Srpska pesma u Montreju

Ko voli žene taj ih za 8. mart počasti, a kako i žene vole same sebe sa lakoćom pojačaju osećaj vrednosti “slabijeg pola”. I upravo je na toj osnovi muški deo Udruženja Kozara iz Montreja, predgrađa Pariza, naravno, uz podršku žena, organizovao proslavu 8. marta, okupio pedesetak zemljaka, kavaljera i dama i udri u veselje.

Zaista je oduvek Kozara vodila računa o ženskom članstvu pri čemu je prednjačio pre tri godine preminuli, ali večna legenda i nadaleko čuveni humanitarac, Ilija Miki Vujović. Kupovao je Miki naramke cveća, svakoj slavljenici srdačno ružu uručivao, što je, istim džentlmenskim manirom sada nastavio Bojan Sinadinović, predsednik Kozare.

Svi okupljeni u sali Opštine Montrej savršeno su oslikali maticu. Iako im je matica daleko od očiju, ipak je nose u srcu pa se kompletan provod odvijao a la Serb (na srpski način). Bilo je svega, za oči, uši i stomak, za raspevano grlo i razigrane noge i ko zna koliko bi dugo trajalo da tačno u 23 sata, po opštinskim pravila, nije oglasio alarm koji je u prevodu značio “rekao Kosta da je dosta”. Dakle, usledio je razlaz za sve, osim za one koji su imali zadatak da prostoriju dovedu u “apoteka stanje”.

Bojan Sinadinović je odličan predsednik kome, nažalost, odavno u nadležnosti nisu folkloraši Kozare. Spletom okolnosti folkloraši se raspršili po drugim ansamblima, ali zato Bojan bdi nad dopunskom školom na srpskom jeziku, učiteljica je Snežana Vojkanović, a i u besprekornoj je saradnji sa čelnicima Montreja i stotinjak nacionalnih dijasporskih udruženja koja žive i deluju na tlu ove opštine.

Bojanu, zaista, pregršt komplimenata. Angažovao orkestar braće Vojkanović, Danijel je majstor na harmonici, Saše je gitarista, uz njih su Zlaja -klavijature i vokal Dragan.

Zapevale uz muziku Katica, Letica, Dobrica, Dragica i Snežana. skočili su u kolo Vita, Jasna i Zorica. U toku večeri stiglo je iznenađenje: preuzeo predsednik Bojan mikrofon i zapevao svoju najdražu pesmu “Hvala ti za dane, hvala ti za noći”.

– Poput slavuja u gori zelenoj, izvija glas, a svi ga cvrkutom prate – poetično tu scenu opsuje Slobodan Slavković, naš dijasporski glumca i pesnika

Bojan se naradio. Naručio je ćevapčiće i kobasice na žaru, a sa slavljenicama dogovorio da svaka ponešto donese, može posno, može mrsno, po verskim ili gurmanskim propisima, pa se nastavak odvijao kao u pesmi Biljane Jevtić “Uzmi, aga, što ti drago”.

Najviše se pevalo po željama, a izbor pojedinaca je većinom činio melos iz rodnoga kraja, tako srce dodatno zaigra. Ovako: šapat na uvce harmonikaša, na šta pevač Dragan grune iz sve snage “Rastao sam pored Dunava” ili “Đurđevdan” – i pesma po pesma – sve želje su ispunjene.

– Odavno nismo imali ovakav ambijent. Svi pevali, igrali, uživali. Muzika super – zadovoljan je predsednik Bojan.

Došli i veterani

– Meni posebno drago što sam uspeo dovedem članove stare uprave, znao sam ih kao klinac. Miroslav Strainović je nekad davno bio predsednik FK Kozara. Došla je nezamenjiva blagajnica, veteranka Živka Mančić sa svojim Radom. I Mirko Anđelković je iz stare uprave, pa Konstanca Jovanov. Harmonikaš Danijel Vojkanović je svirao sa mojim davno preminulim ocem Žikom, saksofonistom.

Posebno mi je drago prijateljstvo sa dve sestre, Tatjanom i Elvirom, znamo se odmalena, zajedno smo počeli u dečjem folklornom ansamblu Kozare, rasli, “penzionisali” se i ostali u stalnoj srdačnoj vezi. Ponosan sam na sve njih, svoju ljubav i vreme utkali su u Udruženje Kozara koje postoji duže od pola veka – pun je zahvalnosti predsednik Bojan.

Francuz i Portugalka

Udruženje Kozara je poznato po veoma dobroj saradnji sa Opštinom Montrej, čiji su čelnici zavoleli srpski način provoda, slavlja, pa se često pridružuju našim ljudima. Ovaj put zbog obaveza nisu mogli da se odazivu pozivu, a Bojan je uživao u druženju sa Francuzom Frankom i njegovom suprugom Portugalkom Sonjom, prijateljstvo im traje 25 godina.

Svaka čast Zorici

– Hvala svima! Izdvojio bih Zoricu Dimitrijević koja mi je sve vreme bila “desna ruka”: znala je da potrči i pomogne, da svuda stigne. Svaka joj čast! Takve aktiviste bi trebalo uramiti – ocena je Bojanova.