Ako na jednom od tri najprestižnija ekonomska fakulteta u Evropi ovde upitate studente za „Svetog Savu“ klimnuće dobronamerno glavom i osmehnuti se. Srpsko studentsko udruženje koje nosi ime našeg velikog prosvetitelja postalo je među ovdašnjim ljudima sinonim za jedan drugačiji i moderniji pristup srpskom pitanju i širenju istine o njemu.
“ Sve je počelo kada smo se nas nekolicina, u početku nas je bilo osmorica, odvažili da naše spontano druženje institucionalizujemo na nivou Univerziteta St. Galen “ govore uglas apsolventi Vladislav Vanja Kovačević iz Trebinja, od 1992. godine živi ovde, i Rade Stojković, Švajcarac srpskog porekla iz Srpca, momak koji je zahvaljujući takvom druženju usavršio srpski jezik.
Podobnost Svetog Save
Kada se zna da je veliki broj glavnih direktora i menadžera velikih švajcarskih firmi sa diplomom upravo ovog fakulteta i da po tradiciji insistiraju na saradnji sa svojim mlađim kolegama koje pristižu, onda je uloga SSU „Sveti Sava“ još značajnija. Iako ih nema mnogo “ 25 redovnih i sedam počasnih članova, koji su diplomirali “ brzo su postali poznati među pet hiljada studenata, koliko ih je ukupno na Univerzitetu. A kada su “ čekajući pola godine da univerzitetske vlasti ispitaju podobnost Svetog Save „legalizovani postalo je jasno da je u ovom delu Švajcarske rođena nova srpska organizacija koja na drugačiji način radi nego neke naše slične organizacije.
Reč je o nezavisnoj, patriotskoj i neprofitnoj organizaciji u kojoj su, zajedno sa Srbima, po dva Švajcarca i Nemca i jedan čeh. Koristi se svaka prilika i kontakt da se suptilno i nenametljivo pokaže da su Srbi kao i sav drugi normalan svet. To je moto u čijoj senci su njihovi osnovni ciljevi: kontakti, lobiranje i pomoć.
“ Počelo je sa idejom da se međusobno pomažemo. Našim izbeglicama sa Kosmeta u Kotoru odneli smo oko pet tona humanitarne pomoći, koju je najvećim delom finansirao naš čovek Anton Vučurević, koji se sprema za advokatsku profesiju “ ističu naši sagovornici, podvlačeći da redovno organizuju žurke za što više ljudi i obaveznim multinacionalnim sastavom. Imali su i vrlo uspešan kontakt sa najuglednijom organizacijom na Univerzitetu. Reč je o Međunarodnom studentskom komitetu koji je neka vrsta „Davosa u malom“. članovi su eminentni ljudi sa ogromnom ekonomskom i političkom moći, a među njima i Koler, bivši predsednik Švajcarske.
“ Pozvali smo ih na večeru, ali smo rekli: prvo posao pa piće. Prezentirali smo sve što smo nameravali, a onda smo krenuli sa šljivovicom, pršutom i ostalim što sledi “ govore Rade i Vanja, ne zaboravljajući da kažu kako su ugledni i moćni Švajcarci nakon toga poslali jedno lepo pismo našem ambasadoru u Bernu.
Slikanje sa predsednikom
Na forumu o federalizmu, koji je organizovan na Univerzitetu St. Galen, momci i devojke iz „Svetog Save“ bili su zaduženi za našu delegaciju koju je predvodio tadašnji predsednik Vojislav Koštunica. Dokazali su tom prilikom da su spremni i za najodgovornije poslove. Pohvalili su se da ih je primio i predsednik Koštunica, ali su, na nesreću, zaboravili da se slikaju. Međutim, nije im bilo mrsko da se vrate i ovekoveče taj njima očito veoma drag i važan susret.
“ Nastojimo da sve što radimo bude maksimalno profesionalno, da ne izgubimo kredibilitet, jer se samo tako uspeva. Imamo ideju da motivišemo i druge studente našeg porekla pa da prvo na nivou Švajcarske, a onda i van nje napravimo našu mrežu. U Cirihu je ranije bilo 40 naših, sada ih je oko 500, u Bernu ih je oko 150, u Lozani stotinak “ iznose svoja viđenja, informišući nas da su se na Kongresu Srba Evrope u Cirihu nedavno dogovorili sa kolegama iz Francuske i Švedske da naprave stranicu Srpskih komunikacija na Internetu sa mejlingom ljudi i razmenom informacija. Njihov stav je da se svi njihovi ciljevi mogu ostvariti ako sa drugima u svetu naprave posebnu organizaciju da ne bi rasipali energiju kao deo nekih već postojećih i da ne bi nametali svoje ideje.
Među važnijim zadacima navode i stvaranje srpskog fonda za razmenu studenata iz koga bi se finansirao njihov dolazak ovde. Albanci u Švajcarskoj imaju devet takvih fondova plus sopstveni univerzitet, Hrvati dva, a „svetosavci“ su do sada uspeli da dovedu u St. Galen četvoro naših studenata iz matice.
Kada uskoro diplomiraju, naši sagovornici i njihovi drugovi prelaze u počasne članove, a sa tim činom i njihova mreža o kojoj govore preseliće se u velike švajcarske firme i banke koje već „vrbuju“ kadrove iz St. Galena. Iako počasni, ovi članovi imaju veliku ulogu, što potvrđuje divan gest naše Barbare Pavik i njenog izabranika Filipa Angerna. Venčali su se u beogradskom „Hajatu“, među zvanicama je bilo 80 vrhunskih poslovnih ljudi iz Švajcarske kojima je predočeno da umesto nameravanih poklona prilože novac. Filip je primio pravoslavlje, venčanje je obavljeno u Sabornoj crkvi, a poklon od deset hiljada švajcarskih franaka poslat je manastiru Sveta Petka u Izvoru kod Paraćina.
