Srpsko kulturno udruženje „Karđorđevići“ iz Nirnberga organizovalo je proteklog vikenda Kraljevski bal, a povod je bila proslava 25. rođendana princa Petra III Karađorđevića, koji je upravo na dan održavanja Bala, 5. februara, rođen u čikagu (1980). Petar je najstariji sin prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Domaćini, članovi uprave „Karađorđevića“ Mile Karlica, Nikola Sladojević, Zoran Tomić dočekivali su goste. U Nirnbergu ima još naših klubova: „Semberija-Majevica“, „Obilić“, „Car Lazar“, „Montenegro“, a voditelj dr Božidar Mitić pozdravio je brojne članove kluba „Rubin“, koji su, kako reče, uglavnom iz Trstenika. Neki, poput Nikole Obradovića, koji je na bal stigao čak ih Minhena, nisu žalili truda.
Na početku bala orkestar u kojem su Miki, Zoki i Goran zasvirao je pesmu „Srećan ti rođendan, sunce moje drago“. Usledio je valcer, pa pesma „Tamo daleko“, a kasnije se, jer ovo je bilo tipično srpsko veselje, povelo kolo, a vodio ga je, igrajući majstorski, Darko zajedno sa svojom majkom LJiljanom Furulović.
Voditelj jači od gripa
Celo veče dr Božidar Mitić, koji je zajedno sa Radošem Radosavljevićem bio sponzor ovoga bala, bio je neumoran i majstorski je vodio program, pevao, bio raspoložen i davao ton celoj manifestaciji. Nije se moglo ni naslutiti da je bolestan i da ga je grip gotovo savladao. Izdržao je uz pomoć aspirina, ali je po završetku programa ipak završio u krevetu.
Iz Ciriha je, nešto pre deset sati uveče, sa rukopoloženja paroha ciriškog Miroslava Simijonovića, stigao i nirnberški paroh, otac Marinko Radmilo.
Mogao je da počne najzanimljiviji deo programa, izbor najlepše devojke i momka, princeze i princa Kraljevskog bala u Nirnbergu. Ovaj deo programa odlično je vodio dr Božidar Mitić. Devojke i momci se se prijavljivali, voditelj ih je predstavljao, a publika pozdravljala aplauzom, a sa slika na zidovima sale svetkovinu su „pratili“ članovi cele loze Karađorđevića, vojvode Putnik, Stepa i Mišić, a sa trećeg čiča, Draža Mihailović.
U ove, nevelike, ali lepo uređene prostorije „Karađorđevići“ su uselili 1. novembra 2004. godine.
Za takmičenje se prijavilo šest devojaka i četiri mladića. Kandidatkinje su bile Marina, Svjetlana i Nataša, čija majka, kako reče voditelj, pravi najbolji ajvar u Nirnbergu, pa Ceca, Suzana i Silvana, a kod mladića Miško Jugović, Jovica Romanić, Nemanja i Darko. Nije bilo žirija, glasala je publika u sali i odluka je pala.
U centru pažnje
Aleksandra Budiša, iako ima samo četiri godine, bila je zahvaljujući svojoj lepoj balskoj haljini jedna od najzapaženijih. Bio je to njen prvi bal, malo je u početku bila zbunjena pažnjom publike i sevanjem bliceva, ali se brzo snašla. Nesebičnu podršku su joj sve vreme pružali majka Gordana, njena kuma Milica Mitić, tata Cvijo i mali brat Ognjen.
Za najlepši par, princezu i princa prvog Kraljevskog bala u Nirnbergu, proglašeni su Marina ćurkin i Miško Jugović, oboje poreklom iz Kruševca. Pobednici su nagrađeni slikama Duška Tadića, koji je osuđen u Hagu i izdržava dvadesetogodišnju kaznu u zatvoru u Štraubingu. Tadić se intenzivno bavi slikanjem, a motiv slika koje su dobili pobednici jeste NATO bombardovanje naše zemlje. Svi učesnici dobili su i osvećene darove – krstiće i brojanice iz Hilandara. Organizatori se nadaju da će ovaj bal biti tradicionalan, a ako je suditi po uspehu ovog prvog, tako će i biti.
Voditelj i organizatori obećali su da će fotografije devojaka koje su učestvovale u ovom izboru poslati u Beli dvor princu Petru, da vidi kako lepih srpskih devojaka ima u Nirnbergu i da su „mnogo lepše od pegavih engleskih princeza“.
U životu je teoretski sve moguće, pa i da supruga Petra III Karađorđevića bude Srpkinja iz Nirnberga.
Šajkača pogrebniku
Na licitaciji koja je ovom prilikom održana, našla se i šajkača sa kokardom, sa početnom cenom od 20 evra. Rasla je cena šajkače, da bi je na kraju za 55 evra dobio pogrebnik iz Nirnberga Slobodan Asanović, koji se bavi prevozom pokojnika iz Nemačke u Srbiju. Neko je prokomentarisao:
– Sa šajkačom ili bez, sve će on nas prevesti dole.
