Pitati Srbe zašto se stalno, evo već vekovima, vraćaju opanku, pristojno je koliko i pitati Engleze zašto vole „čaj u pet“ ili Špance koridu. Marina đaković-đapić, beogradska umetnica, poodavno na glasu da od zaborava na svetlost dana izvlači i prikazuje etno motive sa srpskih prostora, na pitanje: „Zar ne postoji i lakši put do popularnosti?“ sleže ramenima.
Ostalo nam je od Svetog Save
– Pročitala sam da je Srbe štavljenju kože naučio Sveti Sava, videvši sličnu obuću na nekom od svojih monaških putovanja. Sveti Sava napravio je i prvi opanak. NJemu u čast, a Srbima na ponos, uradila sam tridesetak mojih verzija opanaka. Doduše, deset vekova kasnije – objašnjava umetnica
– Ne znam zašto sam se odlučila za opanak i srpske etno motive, „šarenice“. Umetnik je središte osećanja svoje zemlje, svog naroda, njegovo oko, uho i srce. Za Srbe opanak ima poseban značaj. Poželela sam da ga svojim znanjem, maštom i stvaralačkom hrabrošću prevedem u novi milenijum. Da ne ostane zaboravljen proizvod jednog od izumirućeg zanata ili u najboljem tek usputni eksponat kakve etno zbirke – tvrdi Marina đaković-đapić i dodaje:
– Moji opanci, svejedno da li imaju formu papuče, prolećno-letnjih čizmica ili šarenih cipela, idu lepo uz mladost. A mladost ne misli o groblju, mladost smišlja svoje sutra… Ja hoću upravo to. Da opanak, ovaj moj nakinđuren i doteran, bude srpski opanak 21. veka, poput toliko znanih espadrila i mokasina, koji su takođe obuća ne preterano bogatih ljudi. Zašto onda i opanak ne bi mogao da bude modni detalj mladih Srbije, ali i sveta, obuća koja će prelepo pristajati ne samo Beograđankama već i Rimljankama, Parižankama, Bečlijkama…
Oduševljeni Italijan
-Jedan biznismen iz Italije, videvši me u papučama sa našim etno motivima, nudio mi je 300 evra da ih otkupi. Hteo je da ih „prekopira“ i stavi u izlog svoje radnje. Odbila sam ga rekavši da je to „zaštićeni srpski brend!“ Naravno, slagala sam ga… „Izmenjali smo adrese i sada lepo sarađujemo – kaže umetnica.
Slavica Panić, umetnički direktor Galerije „Ada“, prva je otvorila vrata mladoj beogradskoj umetnici. Na izložbi su mašta i lepota srpskog opanka zadivili posetioce iz cele Srbije.
– Studio za unutrašnji dizajn iz NJujorka već je otkupio na desetine mojih „išaranih opanaka“ tako da u šali kažem, e, pa srpski opanak već uveliko šetaju i špartaju i Amerikom, a prodaju se kao alva. Presrećna sam što sam korakom u prošlost, opanku , nadam se, obezbedila budućnost – ističe umetnica koja je spajajući opanak, vez, teksas, veštačko krzno, štras, rafiju i šljokice, ponudila zapravo recept kako uz njeguški pršut, šljivovicu, užički kajmak… i opanak može da bude srpski brend pridošlog milenijuma.
U svakoj prilici
Autorka atraktivnih modela kaže da za minut, koliko joj treba da se presvuče, na svakoj modnoj reviji može da pokaže da opanak sjajno ide uz farmerke, ali i dugu svečanu haljinu.
