Predsednik srpske vlade Zoran đindic istakao je, u intervjuu za nemacki radio Dojce vele, da nije zadovoljan dosadašnjim rezultatima pristizanja pomoci koju je Zapad obecao Srbiji radi ekonomske obnove.
„Postoje odredeni principi kojih se medunarodna zajednica drži, a koji su postali deo njene prirode. Jedan od njih je i sporost. Drugi je raskorak izmedu politickih obecanja i onoga o cemu se u stvari suštinski radi. Kada se obeca 300 miliona evra, i ljudi to procitaju u novinama, onda racunaju na 600 miliona nemackih maraka i pitaju se u koje ce svrhe taj novac biti upotrebljen. Medutim, kada procitaju i ono što je sitno kucano shvate da u tu sumu ulazi i 225 miliona evra koji su namenjeni vracanju starih dugova“, precizirao je đindic.
„To podseca“, ukazao je premijer Srbije, „na lavirint u kome se stalno gubite“. „Poceli smo sa sprovodenjem reformi u finansijskom i poreskom sistemu, kao i u državnom budžetu. Obecano nam je da ce medunarodna zajednica finansirati i izjednaciti deficite u odredenim oblastima. Da nije bilo tog obecanja, ne bismo tek tako lako liberalizovali cene, povisili cenu struje ili uveli tako strogu disciplinu u raspodeli državnog budžeta“, naglasio je đindic.
„Za sprovodenje takvih reformi u ostalim zemljama u tranziciji bilo je potrebno tri, cetiri pa cak i pet godina. Mi smo ovaj zadatak obavili u roku od tri meseca. Da nam svetske finansijske organizacije nisu obecale pomoc, mi bismo reforme sproveli mnogo obazrivije. Takode ne smemo da zaboravimo i nadu gradana koja je datim obecanjima bila probudena, a koji se sada pitaju gde je taj obecani novac“, zakljucio je đindic.
Srpski premijer je u razgovoru na nemackom radiju naveo da pored Italije, najveca podrška, u koju spada i finansijska, stiže iz Nemacke i to još od prošle godine kada je SR Jugoslavija bila u krizi snabdevanja strujom, što se ogleda u davanju povoljnih kredita u visini od 100 miliona maraka, kao i nepovratne pomoci od takode 100 miliona maraka.
„Postoje mnoge nemacke firme, kao što su Tisen, Krup, Simens, ali i druge koje su zainteresovane za naše tržište. Medutim, ozbiljne investicije podrazumevaju i razne garancije sa naše strane, kao i rešavanje situacije u Pariskom klubu u kojem prvo treba da podmirimo stara dugovanja da bismo uopšte mogli ponovo da se zadužujemo“, rekao je pri tom đindic.
Govoreci o odnosima sa Crnom Gorom, šef srpske vlade je izjavio da smatra da „Crnogorci moraju da donesu odluku za koju ce sami da snose odgovornost, ne prebacujuci je na Srbiju“. On je precizirao da „vlada u Podgorici mora da odluci šta želi i da za tu odluku pridobije vecinu u Skupštini“. „Što se nas tice, prihvaticemo svaku odluku vecine crnogorskog stanovništva, bilo da je rec o jednoj zajednickoj ili dve samostalne države“, rekao je đindic.
On je takode ocenio da je sadašnji status Kosova neprihvatljiv. Istakao je da „se mora znati koja su naša prava kao srpske demokratske vlade na Kosovu“ i da „Ujedinjene nacije moraju da nam odgovore na to pitanje“.
„Moramo da znamo šta je u našim rukama, koje su nam obaveze, jer samo tako možemo da obavljamo naš zadatak. Ovako, lebdimo u vazduhu i nismo ni na nebu ni na zemlji“, zakljucio je Zoran đindic na kraju intervjua za Dojce vele.
