Ukoliko mislite da je korupcija u Srbiji najveći od svih problema, da bismo se spasili ukoliko bi sa dinara prešli na evro, ili ako verujete da je Kosovo okupirano zbog resursa i strategijskog značaja – grdno se varate!
Tako, bar tvrdi Goran Nikolić… A, ako je verovati Goranu Nikoliću, ekonomskom analitičaru, ovo su samo neke od velikih zabluda koje kruže Srbijom.
U nedavno objavljenoj knjizi Ekonomija svakodnevice Nikolić se upravo bavi ovim, kako kaže svakodnevnim zabludama, ali i nastankom i posledicama ekonomske krize u Srbiji u proteklih pet godina.
Knjigu čini preko trideset tekstova koji se ne bave čisto ekonomskim temama već, zahvataju pitanja iz drugih naučnih oblasti.
– Knjigu sam podelio u šest celina, imajući u vidu srodnost članaka po temama koje tretiraju. Prvi deo, nazvan kao i knjiga, bavi se temama koja praktično svakodenvno dotiču građane, a da oni toga često nisu ni svesni, ističe Nikolić.
Prema mišljenju Nikolića, jedna od naših najvećih zabluda tiče se verovanja, koje podstiču i neki ekonomisti, da bi nas prelazak na evro lišio problema kakve danas imamo.
On priznaje da bi evro imao neke prednosti kao što je olakšavanje svakodnevnih plaćanja, gubitak neizvesnosti u pogledu rizika deviznog kursa, a blago bi uticao i na smanjivanje inflacije i kamata.
Međutim, prelazak na evro kao zvanično sredstvo plaćanja zemlju bi dodatno izložilo eksternim šokovima, monetarna vlast tada ne bi mogla da formira svoju kamatnu stopu, utiče na cenu kredita, ostvaruje emisionu dobit, niti da utiče na privredne tokove u meri kao do sada, ističe Nikolić.
Premda se za ekonomiste danas može reći, da redom gotovo svi spadaju u liberale, i samo liberale, Goran Nikolić se u svojoj knjizi zalaže za odbacivanje slepog verovanja u sistem vrednosti uspostavljen isključivo na ekonomskim principima.
Uvažavajući misao velikog ekonomiste Adama Smita da ako je moral princip po kome bi svet trebalo da funkcioniše, onda je ekonomija princip sveta onakvog kakav jeste, Nikolić se ipak protivi da tome ekonomisti moralno uređuju svet, jer bi time, kako kaže, ideja o jednakosti koja je starija i od svetske civilizacije bila skrajnuta.
On u knjizi odbacuje tezu neoliberalnih ekonomista koji misle da tržište može samo sebe da reguliše ističući da bi privreda u kriznim situacijama mogla da se suoči sa ogromnim gubicima ukoliko država ne bi intervenisala.
Dozvola abortusa umanjila kriminal u Americi
Godine 1973. u SAD je, praktično, dozvoljen abortus. Jedna od bitnih posledica bilo je i opadanje stope maloletničkog kriminala – do sredine 90-tih došlo je do snažnog pada (do 50 odsto) maloletničkog krinimala.
Šta se desilo? Ta neželjena deca uglavnom su živela siromašnije, često samo sa majkom, bila su manje vaspitana i obrazovana i, samim tim, sklonija kriminalu. Abortus je, u stvari, redukovao broj takve, neželjene dece.
Apolo 8
Kako Goran Nikolić navodi u knjizi, ekonomska istraživanja su pokazala da preprodavci droge u SAD znatno češće nego prosečno žive sa majkom.
Razlog je njihova mala prosečna zarada. Iako mnogi misle da se tu obrću velike pare, u suštini je zarada onoga koji nije na vrhu piramide znatno manja od američkog proseka.
Interesantno je zapažanje da je današnji prosečni automobil više kompijuterizovan nego Apolo 8, koji je 1969. sleteo na Mesec.
