У Аустрији живи око 300.000 људи српског порекла, од којих њих око 200.000 само у Бечу, што чини око 10,5% укупног становништва главног града алпске републике. Српска дијаспора из Аустрије, према званичним подацима НБС, 2022. године је послала више од пола милијарде еура у Србију, што чини 11% укупних дознака српске дијаспоре из целог света. Видовданском сабору присуствовали су председник Аустријског савеза српског фолклора, Александар Станковић и потредседник АССФ, Саша Божиновић.
Тим поводом, председник Аустријског савеза српског фолклора (АССФ), Александар Станковић, указује на потребе Српкиња и Срба у Аустрији.
Да ли је Сабор био успешан и у којој мери стратегија Републике Србије за сарадњу са дијспором задовољавају потребе српске дијаспоре у Аустрији?
Сабор је успео и одлично је организаван, као председник АССФ честитам свима на организацији. Посебно је истакнут значај помоћи и подршке коју ми из дијаспоре пружамо нашим сународницима на Косову и Метохији и коју ћемо и даље пружати.
Трудили смо се да укажемо у којим областима треба унапредити постојећу стратегију и ту је препознат додатни потенцијал за активности посебно у области културе, привреде и науке. То су уједно и области у којима је српска заједница у Аустрији врло активна, али свакако има још доста простора за унапређење.
Да ли и где видите додатни простор за још бољу сарадњу српске дијаспоре у Аустрији и матице?
Уколико посматрамо целу српску дијаспору широм света, потребан нам је мултидисциплинарни приступ и Министарство за дијаспору како бисмо остварили још бољу комуникацију са свим релевантним министарствима и секторима у матици.
Са друге стране, конкретно, српској дијаспори у Аустрији је потребна подршка у два правца на које се може указати у оквирима билатерарних односа између Србије и Аустрије. Прва тема је бројност српске заједнице на којој треба непрестано указивати, иако је званична Аустрија свесна те чињенице. Друга тема је употреба и учење српског језика у Аустрији.
Што се употребе српског језика тиче, аустријске институције не препознају спрски језик као самостални, већ је он део вештачког БХС језика (босански/хрвтаски/српски) – како се званично назива језик људи са простора БиХ, Хрватске и Србије. Српски језик треба да буде прихваћен као самостални, јер су сваки од ова три језика – посебни језици и никако се не могу представити као један језик. Што се учења српског језика у Аустрији тиче, потребно је указати на добар пример и праксу у школама у Србији, у којима ученици имају могућност да бирају који ће други језик учити, и да се, с обзиром, на бројност српске заједнице у Аустрији, омогући да српски буде и један од изборних језика у државном школском систему, а не да буде језик који ће се само учити у допунским школама. У том контексту би свакако било потребно ставити на располагање додатни образовни стручи кадар и литературу за учење.
Како објашњавате да је српска заједница највећа у Бечу, уколико се узме чињеница да само у једном граду живи толико Српкиња и Срба?
На то је утицало више фактора. Пре свега, не смемо заборавити историјску вековну повезаност Србије и Аустрије, Срби су вековима уназад били присутни у главном граду Аустрије.
Друго, Беч је један од европских градова који нуди одличне услове за живот и рад, што додатно потврђује и чињеница да је последњих година у континуитету носилац престижног признања као најпожељни град за живот на планети.
И треће, свакако одличне конекције свим превозним средствима, тако да сте брзо у Србији и немате осећај да сте далеко од куће.
Којим активностима Српкиње и Срби чувају своју традицију, културу и језик у Аустрији?
Многобројним активностима које се, пре свега, реализују у организацији друштава и удружења која окупљају велики број припадника српске дијаспоре, која су стожер очувања српског идентита и која чувају српску културу, традицију и језик.
Ту су и допунске школе српског језика, многобројна удружења која често угосте културне раднике из матице, али и Српска православна црква која низом активности и обележавањем највећих православних празника уз традиционалне обичаје окупља велики број Српкиња и Срба и активно учествује у очувању српског идентитета.
Да ли постоји још простора за активније учешће српске заједнице у Аустрији и у којим областима?
Српска заједница, са око 300 000, јесте да је једна од најбронијих етничких група у Аустрији, али не и најактивнија. Иако смо активни у многим областима, постоји још много простора за још активније учешће у свим сегментима друштва.
Може се рећи да смо доста активни у култури и делимично у спорту, овде имамо и велику успешну привредну српску заједницу, али смо готово потпуно инактивни када се ради о политичком животу, на чему треба посебно радити. Ми живимо у овој земљи и сви закони и све одлуке које се доносе, ако сведемо на крајњу инстанцу, утичу и на сваког од нас појединачно.
О Аустријском савезу српског фолклора (АССФ)
Аустријски савез српског фолклора основан је 2020. године и окупља 26 српских удружења, клубова и културно- уметничких друштава из Аустрије. Главна мисија Савеза је да развија, унапређује, координира и повезује културно-уметничка друштва, како међусобно, тако и са другим релевантним установама културе у матици и Републици Аустрији, док је главна делатност очување, подстицање и извођење српских традиционалних игара.
