Nekada je Sibir bio poznat po kazamatima, ali su naftne bušotine taj deo
Ruske Federacije pretvorile u ogromno gradilište. Vredni i spretni
srpski neimari grade monumentalne moderne građevine, ali i objekte
kojima se, kažu, učvršćuje duhovna veza dva naroda.
Diplomirani inženjer Petar Jevtić ističe da je
zima izazov za svakog građevinca. „Ovde su uslovi jako surovi, što se
tiče hladnoće, vetra i pritiska. Ljudi se navikavaju, radimo uglavnom na
temperaturama do minus trideset“, kaže Jevtić.
Trud se, kažu
građevinci, isplati, ali se mora biti obazriv pri odabiru poslodavca. A i
kada je sve potaman, većini najteže pada odvojen život. Međutim, ima i
onih koji su pustili korenje u Rusiji.
Radojko Božić radi u
Rusiji, dok su mu supruga i deca u Srbiji. Milijanu Đokoviću rad u
Sibiru bio je piovremeno rešenje, koje se, međutim, odužilo. Kod Duška
Savića je drugačija situacija.
„Tu sam se oženio, tu mi se sin
rodio, već je veliki. Ne razmišljam gde ću dalje dalje, znači ovde sam
do penzije“, ističe Duško.
Građevinski potencijal u Rusiji je
veliki, pa mnogi poslodavci zbog deficita veštih građevinaca u Srbiji,
angažuju i neimare sa prostora bivše Jugoslavije.
„Nema te
takozvane mržnje, već stvarno neke poslove sve više i više radimo, tako
da uz pomoć njih uspevamo da napravimo neke veće kvadrate, nego što to
možemo sami kao država Srbija“, objašnjava generalni direktor LBK „Mićko
Moskva“ Radmilo Jevtović.
Zato bi država trebalo da se ozbiljnije
pozabavi „zlatnom granom srpske privrede“, jer građevinci na najbolji
način predstavljaju domovinu, koja im je, kažu, ma gde bili, uvek u
srcu.
