Na predstojecim komunalnim izborima za Savet stranaca u Frankfurtu, koji ce se održati 4. novembra, naša lista ima 16 kandidata, a ovog puta predvode je najmladi. Tako ce u narednih mesec i po dana „kampanju“ zapravo voditi trojka, koja je od strane ovdašnje Zajednice jugoslovenskih i srpskih organizacija oznacena za nosioca liste, a cine je: Violeta Grubac (22) studentkinja menadžmenta, Gabrijela Pitarevic (25) studentkinja prava i Zoran Romic (22) student ekonomije.
– Pozivamo naše ljude da u što vecem broju izadu na izbore za Savet stranaca, jer od toga zavisi koliko cemo naših predstavnika imati u gradskoj skupštini – prvo je što su ovo troje mladih hteli da poruce svojim biracima, uz nadu da se ovoga puta nece ponoviti ranija žalosna praksa da smo uvek bili medu najmalobrojnijim.
Gabrijela
Gabrijela Pitarevic (25), apsolvent prava, rodena u Negotinu, deset godina živi u Frankfurtu. U Nemackoj, gde je provela svoje srednjoškolske i studentske dane, živi sa majkom i ima puno prijatelja i poznanika, ali je veoma vezana za otadžbinu. Zato namerava kada uskoro diplomira da se bavi poslom koji ce je joj omoguciti da živi na relaciji Nemacka-Jugoslavija. Da tako nekako premosti svoju trenutnu raspolucenost.
Kad ne uci, voli da cita Ducica i svetske klasike, sluša domacu muziku i sa prijateljima se uglavnom sastaje u Kafe-galeriji na Remeru.
– Radi se o interesima svih nas koji živimo ovde, pa nam nije nebitno da li ce naš glas dopreti do gradskih vlasti. Doduše – dodaju – mi kao stranci nemamo moc odlucivanja, vec možemo samo da dajemo predloge, sugestije, primedbe, da ukazujemo na probleme itd. Mi verujemo, medutim, ako budemo istrajni, ubedljivi i argumentovani da cemo uspeti da ostvarimo bar neke od najvažnijih zahteva naše zajednice – na ovaj nacin razmišljaju Violeta, Gabrijela i Zoran.
Ne žele, ipak, kako kažu da daju neka nerealna i bombasta obecanja, kao što je to obicaj da cine „pravi“ poslanici, ali ono što mogu da obecaju jeste da ce se truditi i dati sve od sebe da budu jasna, živa i za obe strane prihvatljiva spona izmedu naših klubova, Zajednice i gradskih vlasti u rešavanju svih pitanja koja su na nivou njihove nadležnosti.
Zoran
Zoran Romic (22), student ekonomije, roden u Nemackoj, iz porodice Krajišnika i sam za sebe kaže da je „knindža“. Odlicno govori maternji jezik (nemacki se podrazumeva), glavni hobi mu je folklor, kojim se bavi i kao igrac i kao trener, cita uglavnom strucnu literaturu vezanu za berzu i bankarstvo i sluša iskljucivo domacu muziku. Svoju buducnost vidi u nekom od frankfurtskih bankarskih solitera.
– Nije naša prakticna moc u Savetu stranaca narocito velika, ali je sigurno jako važno da tu budemo prisutni i zastupljeni sa što više predstavnika (što direktno zavisi od broja izašlih biraca), jer ce i od toga zavisiti naša snaga i krajnji ucinak. Ono što bismo nas troje želeli jeste da od gradskih vlasti Frankfurta izdejstvujemo neki prostor, neku, uslovno receno, „srpsku kucu“, gde bi bile na okupu sve naše organizacije i klubovi u ovom gradu, gde bi se ljudi sastajali oko razlicitih sadržaja, a narocito mladi i deca. Mislimo da je to jedna od tih zajednickih potreba i mi cemo se truditi da to ostvarimo, što bismo smatrali svojim velikim uspehom – porucuju Gabrijela Pitarevic, Violeta Grubac i Zoran Romic.
Violeta
Violeta Grubac (22), studentkinja menadžmenta, rodena u Nemackoj, rado i cesto posecuje brojnu familiju u Srbiji i u Kninu. Voli naše obicaje i tradiciju, igra folklor, voli da ode u crkvu, najradije sluša našu muziku, a poklonik je literature
koja opisuje život i obicaje na dalekim kontinentima.
Sve troje kažu da i sami osecaju drugaciji, daleko povoljniji tretman Srba u Nemackoj, posle demokratskih promena u zemlji. Poznanici i oni s kojima se susrecemo nas drugacije gledaju. Nismo – kažu – više „dežurni krivci“ za sve probleme na Balkanu, a pomalo preispituju i svoj raniji odnos prema nama, prema tragicnim dogadajima u bivšoj Jugoslaviji. Na primedbu da sve troje imaju dvojno državljanstvo, žnaci i nemacko, a ipak ce biti predstavnici „stranaca“, gotovo uglas odgovaraju da su oni stranci po definiciji i ovde i „tamo“. – To je naša sudbina – kažu – gde god da smo mi smo stranci!
Šta je Savet stranaca?
U celom Hesenu ima više od 130 saveta stranaca, koji se bave brigama i problemima stranaca u njihovom gradu. Saveti stranaca se aktivno ukljucuju u dogadanja na licu mesta i ofanzivno zastupaju interese stranaca. Jer ono što se odlucuje u gradskom vecu, odnosi se na sve nas.
Savet stranaca stavlja akcente i ucestvuje uvek tamo gde se radi o interesima stranaca; zalaže se za integraciju bez gubitka sopstvenog identiteta; bori se neumorno kod politicara i vlasti za to da se integraciona politika pretvori u aktivni koncept za miran zajednicki život; angažuje se protiv nacionalizma i mržnje prema strancima; zalaže se za šanse u obrazovanju, za integraciju u zabavištima i školama; svim snagama se zalaže za razvoj udruženja stranaca.
