„Špijuni iz 20 stranih obaveštajnih službi, uključujući i saveznice NATO pakta Francusku i Nemačku, nameravaju da ukradu najosetljivije tajne Velike Britanije, objavio je londonski „Sandej Telegraf“. Rusija i Kina su identifikovane kao zemlje sa najaktivnijim špijunskim mrežama koje operišu u Britaniji, ali se iz otkrivenog vladinog dokumenta zaključuje da su i neke evropske zemlje uključene u špijunske napade protiv Ujedinjenog Kraljevstva.
Detalji špijunske zavere otkriveni su u vladinom bezbedonosnom dokumentu, u koji je imao uvid britanski „Sandej Telegraf“. Ovaj list je preneo da je Britanija „visoko prioritetna špijunska meta“ 20 stranih obaveštajnih službi.
„Sandej Telegraf“ navodi kako su bezbedonosni izvori otkrili da lista stranih službi koje operišu u Britaniji uključuje Iran, Siriju, Severnu Koreju, pojedine članice Evropske unije, poput Francuske i Nemačke, koje se tradicionalno smatraju savezničkim državama, ali ono što je mnoge najviše iznenadilo je podatak da se među zemljama sa aktivnim špijunima na Ostrvu nalazi i Srbija!
Otkriveni dokumenat, označen kao „poverljiv“, upozorava da strani špijuni pokušavaju da ukradu tajne vezane za vojsku, politiku, optiku, komunikacije, genetiku i vazduhoplovstvo. Tajni dokumenat je predat svim odeljenjima britanske vlade. I dok za britanske bezbednosne stručnjake delovanje većine zemalja sa sporne liste nije iznenađenje, mnogi ipak nisu mogli da sakriju nevericu da Londonom operišu i srpski agenti. U polemici, koja se povela u nekoliko britanskih medija, mnogi su u početku ovu vest uzeli kao običan nonsens, jer kako objašnjavaju ostrvski eksperti Srbijom poslednjih godina upravljaju marionetske vlade i njene tajne službe pod kontrolom britanske i američke ambasade, odnosno MI6 i CIA.
Englezi su došli do saznanja da srpski agenti zaista operišu u Velikoj Britaniji, ali da je reč o odbeglim špijunima Vojno-bezbednosne agencije Srbije, koji sebe nazivaju patriotama i protive se trenutnoj političko-vojnoj situaciji u Beogradu. Ovi agenti deluju samostalno od države Srbije, ali u saradnji sa ruskim špijunima, kojima u najvećoj meri i prosleđuju prikupljene informacije. Procenjuje se da su srpski agenti u Britaniji već ukrali nekoliko važnih softvera, koji su prosleđeni Rusima. Pored standardnih sistema špijunaže, pojavili su se i moderni agenti, koji putem interneta i hakovanja prodiru u kompjutere i skidaju važne podatke.
Britanski mediji upozoravaju da su srpski špijuni na teritoriji Velike Britanije uključeni i u organizovani kriminal, da pored ilegalnog poseduju i legalni biznis, kroz koji korumpiraju političare i policiju da bi došli do informacija. Ipak, čini se da se Britanci najviše plaše ruske obaveštajne službe, koja je posla kraha Sovjetskog saveza i KGB-a, poslednjih godina doživela pravu renesansu. Aktivnost ruskih špijuna u Britaniji ozbiljno podriva borbu protiv terorizma, tvrdi se u obaveštajnim krugovima te zemlje na koje se poziva londonski Sandej telegraf, navodeći podatak da ruske obaveštajne službe na Ostrvu imaju veoma razgranatu mrežu špijuna. Ovo upozorenje u ostrvskim medijima je usledilo nakon što je obelodanjeno da se Rusija smatra trećom najvećom opasnošću koja preti zemlji. Na prvom mestu pretnji po nacionalnu bezbednost nalazi se terorizam Al kaide, a odmah iza njega iranska proizvodnja atomskog oružja.
Ruski eksperti tvrde da je motiv ovakvih optužbi težnja britanskih obaveštajnih službi da povećaju svoj budžet, pre svega službe MI5, koju u poslednje vreme često prozivaju za loše rezultate u suprostavljanju terorizmu. Ruske obaveštajne službe koje su osumnjičene za ubistvo bivšeg agenta KGB-a Aleksandra Litvinjenka u Londonu imaju razgranatu mrežu špijuna u Britaniji.
Poznato je da ti agenti, svaki peti čovek među zvaničnim predstavnicima ruske vlade u Britaniji, prate kretanje i delatnost ruskih emigranata i protivnika režima. Ali, njihova meta su i biznismeni, poslanici i naučnici, od kojih nastoje da ukradu komercijalne i državne tajne. Smatra se da samo u Americi ima više ruskih agenata. U julu prošle godine, Britanija je proterala četvoricu ruskih diplomata nakon što su Rusi odbili da izruče osumnjičenog u slučaju Litvinjenko. Od jula 2005, budžet za MI5, MI6 i drugih obaveštajnih službi povećan je za 65 odsto.
Ovo nije prvi put da se u britanskoj javnosti pominje delovanje srpskih špijuna. Nekadašnji oficir britanske vojske srpskog porekla Miloš Stanković (44), u činu majora u Padobranskom puku, radio je kao prevodilac tokom rata u Bosni, a optužen je da je 1994. davao bosanskim Srbima poverljive informacije iz komande britanskih snaga u Sarajevu. Međutim, posle dugogodišnje istrage u kojoj je ispitano više od 100 svedoka nije dokazana njegova krivica. Takođe, anonimni američki oficir u svojoj ispovesti nemačkim medijima, pre nekoliko godina je priznao da je tokom tri meseca NATO agresije na SR Jugoslaviju, odavao vojne planove Rusima koji su ih prosleđivali Beogradu. čak je i prvo čovek NATO pakta Vesli Klark jednom prilikom za Bi-Bi-Si potvrdio da je zaista postojao oficir koji je dostavljao podatke Rusima, zbog čega je došlo do slabijih rezultata bombardovanja, ali i gubitka F-117A.
Da se srpski špijuni u poslu služe i zavođenjem i šarmom, pokazuje i istraga Vojno-obaveštajne službe švedske vojske (MUST), pod kojom su se neimenovana Šveđanka, pripadnik oružanih snaga ove zemlje u kontigentu Kfora i njen ljubavnik, Srbin koji je radio kao prevodilac u Unmiku. Zahvaljujući operativnim podacima američke obaveštajne službe ustanovljeno je da je Šveđanka svom dečku iz Srbije mejlovima slala poverljiva dokumenta NATO-a i UN-a, ali i planove aktivnosti Kfora na Kosovu. Zbog toga je zaljubljena Šveđanka prekomandovana u svoju zemlju.
Poznat je i slučaj srpsko-francuskog obaveštajca Jugoslava Petrušića. On je iz Jugoslavije otišao 1985. godine da bi boksersku karijeru nastavio u Francuskoj. Posle porioda prevedenog u Legiji stranaca u Francuskoj je završio i vojnu akademiju, a radio je i kao obezbeđenje određenim važnim ličnostima (između ostalih i francuskom predsedniku Fransoa Miteranu). Petrušić je bio dupli agent, pa je osim za Francuze radio i za srpsku DB, dostavljajući podatke oko bombardovanja, a posredovao je i pri izvozu jugoslovenskog oružja za Zair.
Najpoznatiji „srpski špijun“ je major francuske vojske Pjer Anri Binel. Uhapšen je oktobra 1998. godine, posle čega je odslužio jednogodišnju zatvorsku kaznu, zato što je na sudu utvrđeno da je odavao tajne vlastima u Srbiji. Binel je, inače nosilac Legije časti i ekspert za arapski jezik i politiku, postao srpski špijun pod tajnim imenom Živa kobra. Na suđenju je dokazano da je Anri Binel sa jednim jugoslovenskim diplomatom imao više tajnih sastanaka na kojima mu je dostavio strogo poverljiva dokumenta NATO-a, posle kojih je više jedinica tadašnje Vojske Jugoslavije ekspresno promenilo lokacije. I francuski major Irv Gurmelon ( nekadašnji portparol snaga Unprofora i Sfora u Bosni 1994/95. godine) je optužen za srpskog špijuna, jer je 1997, navodno iz ličnih simpatija prema Radovanu Karadžiću, bivšem lideru bosanskih Srba predao plan za njegovo hapšenje.
Ipak, svi ovi slučajevi zabeleženi su pre političkih promena 2000. godine u Srbiji, jer od tada gotovo da nema primera da su naše tajne službe obavljale operacije u inostranstvu. Kao što je slučaj sa službama država u regionu, i srpska je poslednjih godina blisko sarađivala sa velikim sestrinskim agencijama, uglavnom u njihovu, a ne u korist zvaničnog Beograda.
Novinari: Brisel glavni grad špijunaže
Poslednjih godina Brisel je postao glavni evropski grad špijunaže, uključujući i onu koju sprovode prijateljske ili partnerske zemlje. Ova tvrdnje izneo je novinar Kristof Kleriks u svojoj novoj knjizi Les Services secrets étrangers en Belgiljue.
Kako tvrdi ugledni autor, Brisel je postao važan zbog svoje pozicije, ali i prisutnosti NATO-a, evropskih institucija i mnogih kompanija koje se bave oružjem i visokom tehnologijom, poput svemirske industrije. To glavni grad Evrope čini idealnim igralištem za nekoliko tajnih službi.
Na primer, ako se neko želi da sazna nešto o NATO planovima, on svoju decu šalje u škole koje pohađaju i deca ljudi iz NATO-a, objašnjava Kleriks sistem špijuniranja u Briselu.
Takođe, direktor belgijske obaveštajne službe sumnja da su među novinarima dopisnicima u Briselu i brojni špijuni. Šef obaveštajne službe Belgije Alen Vinants dodaje i da je „strašno koliko kineskih i ruskih novinara trči po Briselu, a o kojima možemo opravdano da se zapitamo da li uopšte imaju novinarsko obrazovanje“. Procenjuje se da među 1.200 novinara, koliko ih otprilike akreditovano u Briselu, nalazi najmanje 80 agenata, iz neprijateljskih, ali i prijateljskih agencija, poput CIA, MI5, MOSAD…
Srbiju opsedaju sa svih strana
Kada je reč o broju stranih agentura, koje operišu na teritoriji Srbije, ne zna se tačno koliki je njihov broj, ali se procene kreću od 12 pa sve do 60 država. Velika Britanija, Izrael, SAD, Nemačka, Rusija, Italija su zemlje koje već decenijama agresivno dejstvuju na teritoriji Srbije. U poslednje vreme, njima su se pridružile i agentura manjih okolnih zemalja, kao što je to slučaj sa Albanijom, Bugarskom i Hrvatskom, koja je posebno agresivna u Vojsci Srbije. Ono što je interesantno, agenture malih zemalja uglavnom rade u interesu CIA i MI6.
Zapadne agenture koriste sličan metod pri ubacivanju – otvaraju u Beogradu svoje kompanije, predstavništva i čak nevladine i humanitarne organizacije, a često kao direkcije obaveštajnih službi koriste i svoje ambasade u srpskoj prestonici.
Ovi agenti imaju veliki uticaj na političke lidere, ali i određene strukture u MUP-u Srbije.
Poslednjih godina, jedan od glavnih zadataka zapadnih agentura je udaljavanje Srbije od ruskog uticaja. Takođe, zvanični Berlin i London su procenili kako će za već za 20 godina, reka Dunav, koja povezuje Severno i Crno more biti jedna od najvećih privrednih arterija Evrope i da je zato kontrola nad Vojvodinom za njih prioritet.
