Z. Vicelarević
Eparhija diseldorfska i nemačka i Crkvena opština Frankfurt organizuju 18. novembra donatorsko veče u Ofenbahu na kojem će biti prikupljana sredstva za dovršetak radova u frankfurtskom hramu Vaskresenja Gospodnjeg i Svetosavskoj sali pri hramu. Otac Simon Turkić, starešina Crkvene opštine Frankfurt za “Vesti” govori o crkvi koja je našim ljudima u metropoli na Majni i okolini poznata i kao hram na Galusu i ističe da je on već, a ubuduće će naročito biti i više od bogomolje. Biće to, kako navodi, svetionik, izvorište i stecište srpske kulture i pravoslavlja.
Hram je kupljen 2012. godine od tada je njegov izgled znatno izmenjen i sada je unutrašnjost, da tako kažemo, prava pravoslavna. Za nekoliko dana je donatorsko veče, šta planirate još da uradite sredstvima koja budu prikupljena?
– Kod nas će da bude vrela jesen. Zaista imamo mnogo poslova koje ove jeseni završavamo. Neke od tih poslova smo već odradili kao na primer stasidije, stolice koje se u svim pravoslavnim crkvama nalaze uz zidove. Za njih smo već imali priloge od naših vernika i većina stasidija je već isplaćena. Ostalo je još neki deo koji nije pokriven i deo donacija će za to da bude namenjen. A veći deo je namenjen za dovršetak Svetosavske sale u koji spada i kupovina kuhinje, kompletan inventar, stolovi i stolice koji će da prate izgled sale, a izgled sale će pratiti enterijer hrama. Tako da će sve da bude u svetosavskom pravoslavnom duhu, a to znači kvalitet, a kvalitet košta.
Obnovu hrama praktično od kupovine pomažu naši klubovi i pojedinci. Da li ste očekivali toliko angažovanje srpske zajednice kada je hram kupovan?
– Kada sam tek došao ovde, ljudi su pričali o prošlosti. Ja sam rekao da mi gledamo u budućnost, u smislu verskom, a budućnost naša je gospod Bog. Ta budućnost koju gledamo mi zove se optimizam. Iz tog optimizma i vere naše u kojoj žive naši vernici, koji su pomagali i pomažu ovaj hram, izašlo je ovo što danas svi sa ponosom gledamo. Ja sam verovao da će naša zajednica tako da pomogne i oduševljen sam srčanim odzivom svih naših ljudi ovde, počevši od Svetosavske sale, gde je odrađen najveći poduhvat u ovom hramu. Većinom su poslove oko sale radili naši ljudi, privatni preduzetnici, koji su sve te radove uradili bez novčane nadoknade. Pomogli su i klubovi iz cele srpske zajednice i svima se od srca zahvaljujem.
Odvajali od sebe za svetinju
Imate li evidenciju koliko je naših ljudi pomagalo?
– Samo u Svetosavskoj sali je pomoglo i radilo, grubo rečeno između 500 i 700 ljudi. Oko samog hrama je broj još veći. Imamo one koji redovno pomažu mesečnim prilogom, imamo ljude utemeljivače koji daju i veće sume novca. Nečijih pet evra je ponekad mnogo veće nego što nam sam broj pokazuje. Ima Jevanjđelska priča, kada je žena dala svoj poslednji dinar, Hristos je rekao da njen poslednji dinar vredi više nego što su mnogi dali od svog suviška. Tako da imamo mnogo primera da su ljudi odvajali od sebe i davali za hram i zato se osećam blagoslovenim.
Možete li da izdvojite nešto do sada uređeno kao najvažniji posao?
– Ovde ima mnogo velikih stvari koje su urađene. Na početku je urađen ikonostas koji je zaista impresivan. Zatim mermerni pod koji je urađen po ugledu na Crkvu Cara Teodosija iz Ravene, što je vrhunac crkvene umetnosti, sa podnim grejanjem. Freskopis je takođe velika stvar koji je radio Rade Sarić. Polileji koji osvetljavaju naš hram su nam stigli iz Moskve. Zvonik je obložen bilećkim kamenom, kao i krst na zvoniku koji je obložen pozlatom. Ali je ipak, po meni, najveći posao koji se ne vidi kada se uđe u hram, jer se ne vidi iz njega – sala. Mi smo potkopavali temelje crkve. To je posao zbog koga sam se najviše bojao i budio noćima. Ali najveće što smo uradili je ono što smo pre 10 godina rekli da nam je cilj da se složimo, obožimo i umnožimo. Mi sada vidimo ovu treću stavku, umnoženje. Mnogo novorođenčadi i beba bude svake nedelje u crkvi. Roditelji žive crkvenim životom, mole se, ispovedaju, pričešćuju. Dovode i kraštavaju svoju decu i deca su ovde u crkvi. Imaju svu podršku našeg sveštenstva i učimo naš narod da imaju, ne samo strpljenje nego i ljubav prema mladim porodicama.
Kulturni događaji
Hram Vakrsenja Gospodnjeg dugo već nije samo crkva, bogomolja već i svojevrstan srpski centar. Ovde se održavaju pozorišne predstave, predavanja, književne večeri, u porti humanitarna akcija Trojka iz bloka. Da li će završetkom Svetosavske sale pri hramu takvih događaja biti i više?
– Kada smo kupili ovaj hram onda smo rekli da se molimo i da je naša želja da ovaj hram bude svetionik, izvorište i stecište srpske kulture koja počiva na pravoslavlju. I sve to što izvire iz toga biće u ovome svetome hramu i trudićemo se da što više lepih događaja bude u i pri hramu. U ovih 10 godina, koliko smo ovde, imali smo mnogo prezentacija, raznih kulturnih događaja i zato smo veoma zadovoljni. A buduća sala se zato i gradi.
Šta će se još sve organizovati u Svetosavskoj sali?
– Za početak, posle nedeljne liturgije, narod će da se okuplja na agape. To je stari izraz iz hrišćanstva, iz prvih vekova crkve, posle liturgije je uvek je bila agapa ili trpeza ljubavi gde će narod da se počasti, a jedan od sveštenika će uvek da održi poučnu reč za narod u sali. Takođe imamo ovde i školu ćirilice i srpskog jezika, pa će u toj sali bili bolji uslovi za decu koja pohađaju školu kao i veronauku. A tu je i naš hor koji planiramo da proširimo i koji će tamo imati prostora za uvežbavanje. Sala će biti savremeno tehnički opremljena. Biće za sopstvene crkvene potrebe. Sve što se radi u hramu radiće se u sali, što se ne može raditi u hramu, ne može ni u sali.
Uskoro najveća freska
U kojoj fazi su radovi na oslikavanju hrama?
– Ostao je još prostor za oslikavanje u crkvenoj galeriji gde se nalazi crkveni hor. Tu će biti urađena najveća freska, Uspenje presvete Bogorodice. Radovi te freske treba da počnu u decembru. Leva strana zida je kompletno urađena sa centralnom kompozicijom, freskom Vaskrsenje Gospodnje, koja je kopija freske iz manastira Hor iz Carigrada. Oko te kompozicije su svetiteljke i svetitelji iz hrišćanstva. Na desnom zidu je freska, kompozicija, Roždestvo Hristovo, Božić. Na toj strani, oko Božića, su ikone likovi, sveti Nemanjići.
Ikone na poklon
Ima primera da vernici poklanjaju ikone hramu.
– Ima brojnih primera da nam vernici poklanjaju ikone kao i primera da nam, od početka ikonopisa, slavari prilažu sredstva za freske njihovih slava, a neki su davali priloge za velike kompozicije. Na taj način smo i mogli da finansiramo freskopis.
Liturgije i na nemačkom
Deo zajednice pri hramu čine i pravoslavni Nemci.
– Dolaze nam, ne samo pravoslavni Nemci nego i ljudi iz drugih etničkih zajednica koji razumeju nemački jezik. Zbog njih mi jednom mesečno održimo liturgiju na nemačkom jeziku. Kada ih pozovemo oni rado dođu i bude im drago da razumeju liturgiju, tako da imamo veoma lep odnos sa njima. Sledeća liturgija na nemačkom jeziku je 9. decembra – navodi otac Simon koji je prvu celu liturgiju na nemačkoj jeziku u hramu Vasksenja Gospodnjeg u Frankfurtu služio je u januaru 2019, a sasluživali su otac Milorad Marijanović, sveštenik iz Crkve Svetog apostola Luke iz Frankfurta i otac Aleksandar Marković iz Vizbadena.
Svetosavci
Već godinama u renoviranju hrama učestvuje i grupa vernika koja je dobila ime Svetosavci. Šta možete da nam kažete o njima i šta je sve urađeno uz njihovu pomoć?
– Grupu Svetosavci smo osnovali ovde pri hramu kada smo počeli Svetosavsku salu da radimo. Naša zajednička ideja se rodila da od tog podruma napravimo salu. Kada su radovi već počeli da budu ozbiljni onda smo preko jedne od društvenih mreža organizovali grupu koju smo nazvali Svetosavci, radi lakšeg tehničkog okupljanja i organizacije, dok su se radili teški fizički poslovi. I uz pomoć Svetosavaca smo odradili ovu našu salu. Čak i danas kada imamo neku veću akciju mi ih pozovemo i oni se uvek odazovu. Uz pomoć naših Svetosavaca izneseno je 1. 200 kubika zemlje i sve to je prošlo kroz njihove ruke jer nismo mogli da koristimo mašine. Takođe su njihovom pomoći urađeni svi grubi betonski radovi od betoniranja ispod temelja do betonske ploče. Naravno da je bilo i za očekivati da se sala zove Svetosavska.
Dobri odnosi sa gradskim vlastima
Bivši i sadašnji gradonačelnik Frankurta u više navrata su dolazili u hram, to je sigurno dokaz dobrih odnosa sa gradskim vlastima i dobre integracije srpske zajednice
– Oduvek smo imali dobre odnose sa vlastima u Frankfurtu, sa bivšim gradonačelnikom Peterom Feldmanom i sadašnjim gradonačelnikom Majkom Jozefom i svakoj molitvi se molimo za grad u kome živimo. Uradili smo ikonu Bogorodice na platnu koja se zove Bogorodica grada Frankfurta gde je prikazan grad Frankfurt. Bogorodica se moli i ona je zaštitnica Frankfurta i mi se molimo za vlasti gradske i za sav narod koji živi u ovome gradu. Hram je otvorenih vrata i za vlast grada i za sve građane. Iz našeg iskustva, od kada postoji ovaj hram ovde, sa zadovoljstvom primećujemo kako se naši, naročito, mladi ljudi odlično integrišu u nemačko društvo. Završavaju velike škole i dolaze na sve bolje položaje i ostaju naši vernici sa svojim identitetom i pravi su ambasadori svoje zemlje.
Bogorodica štiti grad
Ikona Bogorodice krasi 33 metra visoki zvonik pokraj hrama i postavljena je u aprilu 2002.
– U svakoj molitvi u crkvi, molimo se i za grad u kome živimo, otuda se izrodila ideja da uz hram, koji želimo da bude ukras Frankfurta, uradimo posebnu i jedinstvenu ikonu za pirg – zvonik uz hram. Zvonik smo prethodno obložili bilećkim belim kamenom i ostavili mesto na na njemu za ikonu Bogorodice koju je na platnu naslikao živopisac Rade Sarić, koji oslikava naš hram. Nazvali smo ikonu, Bogorodica zaštitnica Frankfurta – rekao je Simon Turkić za “Vesti” kada je ikona postavljena.
