Srpski kulturni centar u Beču

srpski-kulturni-centar-u-becu
Srpski kulturni centar u Beču

Lična arhiva

Podrška matice: Đorđe Milićević i Svetlana Matić

Austrijsko-srpsko kulturno društvo “Vilhelmina Mina Karadžić” iz Beča apeluje na vlasti Srbije da osnuju Srpski kulturni centar u Beču.

Svetlana Matić, predsednica ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić” koja je učestvovala na skupu dijaspore u Beogradu, predala je molbu članovima srpske vlade – Ivici Dačiću, potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova, Marku Đuriću, ministru spoljnih poslova, Nikoli Selakoviću, ministru kulture i Đorđu Milićeviću, ministru bez portfelja, a sa zahtevom upoznat je i premijer.

“Uručujem vam predlog da se osnuje Srpski kulturni centar u Beču, kako bi se razvijao srpski obrazovni, kulturni, duhovni i nacionalni identitet, što bi omogućilo da našim domaćinima, Austrijancima, predstavimo bogatu srpsku kulturnu baštinu u Beču i drugim gradovima”, navodi se u pismu koje je upućeno i Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije.

Matićeva je napisala da je Kulturni centar u Beču postojao u vreme SFRJ i da ga treba ponovo oživeti, u korist srpskog i austrijskog naroda.

“Srbi u Austriji već pet vekova predstavljaju deo istorije i kulture ove države. Beč je kroz vekove, kako je isticao akademik Dejan Medaković, bio i deo srpske istorijske sudbine, jer su se brojna ključna zbivanja, koja su je određivala, odlučivala u ovom gradu. U zvaničnim dokumentima prvi put se pominju 1670. godine, kada je car Leonid Prvi, opunomoćio Srbe i Jermene da posreduju u trgovini između istoka i zapada. Car Franjo Josif je sarađivao sa Obrenovićima, odobrio gradnju i prisustvovao osveštavanju hrama Svetog Save u Beču 1893.godine. Slikaru Paji Jovanoviću car Franjo Josif je pozirao čak devet puta, dok mu je naš vanvremenski umetnik stvarao unikatne portrete”, navodi se u pismu.

Kulturna diplomatija: Aleksandar Stanković, ministar Nikola Selaković i Svetlana Matić

‘Matićeva je podsetila da je Milutin Milanković gradio Beč i druge gradove, a Pala Preradović napisala tekst austrijske himne, koja se danas izvodi kao austrijska državna svečana pesma. Dodala je da je reformator srpskog jezika i filolog Vuk Stefanović Karadžić živeo pola veka u prestonici alpske republike, gde su štampana i Đure Daničića, Branka Radičevića i Njegoševa najznačajnija dela.

“Vukova kći Mina Karadžić je prevodila očeve pripovetke na nemački jezik, što je izazvalo divljenje nemačkih pesnika i intelektualaca, između ostalih Getea, istoričara Rankea, Braće Grim i drugih. Vodila je kolo u srpskoj narodnoj nošnji na Slovenskom balu u Beču 1847.godine, na kome je bilo 3.000 zvanica. Podsećamo da je u to vreme Miloš Obrenović angažovao Johana Štrausa mlađeg da komponuje Srpski kadril koji se i danas izvodi na početku svakog Svetosavskog bala u Beču”, istakla je Matićeva.

Glavni grad naše dijaspore

Matićeva je ukazala da Beč i Beograd imaju sporazum o kulturnoj saradnji.

“Umesto kulturne saradnje, mi u Beču, između ostalog, imamo priredbe estradnog karaktera, u organizaciji privatnih lica. Ovaj sporazum Beča i Beograda je osnova na kojoj može da se gradi nova institucija srpske kulture”, podvukla je.

U pismu je ukazala da je Beč sa 180.000 Srba danas glavni grad srpske dijaspore i veliki centar srpstva.

“Grad na lepom plavom Dunavu treba da, pored Pariza, bude drugi centar srpske kulture u Evropi i svetu. Ovo je predlog ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić” iz Beča, srpske kolonije u Austriji i mene kao dugogodišnjeg kulturnog aktiviste u borbi da se kulturnom diplomatijom poboljša ugled brojne srpske zajednice u Austriji i svetu”, naglasila je Matićeva i podsetila da je aktuelni direktor Bečke opere, Srbin Bogdan Roščić, rođeni Beograđanin.

Detaljnije