U Beogradu je nedavno, na inicijativu književnika Radomira Smiljanica, osnovana „Akademija Ivo Andric“. Osnovna ideja je da ova institucija radi po ugledu na „Akademiju Gonkur“ u Francuskoj ili „Gete institut“ u Nemackoj, a u okviru Udruženja književnika Srbije.
Osnivacki odbor Akademije cine istaknuti srpski pisci i umetnici medu kojima su akademici Dobrica Cosic, Dragoljub Nedeljkovic, Antonije Isakovic, Vasilije Krestic, Zdravko Velimirovic, Zoran Glušcevic, Dragoljub Stojanovic, predsednik UKS Slobodan Rakitic, Predrag Bogdanovic Ci i Branislav Bojic.
Akademija „Ivo Andric“ je, prema recima Smiljanica, tipicna književno-umetnicka organizacija koja za cilj ima pomaganje stvaralaštva, afirmisanje, širenje i produbljivanje delovanja književnih i umetnickih dela kod nas i u svetu.
– Naš jedini nobelovac Ivo Andric je ne samo zaštitni znak za ova delovanja, vec i inspiracija i putokaz. Akademija, za sada, ima 48 clanova, a želja nam je da definitivan broj bude101 – objašnjava Smiljanic.
Odlicna ideja
Medu clanovima Akademije su i ministar kulture Srbije Branislav Lecic, književnik Draško Redep, akademik Nikša Stipcevic, Predrag Dragic Kijuk, prevodilac Živana Arsenijevic, pisac Zorica Zec, clan Velške akademije nauka Ranka Kujic i mnogi drugi.
Svi clanovi su dali nacelni pristanak i isticu da je rec o odlicnoj ideji cije sprovodenje u delo tek predstoji.
Akademija ce ove godine organizovati održavanje „Dana secanja“ na lik i delo Ive Andrica, kao i „Andriceve dane“ koji ce se održavati tri puta godišnje u Beogradu, u banji Baden kraj Ciriha u Švajcarskoj i u Herceg Novom. To ce, kako kaže Smiljanic, biti prilika da ugledni savremeni srpski i jugoslovenski pisci i umetnici obeleže veliko delo Ive Andrica, ali i afirmišu i produbljuju saznanja o našim današnjim velikanima pera.
– Bice to prilika i za korišcenje dela naših pisaca kako u Jugoslaviji tako i izvan granica naše zemlje kroz kulturne klubove, udruženja i društva naše srpske dijaspore širom sveta – istice Smiljanic i dodaje „da ce Akademija nastaviti sa vec tri godine uhodanim i vrlo uglednim konkursom za književna i novinarska dela za nagradu „Ivo Andric – Pavlimir Gligovic“ koja se dodeljuje za tri književna i tri publicisticka rada“.
Žiri ce voditi racuna da se podržavaju ona dela koja su na cvrstim andricevskim višegradskim stazama shvatanja coveka i sveta, moderna, ali istovremeno u funkciji bogate srpske tradicije i istorije.
Sekcije u dijaspori
Naša ideja je da se to cini osnivanjem sekcija „Ivo Andric“ u okviru razlicitih klubova u dijaspori, kaže Smiljanic.
U ovim sekcijama negovace se stvaralaštvo i prihvat naše decije i književnosti za mlade što je, kako istice Smiljanic, od izuzetnog znacaja za ocuvanje nacionalnog identiteta i osecaja pripadnosti otadžbini i narodu naših ljudi koji žive i rade širom sveta.
U krilu akademije, kaže Smiljanic, pokrenut je još jedan konkurs, za nagradu „Vladimir Licina“. Na ovom konkursu bice nagradivana dela književnosti za decu i mlade i teorijski radovi o Andricu.
Želja osnivaca je da se prevazidu sve nepotrebne i pogubne razlike medu ljudima i narodima, a posebno medu piscima i umetnicima. Svake godine Akademija ce uz pomoc sekcija i uz finansijsku pomoc zemlje domacina organizovati dvonedeljne književne kolonije pod nazivom „Ivo Andric – Maks Friš“. Medu ucesnicima ce, pored domacih, biti pisci raznih zemalja i naroda.
– Cilj ovih kolonija bice skiciranje ili pisanje proznih dela sa temom zbližavanja naroda i zemalja, zapravo ono što je uvek bilo duboko usadeno u delima Andrica i Friša. Akademija ce težiti da uspostavi tesne veze sa Gete institutom, Ruskim domom u Beogradu, Francuskim kulturnim centrom i slicnim institucijama kulture i diplomatskim predstavništvima raznih zemalja sveta, zakljucuje Smiljanic.
