Srpski biznismen preseljava svoju fabriku iz Nemačke
Kad moćni dođu, seoba nema
Iskustvo stečeno napolju samo sam primenio ovde, kaže Nenad Mijalić iz Visbadena
Skroman proizvodni pogon i magacin nemačke firme „Rajn-Majn kompani” iz Visbadena za proizvodnju materijala neophodnog za završne radove u građevinarstvu s desetak zaposlenih, koji je pre tri godine nikao u Zajači pokraj Loznice, samo je početak ostvarivanja poslovne vizije našeg čoveka Nenada Mijalića, Somborca.
Posle 38 godina života, školovanja i rada daleko od otadžbine odlučio se da u Srbiju dovede renomiranog proizvođača svetske vrednosti „Krajsel” i sa ulaganjem od najmanje pet miliona evra obezbedi nesmetano snabdevanje ovog dela Evrope kvalitetnim i neophodnim građevinskim materijalima, koji imaju izuzetnu prođu svuda u svetu.
– Već 12 godina u Nemačkoj se bavim delimičnom proizvodnjom materijala za završne radove u građevinarstvu, a u Srbiji sam posao počeo uvozom oko 200 proizvoda te vrste ugledne kompanije „Krajsel”. Cilj mi je da tokom vremena kompletan proizvodni program prebacim u Srbiju, a tamo samo da ostavim komercijalni deo. Trenutno mogu da proizvedem 10-15 tona dnevno, a kada bih prebacio kompletnu proizvodnju plastificiranih fasada proizvodio bih i do 100 tona dnevno. Svoju proizvodnju nameravam da plasiram ne samo na tržište Srbije nego i na prostore bivše Jugoslavije. Već imam dobru saradnju sa Kazahstanom, a računam i na nemačko tržište, kako bih tamo smanjio troškove – objašnjava svoju poslovnu strategiju Mijalić, govoreći za sebe da je kao ugostitelj i nekadašnji kuvar priučeni građevinac, koji je, želeći da živi bolje i zarađuje više, promenio zanimanje i stalno učio.
Patriotizam pre svega
Uprkos stalnim pozivima dijaspori da ulaže u Srbiju, Nenad Mijalić je jedan od retkih poslovnih ljudi iz Evrope koji se tome odazvao.
– Uvek mi je na umu iskustvo vlasnika firme „Krajsel”, koji je po obrazovanju bio mesar, a proizvodnju je započeo u garaži, potom i poslovni uspeh jednog Poljaka, keramičara, koji je sa „Krajselom” ušao u posao tragajući za dobrim lepkom, da bi za deset godina u Poljskoj otvorio pet uspešnih fabrika. Danas je sa deset odsto učešća u koncernu „Krajsel” jedan od najbogatijih ljudi u svojoj zemlji, a svojim proizvodima pokriva tržišta Rusije, Ukrajine… Ta priča me podstakla da ulažem u Srbiju. Kada dovedemo jake firme, onda naši ljudi neće morati da idu iz Srbije. Ovde sam se vratio ne da se obogatim i napravim neke velike pare, već zbog boljeg života i zadovoljstva sebe i svoje porodice – objašnjava naš sagovornik.
Jedna nemačka fabrika boja i lakova, koja postoji više od 360 godina, prihvatila je Mijalićev proizvodni program, a on plasira svoju marku i svi su zadovoljni: oni koriste svoje ogromne kapacitete, a on je marketingom i protekom vremena osvojio tržište.
U svom poslu započetom u Srbiji ističe ljudsku dimenziju, podršku Privredne komore Srbije i iskrene prijatelje bez kojih nikada ne bi uspeo. Dok su njegovi poznanici ovde imali vremena i za druženje, pa i da kroz opušteni rad zarade novac, on se, kako kaže, u Visbadenu svako jutro budio kao ludak, ne znajući kuda bi pre krenuo. Svestan da je Srbiji sve potrebno i da stručan i radan čovek, koji nije krenuo u biznis s namerom da prevari, ovde ima veliku šansu i ne može da propadne.
Rad nagraditi, nerad kazniti
– Ne mogu više da slušam jadikovke i kuknjavu kako ovdašnjih ljudi, tako i naših iz dijaspore kad ovde stignu. Njihovom neuspehu smeta tuđ uspeh, a onda je najlakše optužiti državu. Mislim da ću za pet godina biti jedan od vodećih proizvođača u državi u ovoj oblasti. Na svoje materijale mogu da dam doživotnu garanciju za kvalitet, samo ako se poštuju uputstva. Mogao sam i ja da se preko noći obogatim, ali hoću ovde dugoročno da radim, a za to su presudni kvalitet i cena. Iskustvo s novim partnerima na dosadašnja četiri sajma u to me je uverilo – veli, navodeći kao pozitivan primer podatak da u Srbiji nikad nije imao problema s naplatom. Da je tako bilo u Nemačkoj, primećuje, ne bi je nikada poslovno napuštao.
Uspešno poslovanje po principima koji važe svuda u svetu dali su rezultate i pre nego što je očekivao. Umesto da firmu u Srbiji dotira pet godina, ona je već posle tri stala na noge i počela samu sebe da izdržava. Tome naruku ide i činjenica da je za početak biznisa u Srbiji potrebno deset puta manje ulaganja nego u razvijenim evropskim zemljama.
– Iskustvo koje sam stekao napolju samo sam primenio ovde. Rad treba nagraditi, nerad kazniti, ako ne možemo da se dogovorimo, moramo da se razilazimo, a svakome čoveku treba pružiti šansu, samo su neki od principa koje primenjujem. Možda mi u dijaspori imamo drugačije razmišljanje i pristup radu, ali se zna da nam radnik donosi novac, a firma njima. Svojim zaposlenima rekao sam da firmu gledaju kao da je lično njihova i zato funkcionišemo veoma dobro. Nikoga još nisam otpustio – kaže Mijalić.
