Onu floskulu iz udzbenika o Srbiji kao „poljoprivredno-industrijskoj zemlji“, treba pod hitno menjati. Dakle, Srbija jeste poljoprivredna zemlja, bez industrije, doduse, i u njoj uspevaju psenica, kukuruz, jabuke, sljive, maline… i slucajevi. Slucajevi kriminala i slucajevi ubistava. Za ono prvo su potrebna godisnja doba i uslovi. Za slucajeve nije potrebna nikakva pogodnost. Oni uspevaju kao korov.
Poslednji politicki slucaj u Srbiji poceo je ubistvom Momira Gavrilovica – za koga jedni tvrde da je bio ozbiljan kontraobavestajac u Drzavnoj bezbednosti Srbije, a drugi da je bio operativac, egzekutor. Indirektna posledica likvidacije ovog bivseg sluzbenika DB je odluka Demokratske stranke Srbije da izadje iz republicke vlasti.
Opojni visinski vazduh vlasti ne samo da dozvoljava neobaziranje na drugu licnost, vec neobaziranje na citav narod. Nepunih godinu dana posle izbora od 24. septembra i euforije zbog pobede demokratske opozicije od 5. oktobra 2000. i nepismeni Srbi su svesni nauka americkog pesnika Volta Vitmana da nije bilo dovoljno osloboditi robove da bi oni prestali da se osecaju takvima. U zemljama tanusne demokratske tradicije kakva je Srbija, posle pobede dolazi kriza, izrazenija no na prostorima visedecenijske smene vlasti. Stanje polovicne rezignacije u kojem se nalazi vecina stanovnika Srbije, potvrdjuje tu istorijsku nuznost.
Ovdasnji vlastodrsci, neka im se to uzme kao olaksavajuca okolnost, postali su pobednici kojima je teze nego pobedjenima. Iz prostog razloga sto nisu slutili sta ih ceka. Stroziji analiticari bi kazali da su se deset godina samo za to pripremali, da osvoje vlast, pa je neshvatljivo kako nisu nista naucili o njoj. A vicni su, cim makar i mrvu nje imaju u ruci, da nesto maznu.
Da li je predsednik SRJ Vojislav Kostunica to hteo da kaze kada je odlucio da se njegova stranka povuce iz ono malo vlasti koliko ima u Vladi Srbije? Da obelodani kako su neki u DOS-u lopovi, kriminalci, secikese, i sta sve ne jos i da on vise nece sa njima da se igra. Te da tako hoce da izazove krizu u parlamentu koja ce dovesti do novih izbora u Srbiji?
Tesko je na osnovu njegovog ponasanja i onoga sto govori poslednjih dana, zakljuciti sta zapravo hoce. Najpre je izasao u javnost da bi potvrdio novinsku senzaciju kako je bivsi sluzbenik DB ubijen posle posete njegovom kabinetu rekavsi da ne zeli da veruje „da je Momir Gavrilovic ubijen zato sto je dosao u kabinet predsednika Republike da predoci odredjene informacije. Tesko mi je da poverujem i da je osnovni cilj ovog ubistva bilo zastrasivanje i odvracanje onih koji smatraju da bi odredjenim svojim saznanjima mogli da doprinesu boljitku nase zemlje.“
Dobri poznavaoci prilika tvrde da je predsednik SRJ na ovaj nacin hteo da sacuva svoj kabinet, odakle je procurela informacija u javnosti da je ubijeni Garilovic nekoliko sati pre ubistva posetio Palatu federacije u Novom Beogradu. Medjutim, medijska lavina je otkrila da je doticni Gavrilovic zapravo bio pozivan u kabinet predsednika, da je sa njim razgovarala cak i supruga predsednika SRJ, recju, da je zajedno sa predsednikom, odnosno clanovima njegovog kabineta, pravio planove za promene u redovima srpske policije.
Nije mali broj onih koji su bili neprijatno iznenadjeni kada je Politicki savet DSS u petak uvece saopstio da se ova stranka povlaci iz Vlade Srbije, iz razloga loseg rada ovog izvrsnog organa. Objasnjenje nemusto i nedovoljno za tako ozbiljnu odluku. Ako je ozbiljna.
Postavlja se pitanje sta je DSS htela da postigne ovim potezom. Da uozbilji protivnike, citaj Zorana Djindjica i Demokratsku stranku, i natera ih na neke ustupke (koje)? Da natera premijera na reknstrukciju kabineta kako bi se sklonili nesposobni ministri pravde i unutrasnjih poslova? Ili je rec o necem trecem, sasvim licnom, sto ima veze samo sa akterima ove price?
Sto god da je u pitanju, reklo bi se da je neko veoma neozbiljan i nepromisljen iz okruzenja predsednika SRJ, savetovao predsednika da ovako postupi. Neko ko ima veliki, tacnije preveliki uticaj na njega. Neko ko mu je objasnio da treba da se obrati naciji zbog ubistva bivseg sluzbenika DB, da kaze to sto nije rekao, a potom da zapreti krizom Vlade. Ako je to trebalo da bude ozbiljna pretnja, zar nije bilo logicno da se izadje iz svih vlasti koje drzi DOS. U Federaciji, Republici, u Beogradu…Ovako, sva potonja objasnjenja koja su stigla iz DSS jedno drugo demantuju. Vec dokazano neozbiljan i drzak ministra zdravlja Obren Joksimovic je tvrdio da nema vise razgovora u DOS-u. U ime Politickog saveta se oglasio Aleksandar Popovic koji je za radio Glas Amerike saopstio kako DSS ne izlazi iz DOS-a i kako ce tek sada da razgovaraju. Sto bi rekle saljivdzije, ko je tu lud, a ko zbunjen.
Moze liciti na koncentrisanu malicioznost, ali sve sto se dogadja na javnoj politickoj sceni u poslednje vreme, lici na pir ambicioznih, megalomanskih sarlatana koji nikako da odrze ravnotezu u pobedi. Njihovo ponasanje nezdravih i nepotpunih licnosti preti da anulira ono malo nade koju su gradjani Srbije gajili kada su glasali za DOS.
