Posle konsenzusa postignutog unutar EU oko pitanja vizne liberalizacije za Srbiju, Brisel najviše brine moguća zloupotreba srpskih pasoša. Ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije Ivica Dačić najavio je da će s tim u vezi biti pooštreni kriterijumi za izdavanje biometrijskih pasoša kako bi kriminalnim krugovima bilo onemogućeno da iskoriste mogućnost putovanja bez viza u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma.
– Ono što najviše brine EU jeste moguća zloupotreba srpskih pasoša na Kosovu. Takvi tehnički detalji sada spadaju u policijski aspekt posla – izjavio je Dačić nemačkom radiju Dojče vele.
Zbog toga će, kako je najavio prvi čovek srpske policije, biti donet niz tehničkih mera koje će se odnositi na pooštravanje kriterijuma za dobijanje novog biometrijskog pasoša, a koji će važiti i za građane Kosova i Metohije.
Austrija ne želi ni azilante sa Kosova
Vlada Austrije usvojila je juče odluku o proglašenju država zapadnog Balkana u takozvane treće bezbedne zemlje, što treba da smanji broj azilanata.
Naime, od 1. jula stupa na snagu nova mera, prema kojoj će države zapadnog Balkana biti tretirane kao treće bezbedne zemlje, u koje je moguće proterati ilegalce. Do sada su se u treće bezbedne zemlje ubrajale samo države EU, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, a od 1. jula to će biti i Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo, južna srpska pokrajina čiju nezavisnost je priznala Austrija.
Austrijski kancelar Verner Fajman ukazao je da je oko 20 odsto svih u Austriji podnetih zahteva za dobijanje azila, uručeno od strane građana sa prostora zapadnog Balkana. Inače prošle godine je 117 državljana Srbije dobilo azil u Austriji, a 1.218 zahteva je odbijeno. Kada je reč o stanovnicima Kosova 31 zahtev za azil je pozitivno rešen, a 268 je odbijeno.
Srpski ministar nije precizirao kako će se konkretno ovaj problem preduprediti jer u takozvanoj „mapi puta“ koji Srbija mora da ispuni da bi dospela na beli šengen stoji i odredba o slobodi građana koja ne sme biti ograničena nikakvom diskriminacijom po bilo kom osnovu, između ostalog ni po verskoj, etničkoj ili manjinskoj pripadnosti.
Kao država koja insistira na svojoj celovitosti i na tome da je Kosmet sastavni deo njene državne teritorije, Srbija stanovnike južne pokrajine mora da tretira kao svoje ravnopravne građane, uključujući tu i većinsko albansko stanovništvo.
Sporna državljanstva za građane RS
Osim rešenja za pasoše koja država (ne) izdaje kosovskim Albancima, od Beograda se očekuje da smanji na minimum izdavanje dvojnog državljanstva ljudima iz Bosne i Hercegovine, odnosno RS dok BiH ne dođe na belu šengen-listu. To bi, kako je nedavno za „Vesti“ izjavio Vladimir Todorić, bivši savetnik za evropske integracije potpredsednika Vlade Božidara đelića, moglo da dovede do izmene srpskog zakona o državljanstvu kojim bi se pooštrili kriterijumi za dobijanje dvojnog državljanstva, što su koristili Srbi iz Republike Srpske.
S druge strane, većina zemalja EU je priznala Kosovo kao nezavisnu državu, ali ne i njihove pasoše, a zbog albanske mafije u pokrajini Evropljani strahuju od migracija koje bi sa Kosova išle put njihovih država. Tako se i Brisel nalazi u procepu, jer želi da zaštiti svoju bezbednost, dok sa stvaranjem mogućnosti Beogradu da kosovskim Albancima izdaje pasoše posredno priznaje da su Albanci srpski državljani. Zbog pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, EU nije mogla da postavi jasan uslov Srbiji da žiteljima Kosova ne izdaje pasoše, a da istovremeno traži od Srbije da ne diskriminiše svoje građane.
Bezbednosna provera
Šef vladine kancelarije za evropske integracije Milica Delević nije konkretno odgovorila šta će Beograd uraditi da reši problem Albanaca koji žele srpski biometrijski pasoš.
– U našim razgovorima sa predstavnicima Brisela Kosovo se nije izdvajalo kao posebna tema, već je bio deo određenih kriterijuma. Od nas se zahteva bezbednost isprava koje izdaje Srbija i na toj bezbednosnoj proveri se insistira – kaže Delević za „Vesti“.
Iako zvaničnici Srbije izbegavaju da navedu konkretne poteze kojima će rešiti ovaj problem, već se uveliko govori da je spremljena strategija kako kosovskim Albancima otežati izdavanje pasoša, a ispoštovati zakone Srbije i standarde protiv diskriminacije.
Podsetimo, Dačić je nedavno izjavio da će izdavanje pasoša biti centralizovano, a prištinski mediji su ovih dana pisali da će to podrazumevati da stanovnici Kosova treba da dođu u srpsku prestonicu kako bi se prijavili i preuzeli pasoš, za šta će im biti potrebna original dokumenta. To za Srbe sa Kosova neće biti problem, ali hoće za Albance koji su od južne srpske pokrajine proglasili svoju „državu“ i ne priznaju legitimitet Beograda.
