KAKO SAM POMAGAO OTADŽBINU
Gospodin Vaso Despotović, poreklom iz Bijeljine, koji je u Australiji stvorio svoju poslovnu imperiju Beo-eksport, primio je orden Vuka Stefanmovića Karadžića i govori o sposobnosti našeg čoveka da uspe u tudjini
Ima u Australiji jedan mali grad u kome svaki naš čovek može slobodno na ulici i u prodavnicama da govori srpski, a da ga mnogi razumeju. To je Liverpul, grad od dvadesetak hiljada žitelja, smešten pored Sidneja. U njemu živi oko 6.000 Srba, starije i novije generacije doseljenika. Liverpul je danas zato centar srpske emigracije na petom kontinentu.
– Dolazak u Liverpul je bio posledica unutrašnjih migracija u Australiji, koje su izazvane planskim razvojem Sidneja. Srbi su pedeset godina bili nastanjeni u Kabramati, gde imaju i svoju crkvu. To je kraj koji je bio afirmisan kao radnička kolonija Sidneja. U njemu su pored Srba, zbog jeftinih stanova, bili nastanjeni i australijski ratni veterani. Poslednjih godina, medjutim, naši ljudi iz Kabramate odlaze na periferiju Sindeja, i kupuju veće i lepše kuće. A nova generacija naših doseljenika izabrala je mnogo mirniji Liverpul, jer se nalazi i geografski u centru regiona gde žive Srbi – objašnjava Dušan Guša, poznati srpski knjižar, koji ima radnju u centru grada.
Australijanci iz Liverpula su se toliko navikli na svoje komšije Srbe, da su se potrudili da nauče srpski, kako bi lakše poslovali. Najbrži u učenju srpskog jezika, medjutim, bili su Kinezi i Japaci, koji su poslednjih godina sa svojim prodavnicama okupirali, gotovo, čitavu istočnu obalu petog kontinenta. U to smo se i lično uverili.
– Samo kaži šta hoćeš, mi ćemo sve da vam nabavimo! – rekao nam je na dobrom srpskom jeziku gospodin Li Jong, koji ima veliku prodavnicu u Liverpulu.
ODE CILE U TUDJINU
U centru grada Srbi imaju svoje mesare, turističke agencije, restorane, pa i preduzeća, radio stanicu i čak i fudbalski klub. Upadljivo je da putnik namernik, u gradu Liverpulu koji je 22.000 kilometara udaljen od srpske prestonice, gotovo, na svakom koraku susreće naziv Beo-eksport.
To je firma Vase Despotovića, inženjera kibernetike, poreklom iz okoline Bijeljine, za kog australijski Srbi danas smatraju da je najuspešniji naš čovek na petom kontinentu.
– Vaso Despotović je za samo deset godina u Australiji izgradio malu poslovnu imperiju. Njegovo preduzeće danas čine četiri firme koje se bave transferom novca, turističkim putovanjima, kreditima i investicijama. Beo-eksport ima radio stanicu sa programom na srpskom jeziku, zatim srpsku satelitsku televiziju i klub za mali fudbal, koji se takmiči u lokalnoj gradskoj ligi, zbog čega je izrastao u mali centar srpske kulture u Liverpulu – kaže Dušan Guša.
Despotović, kog u rodnoj Bijeljini poznaju više po nadimku Cile, je rodjen 1955. godine u čađavici, a školovao se za mašinskog teničara i inženjera u Brčkom i Novom Sadu. Završio je FON u Beogradu, ali je u medjuvremenu, u potrazi za, kako nam je rekao, sopstvenom budućnošću, napustio dobre poslove u Mariboru, Doboju, Zvorniku i samom Beogradu. – Uvek sam želeo više. Gde god sam radio kao programmer osamdesetih godina, nudili su mi kadrovski stan, ali ja nijedan nisam dobio, jer bih u odsutnom trenutku prelazio u novu i bolju firmu. Bio sam u Jugoeksportu vodeći projektant programer 1987. kada sam pročitao u Politici oglas za komjuterskog inženjera u Australiji. Posle intervjua u ambasadi Australije, predloženo mi je da se uselim u Melburn, ali sam ja krenuo u Sidnej, jer me je tamo čekao Novak Novaković, moj komšija iz Bijeljine. Nikog drugog sem njega ja tada nisam imao u Australiji – kaže Vaso Despotović.
Tog sudbonosnog putovanja od Beograda preko Dubajia do Sidneja, koje je trajalo preko 25 sati, Despotović se i danas dobro seća. U avionu JAT-a tokom leta od infarkta umro je jedan putnik iz Makedonije, pa je u Dubajiu iznešen napolje. A drugi putnik, takodje, Makedonac, je dobio srčani napad i jedva ostao živ.
– U avionu sam se tada upoznao sa gospodinom Budimirom Stevićem, jednim od lidera srpske kolonije u Sidneju, koji je, pak bio kum mog komšije Novakovića, tako da ja prvi dan u Australiji nisam završio sam u nekoj sobici, kako to biva kod naših doseljenika, već u vili gospodine Stevića i na večeri dvojice kumova. To je bila, rekao bih, klasična sreća u nesreći – seća se Vaso Despotović.
PRESKAKANJE EMBARGA
Kao doseljenički kadar Despotović je dobio posao programera u novinskoj kompaniji Australijski Asošijeted pres, i za Rojters, ali je razočaran medijskom politikom Australije protiv Srba, početkom 1994. godine, odlučio da se bavi humanitarnim radom. Tada je formirao agenciju kojoj je dao ime Beo-eksport, preko koje je organizovao slanje humanitarne pomoći iz Australije u Srbiju.
– Na taj način smo preskočili embargo, koji je bio zaveden Jugoslaviji, jer je naša pomoć u hrani, lekovima, opremi, a i novcu, išla u RS, a potom, uz pomoć brata Branka Despotovića iz Bijeljine, preko Republike Srpske u Srbiju. Australijske vlasti se nisu interesovale šta se dešava sa našiom tovarima, kada oni stignu u Republiku Srpsku, tako da smo mi mogli da nesmetano poslujemo sa Srbijom.
Kako se u to vreme tim poslom bavilo ješ nekoliko srpskih firmi iz Australije, Beo-eksport ih je nadvisio kvalitetom, brzinom i preciznošću svojih isporuka. Taj ugled koji tada stečen kod oko 150.000 Srba koliko živi u Australiji, sačuvan je i bio je kredit na kome je Despotović gradio i širio svoju agenciju. Kada je počeo da se bavi transferom novca u otadžbinu, a potom turističkim putovanjima, kreditima i investicijama u nekretnine, poslovi su rasli vrtoglavom brzinom.
– Ja svoju kompaniju ne bih mogao da podignem ovako brzo da nije bilo naših ljudi, koji su mi pomagali kao prijatelji i kao saradnici, ali i bez onih koji su naši klijenti. U Liverpoulu, gotovo u svakoj porodici imam I prijatelje i klijenate, kao i u čitavoj Australiji. Zato sam odlučio da prijateljima naše kuće organizujem seriju koncerata narodne muzike u sedam australijskih gradova, na kojima nastupaju Ana Bekuta i Marinko Rokvić, i poklonim 1.000 ulaznica – rekao nam je Vaso Despotović, posle svečane proslave 10 godina rada Beo-eksporta, koja je održana prošlog vikenda u Sidneju.
SPONZOR REPREZENTACIJE
Vaso Despotović danas ima firme u Australiji, Francuskoj, Srbiji i Republici Srpskoj. Vozi automobil BMW 5, ima jahtu u sidnejskom zalivu, kuću i nekoliko stanova. Despotović je u nekadašnjoj Jugoslaviji igrao fudbal. Bio je uspešno desno krilo u Semberiji, Mačvi i Vojvodini. A u Australiji igra mali fudbal u timu kome je dao ime Beo-eksport, a tenisom s ebavi samo rekreativno. U Despotovićevom preduzeću od 11 zaposlenih većina su bili aktivni sportisti. Kao biznismen Despotović danas koristi sport za promociju svoje firme, koja je, na primer, bila sponzor fudbalerima Crvene Zvezde i košarkašima državne reperentacije Jugoslavije na Olimpijadi 2000. godine u Australiji. Posle koncertne turneje Ane Bekute i Marinka Rokvića po Australiji, Vaso Despotović u šali, ali i u zbilji, kaže da razmišlja da osnuje i firmu za poslove na estradi.
Njegov brat Branko Despotović u Republici Srpskoj ima dve benzinske pumpe, šljunkaru i peskaru, zlataru, motel Despotović u Bijeljini i hotel u Brčkom. Na proslavi u Sidneju bijeljinski biznismen Branko Despotović je bio najveseliji gost.
Govoreći na tribini u Boneringu u Sidneju pred predstavnicima Ministarstva za dijasporu Aleksandrom čotrićem i Vukmanom Krivokućom, dobitnik ordena Vaso despotović se zahvalio na pažnji otadžbini i rekao:
– Dragi prijatelji, ovo je veliki dan za mene. Ovaj orden je velika cast za mene i veliko priznanje, ne samo meni, nego i mojoj porodici i ovde u Australiji ali i u otadzbini. Ovo je veliko priznanje i svim zaposlenima u Beo-Exportu, svim nasim predstavnicima i svim nasim klijentima, kako u Australiji, tako i onima sirom nase otadzbine. Ovo je priznanje i svima onima koji su na bilo koji nacin pomogli da danas budem odlikovan.
Kad sam saznao da sam dobio orden Vuka Karadzica, poceo sam da se vracam unazad i razmisljam o svom radu i svemu sto je prethodilo i dovelo do ovog priznanja.
U najtezim ratnim godinama u nasoj otadzbini, moja kompanija BEO-EXPORT za mnoge je bila jedina veza sa rodbinom i prijateljima otsecenim od sveta. Jednostavno tada smo bili potreba, bili smo spona izmedju nasih ljudi u Australiji i matice, spona tada izuzetno bitna. Bili smo, a i danas smo pravi poslovni srpski centar i pravi most izmedju nasih ljudi na dva najudaljenija kontinenta.
– Uvek sam se trudio da svoj posao radim najbolje sto mogu, dostojanstveno – domacinski, na dobrobit nasih klijenata, ali i nase firme – nastavio je Vaso despotović – Uglavnom sam uspevao u tome. To mi je I omogucilo da budem u mogucnosti da pomognem mnogima, i da na taj nacin dam svoj doprines prosperitetu cele nase zajednice kako ovde u Australiji, tako i u Otadžbini. Nikad nisam ni pomislio, da cu za sve sto sam cinio i cinim za nasu zajednicu, da cu za posao koji radim korektno, onako kako treba da se radi, – osim zahvalnosti mojih klijenata, – dobiti od bilo koga bilo kakvo priznanje. Sad kad ga imam u svojim rukama, izuzetno sam srecan zbog toga.
Nekad sam mislio da se ovakva priznanja i odlikovanja dobijaju uglavnom kad se ide u penziju. Po tome, sad imam izbor ili da se penzionisem, ili da nastavim istim putem. Ipak mislim da je malo rano za penziju – završio je Vaso despotović, najuspešniji srpski biznismen u Australiji.
Ktitor bogoslovije
Za samo deset godina u Australiji je izgradio malu poslovnu imperiju “BEOEXPORT” u Liverpulu predgradju Sidneja, u kome danas zivi preko 6,000 nasih ljudi.
Njegovo preduzece danas cine cetiri firme koje se bave transferom novca, turistickim aranzmanima, kreditima I investicijama. “BEOEXPORT” ima i svoj radio program na srpskom jeziku koji se emituje za tamosnje srbe na dve radio stanice, kao i fudbalski tim “BEOEXPORT” koji se takmici na lokalnim takmicenjima. Zbog toga je “BEOEXPORT” izrastao u mali centar srpskog biznisa I kulture u Liverpulu kod Sidneja.
Pre cetiri godine Vaso Despotovic je kao uspesan biznismen bio predlozen I izabran za predstavnika srpske zajednice iz Australije u Poslovnom Savetu Dijaspore, pri Privrednoj Komori Srbije. Medjutim iz privatnih razlogu ovu funkciju je prepustio drugima.
Humanitarni rad g-dina Vase Despotovica se ogleda u akcijama prikupljanju i slanju pomoci u Srbiju i Republiku Srpsku, u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Sidneju. Pomogao je i podrzao na desetine I desetine humanitarnih akcija,
Aktivno je pomagao i pomaze razne kulturno zabavne manifestacije, kao i srpski filmski festival u Australiji.
Pomogao je mnoga sportska takmicenja i sportske klubove nasih iseljenika u Australiji. Pomogao i ekipu FK Crvene Zvezde za vreme Australijske turneje 2001 godine, kao i nacionalnu kosarkasku reprezentaciju za vreme Olimpijskih igara u Sidneju 2000. god.
G-din Vaso Despotovic je ktitor prve srpske pravoslavne gimnazije u Australiji. Jedan je od prvih tamosnjih srba koji je podrzao i finansirao projekat izgradnje ovog zdanja. Podržao je posetu Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla Sidneju krajem 2004. godine.Takodje je podrzao i posetu njegovog kraljevskog visocanstva Princa Aleksandra Karadjordjevica Australiji u novembru 2005. godine, kao i fondaciju princeze Katarine.
