Slavko Panović, predsednik Srpske narodne odbrane u Americi, pokrenuo je inicijativu da se u Vašingtonu kupi srpska kuća prilozima 1.000 donatora, a njegova porodica bi prva uložila 1.000 dolara za prostor iz koga se u centru svetske moći može kvalitetno lobirati za srpske interese. Otvarajući banket Srpsko-američkog kongresa u sali crkve Svetog Arhanđela Mihaila u Lensingu, Panović je posebno ukazao na značaj postojanja SAK, zajedničke nacionalne organizacije, i njene spremnosti da aktivno radi na poslovima od interesa za Srbe, ma gde živeli.
Na skup u Lensingu su došli i Majkl đorđević i dr Jamsmina Vujić, predstavljajući Kongres srpskog ujedinjenja, i Dušan LJubenko i dr Dan Pjević iz Srpskog nacionalnog saveza, diplomate Ivan Živković i Desko Nikitović.
Pred gotovo praznom salom
Banket sala crkve Svetog Arhanđela Mihaila u Lensingu bila je slabo posećena u vreme zakazanog prvog velikog banketa Srpsko-američkog kongresa, trajne nacionalne organizacije koja okuplja tri najveće organizacije Srba u Americi – SNO, KSU i SNF. Danima su na ovdašnjim nacionalnim medijima najavljivani i skup i ugledni gosti koji će mu prisustvovati, ali je, kako se primećuje, sada valjda svima jasno da to nije dovoljno za okupljanje ni članstva, ni značajne energije, ni radoznalih posmatrača, i da se i ova nova organizacija ozbiljno mora pozabaviti problemima aktivnog i efikasnog delovanja.
Uz analizu stanja u našoj zemlji, dr Srđa Trifković je naglasio da je možda već kasno za prevenciju demonizacije Srba koja je počela pre jedne decenije, ali da je veoma značajno imati jedinstveni, artikulisani glas iz srpsko-američke zajednice, koji će uticati da se stvari promene, i raditi na formiranju jedinstvenog nacionalnog iteresa.
Za skup je veoma značajno bilo prisustvo uvaženog gosta, bivšeg ambasadora Kanade u Beogradu DŽejmsa Biseta, osvedočenog prijatelja našeg naroda. On je, govoreći o svojoj potrebi da govori istinu i njome pomogne ugroženima, za „Vesti“ rekao:
– Ja iskoristim svaku mogućnost da govorim istinu o onome što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, nastojim da dokažem da Srbi nisu onakvi kakvima ih američki mediji predstavljaju. Ja sam napustio ambasadu u Beogradu 1992. godine, ali sam nastavio da govorim istinu o svemu što se dešavalo, jer istina mora izaći na videlo. Ja pratim političku situaciju u Srbiji i sada i znam da su to prirodne posledice svega što se u devedesetim dešavalo. Uzeće vremena da Srbija stane na svoje noge, i politički i ekonomski, ali ja mislim da je ovo kraj tunela. Savet koji bih dao srpskim vlastima je da se oslobode korupcije, očiste te repove prošlosti. Ja znam da to nije jednostavno. Delom je to problem raspada Jugoslavije, ali i kolapsa stare ideologije, ljudi su počeli da brinu samo o sebi, a ne više o zemlji, i to je veliki problem. I morate imati jak, profesionalni lobi u Vašingtonu, to je neophodno u današnjoj podeli snaga u svetu.
