Srpski pečat Oktobarfestu

Od 16. septembra do 3. oktobra u Minhenu je trajao Oktobarfest, najveći i najpopularniji vašar na svetu koji je kao i uvek protekao u znaku piva šest minhenskih pivara i bavarskih specijaliteta koje prosečno isproba oko šest miliona gostiju za tih 16 dana.

Ni ovaj praznik piva nije prošao bez viših cena pića i jela u odnosu na prošlu godinu. Krigla piva od litra, mas koštala je od 13,20 do 14,50 evra, litar vode 10 evra, pola pileta iz organske proizvodnje 20,50 evra, a ono “normalno” koštalo je 14 do 15 evra, svinjske kobasice 20, a svinjska kolenica 25 evra.

Iako se govori o skupoći na ovogodišnjem Oktobarfestu, već oko podne su se punili šatori posetiocima, a vrhunac je bio od 18 pa do 22.30 kada je u njima i baštama oko njih sve vrilo. Ove godine posetiocima je na raspolaganju bilo 14 velikih i 20 srednjih šatora. Veliki šatori imaju u proseku po 10.000 sedećih mesta, a najbolje posećeni su Šotenhamel i Ohsenbrateraj, pivare Špaten. Da bi sve proteklo u najboljem redu dnevno je na Oktobarfestu bilo angažovano 600 uniformisanih policajaca i više od 2.000 privatnih detektiva i čuvara.

Tradicionalno su među velikim brojem angažovanih radnika na raznim poslovima bili i naši ljudi koji neretko uzimaju godišnji odmor da bi za 16 dana trajanja vašara zaradili više nego za ceo mesec na svojim redovnim poslovima. Oni su radili kao obezbeđenje, kuvari, konobari, redari i čistači i niko se nije žalio ni na posao, ni na gužvu jer im je zarada na prvom mestu.

Poslove obezbeđenja po tradiciji obavlja veći broj ljudi iz bivše Jugoslavije. Tako je i ove godine firma Paks sekjuriti, čiji je vlasnik Manuel Ivančić, bila jedna od onih koje su imale najviše posla. Ljiljana Bojić, supruga vlasnika firme, bila je u timu od 350 angažovanih radnika na ovogodišnjem Oktobarfestu.

– Mi pružamo obezbeđenje u tri velika i jednom manjem šatoru sa ukupno 350 radnika. Moj suprug radi ovaj posao 30 godina, prvo je radio za druge, a onda osnovao svoju firmu za obezbeđenje. Ja mu pomažem od 2012. godine i vodim sa još dve žene administrativne poslove na vašaru. To je pravljenje planova obezbeđenja, raspored ljudi, slanje podataka policiji o ljudima koji svaki dan rade u ova četiri šatora. To je posao po ceo dan i uz mene je i Nađa Bojić, supruga mog brata. Poseta je ove godine bolja nego prošle, jer je lepše vreme tokom Oktobarfesta, a prošle godine je samo jedan dan bio bez kiše – ističe Ljiljana Bojić.

Jedini šator na Oktobarfestu u kome se peku bikovi na ražnju je Ohsenbrateraj, pivare Špaten. Posetioci su u redu čekali da kupe sendvič sa mesom bika sa ražnja. U tom šatoru već 22 godine radi Nebojša Krivokuća, rodom iz Mrkonjić Grada.

– Za posetioce je bik na ražnju prava atrakcija i mnogo je traženo ovo pečenje. Prosečno se za 16 dana Oktobarfesta ispeče 110 do 120 bikova – kaže Nebojša koji je godinama bio prepoznatljiv po kapi na glavi sa srpskom trobojkom i natpisom “Srbija”. Ove godine svi zaposleni su uniformisani i Nebojša je ostao bez svoje kape koju je zamenio plavi kačket.

Soko u defileu

Na zvaničnom otvaranju Oktobarfesta u nedelju 17. septembra u svečanom defileu kroz grad do Terezijenvize učestvovalo je i 30 članova KUD Soko iz Minhena. Oni su nosili srpske zastave u nošnjama iz Šumadije, Glamoča i Bosilegrada. Siniša Gajić, predsednik ovog društva osnovanog 2007. godine, kaže da je ovo bilo njihovo treće učešće u svečanom defileu na Oktobarfestu čime su na pravi način reprezentovali našu zajednicu u Minhenu i Bavarskoj.

Besane noći

U pivari Avgustiner Živorad Belušević je u ekipi 12 vozača koji su brinuli da tamo gde se toči ovo vrlo kvalitetno pivo, na vreme stignu drvena burad iz kojih se pune litarske krigle za goste.

– Ovo je jedina pivara u kojoj se pivo toči iz drvenih buradi i mi obezbeđujemo nekoliko šatora. Moje kolege i ja radimo noćne smene koje počinju u 23 sata, a završavaju se u 10. Za ovih 16 dana trajanja Oktobarfesta samo jednu noć ne radi svako od nas. Mi utovaramo i vozimo burad sa pivom u šatore gde se ono toči, odvozimo praznu burad i brinemo da sve bude u redu. Zbog toga nas šefovi hvale, pa i nagrađuju. Meni je ovo deseta godina rada na Oktobarfestu i već sam navikao na rad noću, posle koga idem na zasluženi odmor – kaže Belušević i dodaje da je njegova grupa prava internacionalna, a za “Vesti” se fotografisao sa kolegom Mađarom.

Nedostaju Italijani

Oktobarfest je prilika da dobro zarade hotelijeri, restorani i kafići. Poznati minhenski ugostitelj Stojan Bajić, koji vodi ugledni restoran Meindl Eck, kaže da se i tu menja situacija.

– Gosti iz cele Nemačke, ali i inostranstva koji dođu na Oktobarfest i nama ugostiteljima donose korist. Oni iz okolnih hotela dolaze na ručak pa onda idu na vašar. Grad je doneo odluku da se Italijani koji dolaze sa kamp-kućicama izmeste izvan užeg dela grada. Ranije su oni ulazili u grad i tu parkirali vozila boraveći po sedam-osam dana i bili su i za nas dobre mušterije. Sada ih nema kao ranije i mi to vrlo dobro osetimo – kaže Stojan Bajić.

On nije propustio priliku da popije pivo u jednom od šatora i hvali dugu tradiciju Oktobarfesta.

– Ovaj vašar na pravi način čuva i neguje bavarsku narodnu nošnju i specijalitete ove kuhinje, što je za svaku pohvalu i respekt.

Guranja i tuče

– Poslednje pivo se u šatorima točilo u 22.30 i tada počinje posao obezbeđenja na pražnjenju šatora i dvorišta. To redovno deo gostiju pokušava da odgodi i onda naši ljudi imaju pune ruke posla. Sa pijanim gostima treba imati strpljenja, ali ponekad ni to nije dovoljno pa dolazi do guranja i tuče. Bude i povređenih, iako to nije slučaj svaki dan. Deo tih problema je i kada se u toku dana šatori prazne za drugu grupu gostiju koji imaju rezervacije. Ove godine bila je prava retkost da su šatori prepuni gostiju, a pogotovo da se zaključavaju popodne da ne bi bilo prekobrojnih u njima – kaže Ljiljana Bojić i dodaje kako se osetilo da su zbog skupoće gosti trošili manje novca nego ranije.