Reporter „Novosti“ u Liverpulu kod Sidneja. U gradiću sa 9.000 Srba Australijanci i Vijetnamci govore srpski, u glavnoj ulici se nalaze srpske firme, agencije, prodavnice i kafići. U naselju Benkovac spremaju se krajiški pršuti i vino
MI ovde imamo sve, samo nam nedostaje grudva srpske zemlje, ali ćemo i nju da donesemo!
Ovako govori Dušan Guša, knjižar iz gradića Liverpul kod Sidneja, dok vadi iz rafova knjige Emira Kusturice i pakuje ih svojim kupcima. Guša je pre petnaestak godina došao iz Knina u Australiju i naselio se u gradiću udaljenom 34 kilometra od Sindeja, jer je već tada pročulo da je to srpska varoš.
– Prvi Srbi su se na Peti kontinent doselili na početku 20. veka, a poslednja velika seoba je završena pre pet godina. Australija je primila veliki broj izbeglica, koje su došle u zapadne sidnejske opštine Liverpul, Firfild i druga okolna mesta , jer je ovde bilo posla, placeva za kuće i livada za boćanje – priča Guša, koji sa suprugom Milenom vodi knjižaru i video klub.
NAJSTARIJA SRPKINJA
Olga ćoso iz sela Bukovica kod Benkovca je najstariji srpski žitelj Liverpula, a verovatno i čitave Australije. Nedavno je proslavila 100. rođendan. U Australiju je stigla iz Beograda, gde je utekla od „Oluje“. Zbog njenih godina svi Srbije jednostavno zovu Baba. Proslavu jednog veka života Olge ćoso pripremili su njeni najbliži đuro i Nada. I njihova deca Siniša, Saša i najmlađa unuka doktorka Željka, miljenica bake Olge, koja joj je već jednom spasla život.
Kako je država doseljenicima dala stanove u novom naselju, Srbi su odmah taj deo varoši sa 2.000 naših ljudi nazvali Benkovac, a zbog livade na kojoj se boćaju i igraju fudbal, žitelji naselja su prozvani Srbi Livadari.
– Srpske garaže u naselju Benkovac se nazivaju konobe, jer su pretvorene u pušnice i vinarije, pune su pršuta, kobasica i vina, pravljenih od australijskog mesa i grožđa, ali na krajiški način. Drugi dan Vaskrsa smo slavili uz naše đakonije. Glavna proslava će biti četnički piknik, koji počinje u petak ujutro u četiri sata – otkriva nam Aca čupić, jedan od uspešnijih građevinara u Liverpulu.
Ova opština ima oko 80.000 stanovnika, među kojima dominiraju Vijetnamci, Koreanci i Srbi, njih 9.000. Zajedno sa susednom opštinom Firfild u ovom delu Sidneja ima 17.000 naših ljudi.
Većina se bavi građevinskim biznisom, jer on zapošljava Srbe „sa malo, malo više i sa mnogo škole“, kako reče čupić. On je došao iz Dalmacije pre desetak godina i danas ima tri svoje firme u Liverpulu i gradi novu kuću na obali mora.
– Liverpul je najveća srpska varoš od Istanbula do Tokija, jer u drugim sidnejskim opštinama ima mnogo manje Srba. Mi smo uspeli da se ujedinimo na ovom prostoru, koji više liči na Srem nego na Krajinu i Dalmaciju ili Bosnu, odakle potiču naši ljudi. Imamo svoje advokate, lekare, mesare Željka i Gorana, naše kafiće „Eho“ i „Bona fides“, imamo beogradsku turističku agenciju „Beotravel“ i uspešne porodice kao što su Dobričanin, čupić ili Pavasović, koji ima najveći rasadnik cveća u Sidneju – kaže Milijana Miličić, vlasnica agencije za emigranska pitanja.
Prema njenim rečima naši ljudi su od Liverpula načinili grad u kome drugi došljaci, Vijetnamci i Koreanci, pa i neki Australijanci u svojim prodavnicama i klinikama govore srpski. Nije neobično da vam prodavac u Liverpulu kaže „dobar dan, kako ste“.
– Mi se trudimo da se osećamo kao kod kuće, mada svi patimo za otadžbinom. Kupili smo i preuredili jedan hram i imanje i oformili Crkvu sveti Luka sa portom. Nameravamo tu da otvorimo školu i obdanište, da naša deca imaju gde da uče maternji jezik i istoriju – otkriva nam Dušan Guša, jedan od donatora crkve i organizator gostovanja umetnika iz otadžbine u Australiji.
Priznaje da je da je u Liverpulu već izrasla treće generacija Srba, koja je kraj roditelja koji su gotovo jedva govorili englesk, uspela da se uzdigne u sam vrh australijskog školstva, upravo, u poznavanju engleskog, ali i matematike i književnosti.
Uostalom, iz Liverpula su potekle dve danas poznace australijske i holuvudske glumice Bojana i Valentina Novaković. A liverpulski Srbi „prete“ da će se čuti i za njihove fudbalere, članove folklora, projektante i građevinare, a odlučili su da školuju i jednog mladog Srbina za australijskog političara.
