Dolaskom u Australiju između 1947. i 1954, politički emigranti Srbi su doneli izmučene živote iz nacističkih logora, porušeno zdravlje, žalosne i tragične uspomene. Kapital Srbina političkog emigranta bio je „kofer u maramicu, maramica u džep“. Srbi politički emigranti naselili su se u ovu zemlju pod ugovorom sa federalnom vladom. Vlada im je odrđivala posao i mesto rada na dve godine. Za vreme trajanja ugovora niko nije imao prava da menja dodeljeni posao . Kvalifikacije nisu uzimane u obzir. Preporuka je bila mišica.
Radili su najteže fizičke poslove: na železnici, u rudnicima, na izgradnji puteva i vodovoda, sečenju šume, šećerne trske. Trebalo im je nekoliko godina teškog rada i znoja da se bar malo materijalno postave na noge, da bi mogli da razmišljaju o verskim i nacionalnim obavezama i željama. Sve muke, patnje , poniženja i teški rad nisu pokolebali našu veru i nacionalni rad.
Kada smo došli u ovu državu, nije bilo ni pomena o verskom i nacionalnom životu, ni brata da požali ni prijatelja da pomogne. Nismo znali jezik, porodice su nam bile razdvojene , muževi i očevi živeli su pod šatorom, a žene i deca u bivšim vojničkim logorima, teški poslovi su nas i psihički mučili. Posle završenog ugovora o radu većina se preselila u Sidnej. Tada je počeo verski i nacionalni rad.
Bliskost, sloga i jednakost ideja i želja učinile su da se ne prave razlike između srpskih pokrajina niti profesija. Sve smo podnosili stoički i verovali u onu narodnu: „Dela govore, ljude ćute.“ Naoružani hristoljubljem i pregalaštvom , a da se pod tuđim nebom ne bismo odvojili od vere svojih predaka, da se naše potomstvo ne bi izgubilo u moru vera, jeresi i sekta, počeli smo da osnivamo crkveno -školske opštine.
Prva crkveno – školska opština u Australiji osnovana je 1949. godine. Sada u Australiji postoje dve eparhije Srpske pravoslavne crkve.
Prva je sagrađena 1954. u Flemingtonu (predgrađe Sidneja). Danas u Australiji ima dva manastira, 27 crkava i četiri misije, i niz kulturnih, prosvetnih i sportskih organizacija. U Sidneju Srbi imaju 6 crkava u raznim predgrađima: Sabornu crkvu Svetog velikomučenika Georgija (Kabramata), Svetog kneza Lazara (Aleksandrija), Svetog arhiđakona Stefana (Ruti Hil), Svetog Save (Narabin), Svetog Save (Flemington) i Svetog Nikole (Blektaun).
Na početku, bogosluženja su održavana u povećim garažama, iznajmljenim anglikanskim crkvama, iznajmljenim salama, čak i pod vedrim nebom. Kada je osnovana prava crkveno – školska opština, bio je samo jedan srpski sveštenik na celom kontinentu. Danas se održavaju službe božje u svim crkvama i svaka crkva ima sveštenika. Na bogosluženju crkve su pune pobožnih Srba. Na velike hrišćanske praznike dođi i do dve, tri hiljade vernika. Srbi imaju i svoje groblje, koje je primerno uređeno („Pogledaj crkvu i groblje, znaš kakav je narod!“).
Crkva deluje na prosvetnom , kulturnom i nacionalnom polju. Svaka crkva ima u nedeljnu školu, koju pohađaju deca od 6 do 14 godina. Deca u školi uče veronauku, srpski jezik i srpsku istoriju. Nastavno osoblje su sveštenici i kvalifikovani učitelji. Svaka crkva ima i crkveni hor. članovi hora su svi rođeni u Australiji. Takođe postoje i dečje folklorne grupe. Većina crkava ima i crkvena imanja gde se Srbi okupljaju uz pesmu i muziku na izletima. Crkva Svetog arhiđakona Stefana u Ruti Hilu ima lep starački dom za Srbe i Srpkinje.
Pri svakoj crkvi postoji i Kolo srpskih sestara koje, pored humanitarnog rada, pomaže moralno i materijalno crkvu, dovodi decu i unuke u crkvu i školu.
U poslednjem nesrećnom ratu Srpska crkva u Australiji poslala je srpskim izbeglicama preko Srpske patrijaršije nekoliko tona obuće, odeće, lekova i veliku novčanu pomoć. Tačni podaci se skupljaju jer se još šalje pomoć za fond „čovekoljublje“. Saborna crkva Svetog velikomučenika Georgija u Kabramati avionom je jedanput poslala 9,5 tona odeće i obuće, 2,5 tona lekova i 15.000 autstalijskih dolara. Srbi su se takimičili ko će brže i bolje da pomogne svojoj braći u nevolji.
U Sidneju postoje srpske nacionalne organizacije :Srpska narodna odbrana, Srpski kulturni klub „Sveti Sava“, Srpski centar, Udruženje boraca „Draža Mihajlović“, Oraganizacija srpskih četnika „Ravna Gora“ i Srpsko istorijsko kulturno društvo „Njegoš“. Prva aktivna srpska oraganizacija bio je Srpski kuluturni klub, osnovan 1949. godine. Organizacije imaju prosvetni, kulturni i sportski karakter, imaju svoje folklorne grupe, priređuju pozorišne, folklorne, muzičke manifestacije i predavanja.
Sidnej je multikulturna metropola. Ovde živi 70 raznih nacija.
Svaka nacija želi da očuva svoj identitet. Srbi su mnogo doprineli multikulturnom životu pesmom, muzikom i folklorom. Na festivalu nacija odnosili su prvu i više drugih nagrada. Srbi su imali i svoje nedeljne i periodične novine, ali iz materijalnih razloga one su se ugasile. U Australiji postoje dve srpske eparhije koje izdaju mesečna zvanična glasila: Eparhijski vesnik i Svetosavlje. Organizacija srpskih četnika :“Ravna Gora“ mesečno izdaje časopis Suvobor. Dve radio – stanice emituju vesti , intervjue i obaveštenja na srpskom jeziku, a objavljuju i novine Novosti i Srpski glas.
Pored nedeljnih škola postoje i dve srpske gimnazije koje su priznale državne vlasti. Učenici ovih gimnazija uče srpski jezik i istoriju i ovi predmeti su priznati kao maturski predmeti. Fondacija za srpske studije pri Mekvori univerzitetu osnovana je 1983. godine, Student koji uspešno završi srpsku gimnaziju može da studira na fondaciji i posle položenih ispita dobije diplomu, tj. da postane diplomirani student Filozofskog fakulteta.
Srbi rođeni u Australiji pokazali su zavidan uspeh na ovdašnjim fakultetima. Ima lekara, advokata, inženjera, slikara, arhitekata, profesora gimnazija, računovođa, učitelja, novinara , kao i nekoliko vrlo uspešnih biznismena . Rade i na književnom polju . Srpska crkva i organizacije imaju i svoje biblioteke. Centralna biblioteka je „Njegoš“, priznata je od državnih vlasti.
Iako su geografski veoma udaljeni od matice, Srbi su uvek srcem uz rodnu grudu i žele da ostave potomstvu istinu o svom životu i radu. Dok duša čezne za rodnom grudom, za hramom gde je krštena , za kućom, gde je prvi put ugledala svetlost i za grobovima predaka, Srbi u Australiji žele da ostave istinu potomstvu , o svom životu i radu u rasejanju.
