Hiljade radnika kombinata ostale su bez posla i socijalnog programa, ali se o tome donedavno ćutalo, kaže analitičar i agronom Milan Prostran.
Ljudi koji su sumnjivim kapitalom kupovali uspešna preduzeća rasprodali su opremu i mehanizaciju, a na nekretnine stavili po nekoliko hipoteka da bi uzeli kredite od banaka. Nisu ispoštovali obaveze ni iz investicionog ni iz socijalnog programa.
On podseća da je Agencija za privatizaciju raskidala ugovore s neodgovornim kupcima tek posle 6 – 7 godina, kad je bilo kasno.
Ljudi koji su uništili najmoderniji deo srpske poljoprivrede nikada zbog toga nisu odgovarali. Ni kupci, ni državni činovnici koji su ih tolerisali, konstatuje Prostran.
Aktuelna prodaja 10 kombinata s izgrađenom infrastrukturom izazvala je nove podele. Opštine podržavaju trgovinu jer očekuju novac kojim će popuniti rupe u budžetu. Bogati poljoprivrednici se bune, jer smatraju da im pripada pravo prvenstva pri kupovini.
Vlasnicima malih poseda, kojih je najviše, potpuno je svejedno , kaže Prostran.
Uprkos dosadašnjem poražavajućem iskustvu, pobornici čikaške škole ekonomije tvrde da je najbolje što pre rasprodati svu zemlju u državnoj svojini. Poljoprivredni stručnjaci se pitaju šta će uopšte ostati od države ako olako rasproda osnovne prirodne resurse.
Sa stanovišta generacija koje će nas naslediti nije dobro prodavati zemlju, jer će imati manje resursa nego što ih mi imamo , kaže prof. Dr Miladin Ševarlić, sa Poljoprivrednog fakulteta. Šta njih čeka s manje resursa, ako mi s ovom količinom nismo održivi? Već smo prodali mnogo izvorišta, rasprodajemo rudna bogatstva, a prodali smo i mnogo zemljišta. Nigde u Evropi ne mogu se naći tako uređeni zemljišni kompleksi kao u Srbiji po niskoj ceni.
Iako srpski zakoni zabranjuju prodaju zemljišta u vlasništvo strancima, ovaj propis je do sada često zaobilažen. Strane firme kupovale su domaća poljoprivredna preduzeća i tako dobijale i hiljade hektara koje su ona koristila.
Oni koji sad protestuju protiv prodaje kombinata Emiratima, nisu se bunili kad je hrvatskoj kompaniji prodavano zemljište na 6 kilometara od Terazija, u okviru Frikoma. ćutali su kad su hrvatska, mađarska, irska i kanadska preduzeća dobijala hiljade hektara po Vojvodini, kaže prof. Dr Ševarlić. Ko zna koliko ima ugovora po advokatskim kancelarijama na osnovu kojih su naši građani kupili zemljište za račun stranih firmi, koje će ih preuzeti čim na snagu stupi odredba iz Sporazuma o saradnji i priruživanju, iako je pitanje da li ćemo ikada ući u EU!
Agroekonomisti podsećaju da su naši pregovarači su ispregovarali da Srbija prodaje zemlju u vlasništvo strancima, pod istim uslovima kao i svojim građanima, četiri godine pošto poslednja zemlja EU potpiše SSP. Taj rok počeće da teče čim Litvanija stavi paraf na taj dokument.
Sve ostale evropske zemlje imale su zaštitnu klauzulu u ugovoru, da prodaja zemlje strancima počne tek nekoliko godina pošto uđu u EU, kako bi se sprečila rasprodaja nacionalnog resursa budzašto, kaže Prostran.
U Rumuniji to nije urađeno pa su stranci doneli genetski modifikovane useve. Mađarska je od pada socijalizma olako prodavala zemlju i izgubila suverenitet u zapadnom delu države. Posle je morala da kupuje istu zemlju, ali po mnogo višoj ceni. U Srbiji je zemlja prilikom privatizacije poljoprivrednih preduzeća plaćana od 200 do 500 evra po hektaru, a sad u nekim delovima Bačke hektar košta 20. 000 evra.
Najveći gubitnici su radnici upropašćenih kombinata i njihovi kooperanti koji su izgubili tržište, kaže Prostran. Ti ljudi koji su imali solidan standard i stvarali porodice koje su imale šansu da napreduju, sada su proleterijat ili farmeri s minijaturnim posedom.
Gubitnici su i potrošači u gradovima Srbije, koji sada plaćaju najskuplju hranu u Evropi, zahvaljujući trgovačkim monoplima, koji uslovima plaćanja praktično onemogućavaju malim proizvođačima da izađu na tržište.
Uprkos svemu, agroliberali su u pregovorima s EU prihvatili uslov da Srbija ukloni sve barijere za evropsku prehrambenu robu 2015. Godine.
Tada EU ukida subvencije svojoj agroindustriji i počeće nemilosrdni tržišni rat i u samoj Uniji, a kamoli kod nas , kaže Prostran. Ako država ne omogući našim farmerima da povećaju posed i nabave mehanizaciju, rezultati će biti porazni. Srpski poljoprivrednik s prosečnim posedom od 2, 8 – 3 hektara, nema šanse da konkuriše evropskom kolegi koji, u proseku, obrađuje 21 hektar najmodernijim mašinama.
Ovakvi uslovi uneseni u SSP najviše odgovaraju stranim kompanijama i bankama koje će od upropašćenog srpskog seljaka budzašto dobiti zemlju zlata vrednu.
Prodaja zemlje je strateško samoubistvo, a ko priča drugačije budite sigurni da mu je neko platio za to , kaže geopolitolog dr Zoran Petrović Piroćanac, iz Instituta za političke studije. Hrana, voda i energija su centralne teme geopolitike danas. Najmoćnije svetske banke i kompanije kupujući zemljište u malim siromašnim državama praktično im oduzimaju i suverenitet. Srpske oranice će u ovom veku moći da prehrane sve stanovništvo jedino ako se odlučnim merama prekinu već odmakli radovi na otimanju svega što može da proizvede hranu.
Stručnjaci podsećaju da je upravo zbog toga narod Mađarske nedavno na referendumu odlučio da onemogući bilo kakvu prodaju zemlje strancima, uključujući i one iz država EU.
Došla je nova era za domaću poljoprivredu i da zemljište mora da se zaštiti od stranih, ali i domaćih, špekulanata i bankara koji bi da naprave dobar posao na račun domaćih farmera, saopštila je mađarska vlada posle referenduma.
Ako se tako ponaša mađarska kao članica EU, ko ima pravo da od nas traži drugačije ponašanje, pita se prof. Dr Miladin Ševarlić. Podsetio bih vas i na jedan vrlo zanimljiv slučaj iz EU, kad su nemački penzioneri kupili većinu zemljišta u jednoj španskoj opštini. Kad su postali dvotrećinsko stanovništvo, oni su s punim pravom tražili i da nemački penzioner postane predsednik opštine.
Pitajte Brisel
Bivši ministar Božidar đelić je pre nekoliko meseci na jednom stručnom skupu otkrio da je on prihvatio potpunu liberalizaciju srpskog tržišta hrane i prodaju zemlje strancima. – Rekao je da su postojali nagoveštaji iz EU da će Srbija dobiti članstvo do 2016, pa je zato prihvatio nepovoljne uslove. Pred publikom se obratio Vensanu Dežeru i upitao ga da li bi ta klauzula mogla da se promeni, s obzirom na to da sigurno nećemo ući u EU do tog roka. Morate da pitate Brisel, kratko je odgovorio Dežer – kaže Prostran.
Strah od zadruga
Prodaja zemlje je veliki nacionalni i politički problem svake države, konstatuju i strategije EU.
To naročito važi sa Srbiju gde je najbolnije pitanje prodaja društvenog zemljišta pre restitucije, smatra prof. Dr Ševarlić.
Zašto je zakonom o restituciji obezbeđeno vraćanje zemljišta crkvama i naslednicima fizičkih lica, a ne više od 150. 000 hektara koji su od 1953. Godine oduzeti zadrugama, bez dinara naknade. To je najveća pljačka zadružnog fonda u Evropi. Kao da u Srbiji nema političke volje za zadrugarstvo, jer se sve vlasti boje slobodnog seljaka koji nikada nije naklonjen režimu. čini se da svi hoće da eliminišu taj politički trusan element.
