Studija prof. dr Milivoja Pavlovića, koja je prošle godine objavljena povodom 80 godina od rođenja i 25 godina od smrti Danila Kiša i nagrađena na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, predstavljena je publici u prepunoj galeriji Spskog kulturnog centra. Milan Đurić, vršilac dužnosti direktora Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj – svojevrsne oaze srpske kulture i umetnosti, pozdravio je prisutne i ukazao na značaj koju Srpske nedeljne novine imaju na polju informisanja i očuvanja srpske pisane reči u Mađarskoj.
Potom je Dragan Jakovljević, glavni i odgovorni urednik Srpskih nedeljnih novina predstavio goste večeri i podsetio da su manifestacije ovog tipa, koje periodično organizuje naš nedeljnik, deo nastojanja uredništva da ovo glasilo i informiše, ali i edukuje svoje čitaoce, odnosno da im omogući da se sa članovima redakcije lista druže ne samo preko novinskih stranica, već i neposredno.
On je potom predstavio autora studije Venac od trnja za Danila Kiša, prof. dr Milivoja Pavlovića, koji je u Budimpeštu doputovao dvostrukim povodom: kako bi čitaocima predstavio svoju najnoviju knjigu i primio nagradu Teodor Pavlović, koju uredništvo srpskog nedeljnika iz Mađarske tradicionalno dodeljuje u oblasti informisanja.
Predstavljajući studiju svog kolege Pavlovića, prof. dr Dragan Nikodijević, poznati srpski kulturolog, uveo je publiku u životni put i stvaralački opus Danila Kiša, ali se prethodno osvrnuo na život i delo autora knjige. Prof. dr Milivoje Pavlović je do sada objavio petnaestak knjiga, od kojih se posebno izdvajaju dve studije.
„One sa stanovišta teorije književnosti pripradaju biografskim studijama dva velika autora i književna stvaraoca na srpskom jeziku. Jedan je Dobrica Ćosić, kome je profesor Pavlović posvetio monografiju pod nazivom Ogledalo Dobrice Ćosića. Najnovije delo koje upravo doživljava svoje drugo izdanje, jeste Venac od trnja za Danila Kiša. Reč je o vencu patnje kojim je ovenčan ovaj poznati srpski i evropski pisac. Profesor Pavlović nam predstavlja pisca jednom novom biografskom metodom, donoseći nam Kiša njim samim. Danilo Kiš je prevođen na više od trideset jezika. On je pisac o kome su mnogi pisali: i oni koji su ga branili, i oni koji su ga osporavali. Profesor Pavlović je doneo celovitu studiju, koja sa socioloških, istorijskih i književnoteorijskih aspekata razmatra celovito stvaralaštvo, život i delo Danila Kiša. Autor je tragao za svim elementima i činjenicama, do sada manje poznatim. Informacije je nalazio u biblioteci Danila Kiša, koju je pisac poklonio SANU. Na marginama knjiga nalazio je Kiševe beleške“, rekao je prikazivač dela i naglasio da poetika Danila Kiša ide ka avangardnom pristupu i raskida sa takozvanim građanskim romanom, ali da nije mogla da pobegne od njegove biografije.
„Kišova prva dela, od Psalma 44 do Mansarde, potom i porodična trilogija koju čine romani Bašta pepeo i Rani jadi i Peščanik, koji ga je ovenčao Ninovom nagradom 1972. godine, dela su sa poodmaklim dejstvom njegove biografije. U središtu njegovih priča su holokaust i stradanje njegove porodice. Biografija Danila Kiša iznedrila je njegov identitet“, istakao je profesor Nikodijević, koji je svoje izlaganje zaključio rečima:
„Kroz mapu čitanja, profesor Pavlović napravio je i mapu pisanja Danila Kiša. To njegovu studiju čini osobenom i jedinstvenom. Danilo Kiš je pisac osobene estetike, ali ono što ga posebno krasi jeste visok nivo etičnosti“.
Ilustrovanju interesantnih tema o kojima je ovom prilikom bilo reči, doprinele su gimnazijalke Srpske škole u Budimpešti Nađa Marčetić i Marija Simić, svojom nadahnutom interpretacijom odlomaka iz stvaralačkog opusa Danila Kiša.
Profesor Milivoje Pavlović je u svom obraćanju posetiocima istakao da Danilo Kiš predstavlja reprezentativnu deonicu naše književne i kulturne baštine.
„Njegov steg je dovoljno vidljiv sa najrazličitijih tačaka osmatranja. Prepoznatljiv je toliko da mu, šta god da o Kišu napišete, sve ide u prilog i povećava interesovanje za njegovo delo. Njegov prijatelj, mađarski pisac Peter Esterhazi, koji je takođe u međuvremenu umro, kaže da kod Kiša imamo smrt i besmrtnost u istoj ličnosti. Kiš je svetski pisac srpskog imena i našeg porekla, jedan od najvećih koji su pisali na srpskom jeziku. Njegovo delo se svakodnevno premerava i osvetljava iz različitih uglova, i tako će biti i nadalje, dok je srpskog jezika i književnosti. Na fakultetima, institutima, akademijama i drugde, nastaju neprestano nova dela o Kišu i povodom Kiša. Uostalom, već sada na policama boljih javnih, pa i privatnih biblioteka, ima više studija o Kišu, nego knjiga koje je sam Kiš napisao“, rekao je autor knjige.
Prema njegovim rečima, Kiš je bio kosmopolita i svetski putnik, koji je pisao na srpskom jeziku i na tom jeziku postao pisac.
„“Ja sam zlo osetio na svojoj koži“, rekao mi je jednom Kiš, spominjući da je čudom preživeo masakr Jevreja i Srba u Novom Sadu, januara 1942. godine, da je potom bio izbeglica u očevom zavičaju, u jugozapadnoj Mađarskoj, da je video logore iz kojih se njegov otac nije ni vratio (stradao 1944. u Aušvicu), da je potom bio izbeglica u majčinom zavičaju na Cetinju 1947; slušao je priče logoraša i proučavao dokumenta o logorskom životu, potucao se po Beogradu i Parizu, i umro je u nekoj vrsti dobrovoljnog, izabranog izgnanstva“, završio je svoje izlaganje prof. dr Milivoje Pavlović.
Drugi povod za održavanje manifestacije u Srpskom kulturnom centru, bila je dodela tradicionalne nagrade Teodor Pavlović. Ovo priznanje Srpske nedeljne novine dodeljuju pojedincima koji su tokom svog radnog veka dali značajan doprinos informisanju, pre svega Srba u dijaspori i regionu. Kako je podsetio glavni i odgovorni urednik lista Dragan Jakovljević, uručujući priznanje ovogodišnjem dobitniku Milivoju Pavloviću, nagrada nosi ime osnivača Serbskih narodnih novina i urednika Letopisa Matice srpske u Pešti, istaknutog kulturnog poslenika s početka devetnaestog veka.
Zahvaljujući se na visokom priznanju, prof. dr Milivoje Pavlović je rekao da se bez udela prečanskih Srba, i Srba koji danas žive i stvaraju u Mađarskoj, srpska kultura ne bi se domogla svetskih propileja.
„Srpski žurnalizam takođe se rodio i intenzivno živi u dijaspori, već više od dva stoleća. On Srbiju vidi i doziva ne samo preko, već i pre njenih stvarnih administrativnih granica, tragajući svuda, na sve četiri strane sveta, za srpskim sudbinama, verifikujući i čuvajući srpski jezik u komunikacijama koje su, kako su vekovi i decenije prolazili, prerastale u vlastiti zvuk, istorijsko vreme i buntovnu repliku. Samo ukratko podsećam da je prva srpska i južnoslovenska publikacija, Slaveno-serbski magazin, štampana 1768. u Veneciji. Da ne govorimo o onome što se zbivalo u Beču i Budimu: Novine serbske, Serbski narodni list, Serbske narodne novine, Matica srpska, Tekelijanum, Letopis„, podsetio je Pavlović i dodao da srpski žurnalizam danas intenzivno živi na nekolikim kontinentima, zahvatajući vlastiti vazduh na svim geografskim širinama, upravo onako kako to zahteva živi organizam.
„Pod tuđim nebom, na srpskom jeziku, deluje oko tri stotine glasila najrazličitijeg ritma, od dnevnih novina, preko nedeljnika i mesečnika, do časopisa ili radijskih i televizijskih emisija, a neka među njima, poput Srpskih nedeljnih novina, s manjim ili većim prekidima, izlaze skoro dva veka“, zaključio je ovogodišnji dobitnik nagrade Teodor Pavlović.
