Sasvim je moguće da postoji neki nesrećnik u Srbiji, koji je pod uticajem danonoćne propagande zaista poverovao da se danom hapšenja i
isporuke Ratka Mladića Haškom sudu Srbiji širom otvaraju rajska vrata EU komunizma koji će biti neograničeno finansiran iz đelićevih neiscrpnih pretpristupnih fondova, čime će se konačno realizovati stari srpski san da se radi koliko ko može, ako je moguće ništa, a da se uzima koliko kome treba u cilju da se živi dugo, srećno i berićetno, kako uostalom i dolikuje baštinicima imena i dela kralja Milana.
Tako je Holandija potpisom neke šargarepe trebala da, posle silnih batina, oda priznanje Srbiji, što bi ovoj omogućilo neko približavanje nečemu maglovitom, ali spasonosnom, nečemu bez alternative.
Kad iznebuha, umesto ovacija i slavopojki, iz Holandije grunu takva šamarčina od koje bi se onaj gore pomenuti nesrećnik teško oporavio da ne priskočiše odmah RTS, Press, đelić i Delevićka(1), i veštačkim disanjem spinovanih objašnjenja ustanoviše da je sve u redu, da se nije desilo ništa obeshrabrujuće, da se samo radi o tome da parlamentarac koji je holandskom parlamentu podneo predlog da otpočne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije jednostavno nije imao pojma o proceduri, i da će sve biti u redu kada to on nauči.
Ima međutim medija koji i dalje unose smutnju, pa kao Danas tvrde da nikakve greške u proceduri nije bilo već da je sada Holanđanima uslov Goran Hadžić (2), što nikako ne može da bude tačno, jer bi bivši magacioner Hadžić bio sada najtraženiji begunac na svetu, a u to, i pored najbolje volje, niko nikoga razumnog ne bi uspeo da ubedi, pa taman da propagandu vodi CNN sa Kristijan Amanpur i Džejmsom Rubinom lično, a pokazalo bi se to i besmislenim jer je za Mladićevo hapšenje bila raspisana deset puta veća nagrada nego za Hadžićevo, a sada ispada da je Mladić bez Hadžica u Hagu ništa.
Sudeći, međutim, po proširenoj Haškoj optužnici (3) po kojoj su neimenovani članovi zajedničkog zločinačkog poduhvata, pored već dobro poznatih i imenovanih članova, svi pripadnici VRS, paravojne i dobrovoljačke jedinice, Teritorijalna odbrana i policija bosanskih Srba, zatim funkcioneri i članovi SDS, predstavnici kriznih štabova, pripadnici JNA, drugi predstavnici vojske i policije SFRJ i Srbije sasvim je jasno da se Haško-holandski zahtevi mogu produžiti do u beskonačnost, do zadnjeg vojnika, predsednika nekog mesnog odbora partije, običnog člana, predsednika mesne zajednice i svih koji im mogu pasti na pamet: u Bosni, Srbiji, Crnoj Gori, a možda zatraže od nas i Kučana koji je naredio prvi napad na JNA, koji je uzrokovao prvi ratni zločin nad nenaoružanim golobradim vojnicima JNA, jer im se ime Milan, sa punim pravom, može učiniti previše srpskim.
Umesto što preslišava Srbiju, sama Holandija bi morala da da odgovor pred Haškim sudom o tome kako su holandski plavi šlemovi sproveli u život naredbu SB UN o uspostavljanju zaštićene i demilitarizovane zone Srebrenica. Otkuda oružje u demilitarizovanoj zoni pod komandom Holanđana, i to je pitanje svih pitanja a ne potraga danas za magacionerom, sutra šoferom, prekosutra kuvarom, likovima koje je čak i u crtanim filmovima teško prikazati kao neviđene zločince čije će hapšenje spasiti svet ogromnog straha i doneti mir i pomirenje ne samo u regionu već i šire.
