su udaljili od realizacije – kaže Radoš Gačić – No ne gubimo nadu, jer sam ubeđen da će se ponovo pojaviti neko ko ima dovoljno sluha i za biznis i za istoriju i da će dvorac u Takovu jednog dana zasijati u punom sjaju.
Do tada samo najmaštovitiji i najinformisaniji u svojoj mašti vide dvorac u Takovu.
