Već punih sedam godina Srpsko-američka privredna komora (SAPK), zamišljena kao asocijacija privrednika, koja bi povezivala biznismene i poslove u matici i Americi, pokušava da stane na zdrave noge. U poslednje dve godine, na inicijativu počasnog predsednika Vlade Bjelopetrovića, rad ove neprofitne organizacije je obnovljen, ali bez velikih pomaka u aktivnostima, formiranju kompletene baze podataka, učlanjivanju ovdašnjih poslovnih ljudi i njihovom povezivanju sa maticom. Još jednom se pokazalo da se volonterskim radom ne može postići željeni efekat, naročito ne na ovom kontinentu.
U subotu je održan još jedan sastanak SAPK, sa idejom da se zainteresovani konkretno dogovore o interesovanju i mogućnostima za organizovanje Sajma srpske privrede, u aprilu iduće godine u čikagu. Nažalost, sam broj prisutnih već je nagovestio da sastanak neće rezultirati pravim dogovorima.
Nezainteresovanost za privatizaciju
Sledeći skup SAPK zakazan je za subotu, 13. septembra, takođe u maloj sali Saborne crkve Svetog vaskrsenja Hristovog, a već u sredu predstavnici SAPK sastaće se sa Vojtekom Mlodzijevskim, liderom Evropske agencije za rekonstrukciju i privatizaciju koja upravo ovih dana radi na pripremama za prodaju „Goše“, Fabrike vagona iz Kraljeva, Valjaonice bakra iz Sevojna i „Šamota“ iz Aranđelovca. Nažalost, kako se ocenjuje, očito je da ovdašnji privrednici nemaju ni snage ni volje da se upuštaju u komplikovane procese privatizacije u otadžbini.
U pripremi ovog skupa, na adrese naših poslovnih ljudi u čikagu upućeno je 300 pozivnica, ali je za razgovor o predstavljanju naših privrednih mogućnosti bilo zainteresovano samo njih dvadesetak. Počasni predsednik i osnivač obavestio je prisutne da je predsednik SAPK Žika Vlahović podneo ostavku zbog svojih privatnih obaveza i da se sada mora razgovarati o reorganizaciji ove organizacije.
– U vreme kada se u našoj zemlji odvija proces privatizacije, mi bismo morali biti organizovaniji, nastupati zajedno i pomoći tom procesu ulaganja kapitala. Nažalost, očito je da se u radu Komore mora pristupiti novim metodama, delovati efikasnije, animirati ljude da shvate da komora jeste neophodna i nama, kao što je i sve druge etničke grupe imaju – rekao je Bjelopetrović.
Funkciju predsednika privremeno je preuzeo Siniša Marinković, koji je jedan od inicijatora za organizovanje Sajma srpske privrede.
Ništa bez profesionalca
Dušan đorđević, blagajnik SAPK, takođe je govorio o organizacionim problemima i potrebi da se eventualno organizovanje Sajma srpske privrede dobro i do detalja pripremi.
– Mi moramo raditi na okupljanju što većeg broja članova Komore, od tih sredstava za članarinu platiti jednog zaposlenog, koji će raditi sve administrativne poslove. Mi imamo zakupljene prostorije u Srpskom kulturnom klubu „Sveti Sava“, ali niko neće taj posao prikupljanja i pravljenja baze podataka i druge organizacione poslove raditi volonterski. Ako budemo imali plaćenog službenika, Komora se može pomeriti sa mrtve tačke.
– Planirali smo da Sajam bude održan u aprilu 2004. godine u „Donald Stephens Convention Center“ u čikagu, na kome bi izlagalo do 120 izlagača na lepo opremljenim štandovima, koji bi koštali oko 1.000 dolara, ako uračunamo poslove pripreme i održavanja sajma. Svemu se mora pristupiti ozbiljno, a plan je da 20 poslovnih ljudi u toku naredne četiri sedmice da depozit od po 2.000 dolara, kako bismo garantovali zakup izloženog prostora. Onda bismo pristupili izradi svih potrebnih materijala, kataloga, publikacija, manifestafiju bismo kompletno marketinški obradili i tako se adekvatno predstavili svetu. Nažalost, ako za mesec dana ne skupimo potreban depozit, nema ništa od sajma – rekao je Marinković.
Nekoliko prisutnih je odmah uplatilo potrebnu sumu, ali se mnogo veći broj pitao šta je funkcija Komore, kakve su namere Sajma, je li to pravi način za povezivanje privrede matice i dijaspore.
I ovaj skup pokazao je našu već prepoznatljivu neorganizovanost i odsustvo potrebe da zajedno budemo češće prisutni u američkoj javnosti.
