Danas su srpski vojnici bili postrojeni u najvecoj kasarni u Banjaluci „Kozara“. (Sve do prosle godine je kasarna „Vrbas“ bila najveca, ali je prodata. Nedavno je i kasarna „Sarica“ prodata)
Srpska vojska stajala je u stavu mirno i iscekivala obracanje njihovog nacelnika.
Sta je tu cudno i posebno vazno?
Pa nista osim sto se njihov nacelnik, odnosno taj koji ih je postrojio zove…. Podzic….. Sifet……. Nacelnik Glavnog staba OS BIH.
PROLOG:
7. februar 1995
„Kakav jeziv, ruzan san. Zaspao sam u rovu. Februar je. Zestoka zima. Sta bih sada dao za nove cizme umesto ovih probusenih koje imam ili za neki kaput umesto ove letnje jakne – da se zgrejem. Ili za neku corbu drugi dan kako smo potrosili i poslednje. Ipak, to me toliko ne zabrinjava, koliko ovaj ruzan san koji sam upravo sanjao – zaspao sam na polozaju gladan, smrznut i iscrpljen. Sanjao sam da stojim u spaliru, u stavu mirno i da mi komanduje Turcin. Sanjao sam da smo izgubili rat i da su nas ovi Turci koji me upravo gledaju preko nisana sa one strane nicije zemlje, pokorili. Uzasan san, kosmar! Nego, opet sam poceo da osecam kako mi neizdrzljiva hladnoca prodire kroz mokre prste. Nema veze, izdrzacu sve – za Republiku Srpsku, za srpsku zastavu koje ce se vijoriti u nasim kasarnama, za dvoglavog orla koji cemo nositi ponosno na sapkama. Ne dao Bog da se moj kosmar ostvari.“
Aleksandar Blagojevic
Inicijativa „Pravda za Blagojevica!“
tel: +387 65 32 94 96
e-mail: aleksandar@blagojevic.org
web: www.blagojevic.org
Komentar dana
Jedna vojska, jedan komandant
Reforma odbrane dokazuje da je prilagođavanje evropskim i američkim standardima jedini ispravan put koji osigurava bolju i sigurniju budućnost
Jedinica za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava Oružanih snaga BiH, koja učestvuje u mirovnoj misiji u Iraku, predstavlja prvu zajedničku jedinicu naše zemlje u kojoj su Bošnjaci, Hrvati i Srbi. Od nje je krenulo. Danas već imamo vidan napredak.
Proteklih dana generalpukovnik Sifet Podžić, načelnik Zajedničke komande OSBiH, postrojio je vojnike u kasarnama u Tuzli, Rajlovcu, Bijeljini, Banjoj Luci, Kiseljaku. Iste one vojnike koji su do jučer bili pripadnici nacionalno podijeljenih vojski i gledali se preko nišana. Bh. vlasti dogovorile su se i o izgledu zajedničkih vojnih obilježja.
Ono što je bilo nezamislivo čak i u snu sada je, na sreću svih nas koji želimo zajedničku domovinu i evroatlantske integracije, postalo java. Ko je nakon svih dešavanja u proteklih petnaestak godina u BiH mogao i zamisliti da ćemo jednog dana uopće imati jedno ministarstvo odbrane, jednu vojsku i jednog komandanta?
Reforma odbrane projekt je koji u punom smislu riječi opravdava sve učinjene napore, posebno međunarodne zajednice koja nas je uvjeravala da BiH to može i mora. Ne samo radi smanjenja basnoslovnih suma novca koje su trošene na entitetske vojske i ekonomskog jačanja zemlje, nego najznačajnijeg cilja – Partnerstvo za mir i i NATO.
Zato treba čestitati svima koji su doprinijeli da se smire strasti, realno sagledaju stvari i ubijede političari, naročito oni ekstremni desničari iz manjeg bh. entiteta, da jedinstvena vojska znači korak bliže ka demokratskom svijetu.
Negiranje državnosti BiH i razgradnja države, čemu mnogi teže i danas, neće nas odvesti nigdje izuzev u izolaciju. Reforma odbrane dokazuje da je upravo prilagođavanje evropskim i američkim standardima i principima jedini ispravan put koji osigurava bolju i sigurniju budućnost.
Piše: Mirela KUKAN
