Dok se na međunarodnoj sceni ukrštaju diplomatska koplja za i protiv otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije, a srpski političari se verbalno nadmeću ko će više da odbrani celovitost države, iz južne srpske pokrajine, daleko od očiju javnosti, unazad nekoliko meseci kontinuirano se odvija tihi egzodus mrtvih Srba.
Svakodnevno se ekshumira po nekoliko grobova širom Kosmeta, posebno u urbanim sredinama poput Prištine, Peći, Uroševca, Vučitrna, Kosova Polja i drugih gradova. LJudi, koji su odavno otišli pod prinudom ili su pre osam godina prognani, preminule pretke sada ćutke sele za sobom u centralnu Srbiju. Videći to, preostali kosovski Srbi zabrinuto se pitaju: Kad je došlo vreme da se mrtvi sele, šta će tek biti sa živima?
– Kada živi odlaze postoji tračak nade, vera da će se nekad vratiti. Izbeglička kolona pokojnika je najteži vid seobe i najverovatnije poslednji čin srpske kosovske tragedije, kao posledica odsustva države. Otuda ne čudi zabrinutost i pitanje koje se neprekidnioponavlja: ima li ovde budućnosti živima, ako i mrtvi odlaze – rezignirano se pita lider Srpskog pokreta otpora-demokratskog pokreta Momčilo Trajković iz čaglavice.
On je to rekao posle odluke LJubomira Zdravkovića iz tog srpskog sela nadomak Prištine da uz prisustvo kosovske policije i pogrebnog preduzeća „LJoti“ ekshumira zemne ostatke svoje žene Dobrile, kako bi ih preneo i ponovo sahranio u Beogradu, gde sada živi njihov sin.
Ekshumacije se odvijaju i na gradskom groblju u Peći, odakle je, prema rečima grobara Zorana Radosavljevića, od početka ove godine za centralni deo Srbije otišlo više od 20 pokojnika. Proces seobe mrtvih, dodaje on, odvija se ne samo iz Peći već i iz drugih većih gradova.
– U Prištini je bilo desetak ekshumacija, takođe u Uroševcu, Vučitrnu, Kosovu Polju… Za ovaj najteži korak seobe pokojnika i Srbi se odlučuju zabrinuti šta će se desiti ako kojim slučajem Kosovo postane nezavisno – zaključio je Radosavljević.
