Nedavno je pronađena porodična grobnica, zlatnici iz petog veka i ispisane zlatne lamele… Niz novih otkrića trebalo bi da donese dodatna saznanja o bogatoj prošlosti nekadašnjeg Rimskog carstva.
Na teritoriji Viminacijuma iskopano je na hiljade grobova tzv. memoria. U jednoj od njih, koja je bila u funkciji od sredine trećeg pa do petog veka, pronađeno je sedam zlatnika. Bili su, pretpostavljaju arheolozi, vlasništvo čoveka koji ih je iz bezbednosnih razloga sakrio u grobnicu.
Tokom najezde Huna, objašnjava direktor Viminacijuma Miomir Korać, taj čovek se vratio po zlatnike.
I onda je zgrabio tu količinu i sedam mu je ispalo. Kako to znamo? Pa nađeni su ne na jednom grupisanom mestu nego na rasuti u nivou poda. U stvari on je na brzinu pokupio novac. Sedam mu nije bilo važno, bio je važniji život očito – objašnjava Korać.
Otkriveni zlatni listići, u dva dečja groba, stavljeni su tu kako bi dete bilo zaštićeno od uroka ili bolesti. Na njima su prepoznatljiva slova, kaže Korać, ali nerazumljiv je tekst napisan grčkim alfabetom.
– Ali ništa nema vezano za Grčku. Svi su to neki demoni, bogovi vezani za Vavilon, za Astiriju, za Egipat. I onda smo videli da su oni ispisani u nekih deset kolona, da se tu pojavljuju imena kao što su Mothobarabau, Seneseilam, Sengemfarangez, POK… Neko je hteo da zaštiti nekoga pa je pozvao sve i dobre i loše demone da mu pomognu – rekao je.
Porodična oslikana grobnica krstoobrazne forme je još jedno otkriće. Služila je u paganske i hrišćanske svrhe. Ako se sahranjujete u smrti onda živite i zajedno u životu, kažu stručnjaci objašnjavajući simboliku grupnog sahranjivanja.
Lepa vest je da će 2018. godine biti održan Svetski kongres arheologa koji će okupiti više od hiljadu najznačajnijih svetskih arheologa. Dosadašnja, nova značajna i buduća otkrića, doprineće da se Viminacijum na ovom kongresu predstavi u najboljem svetlu.
Ja mislim da će Viminacijum za jedno šezdeset, sedamdeset godina biti najznačajniji svetski lokalitet POK po saznajnim procesima koje će da donese – zaključio je Korać.
U arheološkom parku Viminacijum radi dvadeset i pet stručnjaka. Prostor od tri stotine i pedeset hektara istražen je svega dva odsto. Viminacijum, glavni grad provincije Gornje Mezije, površine današnjeg Beograda, stavljen je na preliminarnu Uneskovu listu svetske baštine.
