Posle četiri godine uspešno odrađenog mandata, ambasador Predrag Simić napušta Pariz, ostavljajući iza sebe u zemlji domaćina duboko utisnute prijateljske tragove. Tako je, na poziv generala (koji je, nažalost, izostao zbog bolesti), u veličanstvenom ceremonijalnom činu pred Trujumfalnom kapijom Simića dočekao pukovnik Garnije ukazavši mu čast simboličnim raspaljivanjem plamena Neznanom junaku.
Taj izuzetno svečani događaj odvijao se uz prisustvo Treće regimente minera, čelnih članova „Udruženja plamena Trijumfalne kapije“, velikog broja zastavničara i to izmešanih francuskih i srpskih ratnih trofejnih zastava. Koračalo se u ritmu doboša, a u znak pomena svim palim na trubi je intonirana setna melodija. Sve je to pratila velika delegacija Srba i njihovih prijatelja, gde je prednjačilo osoblje ambasade Srbije, na čelu sa vojnim atašeom puk. Slavoljubom Dabićem, kao i grupa učenika dopunske škole na srpskom jeziku, ali i brojni turisti koji su u tom trenutku obilazili i fotoaparatima ovekovečili ovo memorijalno obeležje.
Istorijat
Od 1920. godine u središtu Trijumfalne kapije nalazi se grob Neznanom junaku. Večni plamene zapaljen je prvi put 1923. i svakog dana u 18.30 pali ga delegacija ratnih veterana ili neka od poznatih ličnosti. Pristup svečanosti je slobodan.
Kako tradicija nalaže, u raspaljivanju plamena uvek su prisutna i deca jer je želja veterana da na mlade generacije prenose istoriju, vrednovanje herojstva i značaj slobode i mira. Ovaj put, sa ambasadorom Predragom Simićem istu baklju simbolično su držali đaci učiteljice Marine čarapić.
U nastavku svečanosti, a koja se odvijala, takoreći, po ledenom sibirskom vetru, nakon što se upisao u Knjigu uspomena, ambasadoru Simiću se prigodnim govorom obratio pukovnik Garnije, rekavši da je to „gest nade i simbol života“, pa mu dodelio „Medelju plamena Trijumfalne kapije“, na šta se dobitnik zahvalio, apostrofirajući višedecenijsko snažno prijateljstvo srpskog i francuskog naroda, potsetivši da je u Francuskoj posle Prvog svetskog rata diplomu steklo 33.000 naših mladih ljudi.
Prema protokolu, ambasador se rukovao sa svakim nosiocem zastave i zvanicama, a napuštajući Trijumfalnu kapiju osetio je da ovaj nezaboravni događaj istovremeno znači i okončanje njegovog mandata koji je francuska država znala i te kako da ceni.
