Problem poznavanja jezika je kompleksan i zato što svaki karakterišu dijalekti, lokalizmi i argoi, kaže Marko Jordanov Todorović
Možda bi posledice napada Al Kaide na SAD 11. septembra 2001. godine bile blaže da su američke tajne službe na vreme prevele presretnute poruke na arapskom jeziku koje su ukazivale na ovaj pakleni plan. Poznavanje jezika oduvek je bilo od izuzetnog značaja za (kontra)obaveštajni rad, bez obzira da li se radi o prevodu tajno snimljenih razgovora ili čitanju imejl poruka. Amerikanci su nekada za potrebe drugog najstarijeg zanata na svetu cenili znanje ruskog, a tadašnji Sovjeti engleskog, mada se iz savremenih špijunskih afera vidi da se znanje tih jezika i dalje ceni. Javna je tajna, a i logično je, da se u tajnim službama Srbije posebno ceni znanje albanskog jezika. Osim toga znanje albanskog je veoma korisno i u borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i belim robljem, što su konstatovale i mnoge policije iz država EU.
– Možete imati sofisticirana sredstva, ali ako ne znate jezik suparnika sprečeni ste da bilo šta radite po pitanju presecanja komunikacija, a pogotovo kad se radi o održavanju agenturne mreže i metodi infiltracije. Ali specifičnosti jednog jezika nalažu da treba provesti određeno vreme i u inostranstvu, pošto se ulični jezik tamo najbolje uči, što znači da je stvaranje operativca koji savršeno zna neki od kritičnih stranih jezika dug proces. Problem poznavanja jezika je kompleksan i zato što svaki karakterišu dijalekti, lokalizmi, argoi – ističe za Politiku Marko Jordanov Todorović (35), autor knjige Službe bezbednosti: koliko znanje stranih jezika doprinosi borbi protiv terorizma u izdanju Vojnoizdavačkog zavoda, inače profesor francuskog i engleskog jezika.
Jezike treba najbolje da znaju operativci – infiltratori i oni koje se bave agenturnim metodom. Slede analitičari, dok rukovodioci treba da znaju jezik bar na osnovnom nivou zbog efikasne saradnje s međunarodnim strukturama i inostranim službama. Najkritičniji jezik za Srbiju je albanski, smatra sagovornik Politike. U borbi protiv albanskih ekstremista angažovani su uglavnom ljudi s Kosova i Metohije koji dobro poznaju taj jezik a neki savršeno – kada su među Albancima, govor ne otkriva njihovo poreklo.
– Da bismo govorili o kritičnim jezicima, trebalo bi da napravimo analizu odakle nam preti opasnost od terorizma. Sa aspekta unutrašnjeg terorizma, pre svega treba znati albanski, odnosno oba njegova dijalekta. Isti je problem na jugu centralne Srbije. Službe bi morale da poznaju i druge jezike nacionalnih manjina jer se nikad ne zna kada i gde se može pojaviti neki bezbednosni izazov – objašnjava Jordanov Todorović.
Što se tiče transnacionalnog terorizma, i na ovim prostorima treba znati arapski i njegove dijalekte jer su u regionu povremeno prisutne bezbednosno interesantne osobe s Bliskog istoka i severa Afrike, o čemu su izveštavali i mediji.
Kada je reč o jezicima, dobar prevod prikupljenog audio ili tekstualnog materijala je imperativ, zbog blagovremenog obaveštavanja donosilaca konkretnih bezbednosnih odluka i pravilnog bezbednosnog kursa države. Važna je forenzička lingvistika, naročito u borbi protiv kriminala, jer često omogućava čitanje između redova. Komunikacija istim jezikom je i veoma bitna psihološka karta na koju se može igrati – stvara se odnos poverenja između operativca i saradnika, kaže naš sagovornik.
On sumnja da su zemlje zapadnog Balkana opremljenije u lingvističkom smislu od Srbije.
– Međutim, interesantno je da takozvana Obaveštajna služba Kosova, poučena nekim iskustvima, počinje da vodi računa o tome – zapošljavaju mlade Albance s Kosova koji su na studijima u zapadnoj Evropi i odlično poznaju jedan ili više stranih jezika, ali i srpski… U Americi su najtraženiji stručnjaci za arapski, farsi, paštu i mandarinski, dok je služba njenog veličanstva – MI-6, zainteresovana i za kadar koji zna urdu ili španski – kaže Jordanov Todorović.
