Reporter NT na srpsko-novozelandskoj svadbi u Pirotu:
Dvojica mladića iz Velingtona, ekonomista Gaj i fotograf Robert Fišer prešli u pravoslavlje i postali Gaja i Rođa. Stariji Gaj Fišer došao u Srbiju da se oženi sa doktorkom Tijanom Nešić, koju je upoznao u Melburnu:
N: Srećan sam što sam postao srpki zet, Srbin i Piroćanac,
O Ušli smo u helikopter i krenuli da kružimo iznad Velingtona. Preko slušalica sam čula kako Gaj kaže: “Tijana, hoćeš li da me učiniš najsrećnijim čovekom na svetu i da se udaš za mene?” Kada sam ja rekla svoje “da”, Gaj je iz džepa izvadio dijamantski prsten, koji je, kako sam kasnije saznala dobio u nasleđe od prababe, i stavio ga na moj prst (Tijana Nešić)
O Mi smo aglikanci, katolici i moj brat Robert, kog sam zamolio da mi bude kum na venčanju, i ja smo odlučili da Tijani za ljubav i svim divnim ljudima u Pirotu za ljubav, uzmemo pravoslavnu veru. Moji roditelji su bili oduševljeni tom idejom, jer tata posebno ceni istoriju i junaštvo srpskog naroda. Rekao mi je: “Sine, budi pravoslavac, nećeš imati čega da se stidiš!”
( Gaj Fišer)
U staroj crkvi Svetog đorđa prošlog petka mogao se čuti uobičajeni dijalog sveštenika i mladoženje, ali na dva strana jezika. Prota Kristofor je na engleskom pitao mladog Gaja Fišera iz Velingtona:
– Da li Vi mister Gajo uzimate Tijanu Nešić za suprugu, da je volite, pazite i štitite?
– Da. Uzimam je zauvek ! – odgovorio je mladoženja na srpskom jeziku.
Potom se zvonki smeh svatova razlegao hramom. Usledili su prvi supružnički poljupci, čestitanja i suze radosnice desetogdišnjeg Filipa Nešića.
Kada su ga roditelji, dr Dale i majka Silvana upitali zašto plače, mladin brat Filip je iskreno rekao:
– Pa, radostan sam što se Tijana udala za Gaju!
Brak koji je na Božić, 7. januara sklopljen u Pirotu između mlade Tijane Nešić i mladog Gaja Fišer, bio je kruna četvorogodišnje mladalačke ljubavi
jedne cure iz Srbije i jednog ekonomiste sa Novog Zelanda. Upoznali su se savim slučajno, kaže Tijana, ali Gaj priznaje da je sve to bilo sasvim namerno:
– Sedela je sama za stolom u jednom kafiću u Melburnu. Bila je lepa kao Gvinet Patrou, visoka, plava, nasmejana, veselih očiju. Prišao sam joj i pitao je da li hoće da otpleše jedan tango sa mnom. Rekla mi je surovo: “Ne!” Onda sam prineo stolicu njenom stolu i pitao je da li hoće sa mnom da popije jedno pivo. Rekla je: “Može!” Nisam tada znao da je Srpkinja, a ona je za mene mislila da sam Grk – poverio nam se mladoženja Gaj Fišer.
N: Begstvo iz Srbije
Sve je počelo 1996. godine kada je ugledna pirotska porodica doktora Dragoslava Nešića – supruga Silvana, Tijana, Bojana i dvogodišnji Filip, 13. juna sa spakovanim koferima pobegla u daleki Novi Zeland. Bila je to cena koju je ovaj lekar za uho, grlo i nos morao da kao predsednik Demokratske stranke u Pirotu plati zbog progona socijalista i julovaca.
– Ušao sam u Novi Zelnad kao deficitarnmi lekarski kadar. Ja sam morao da polažem ponovo sve lekarske ispite, da bih dobio diplomu, pa smo neko vreme u Velingtonu živeli od socijalne pomoći. Starija ćerka Tijana je završavala drugi razred Gimnazije, Bojana osmi osnovne, a Filip je imao dve godine. Supruga Silvana i ja u tom trenutku nismo videli nikakvu perspektivu za njih, budući da se približavalo vreme za njihov odlazak na studije. Starija Tijana je upisala treći a mlađa Bojana prvi razred u obližnjem koledžu. Tijana se najbolje uklopila od svih nas. Pokazala je izuzetne rezultata na svim testovima i u trećem razredu stekla pravo da konkuriše za univerzitet. Na studije je Tijana otišla sa 17 godina a u 21. završila Stomatološki fakultet. Bojana je krenula njenim stopama. Završila je višu stomatološku školu i stekla diplomu školskog stomatologa. Supruga u početku nije radila već je čuvala malog Filipa – kaže doktor kog svi Piroćanci jednostavno zovu Dale.
Sa diplomom specijaliste otorinolaringologije dr Nešić nije mogao da se zaposli u Novom Zelandu, jer su zakoni bili veoma strogi. U međuvremenu je gospođa Silvana Nešić završila školu za zubne asistente i sa starijom ćerkom radila u privatnoj zubnoj ordinaciji, dok je doktor Dragoslav Nešić po glavnom gradu Novog Zelanda noću vozio taksi da bi mogao da izdržava porodicu.
– Ja sam pre pet godina otišla u Australiju jer sam našla posao zubara u Melburnu. Istovremeno je Gaj Fišer napustio Velington i došao u Melburn da radi u firmi Foster grupa i upiše postdiplomske studije – nastavlja svoju ljubavnu priču Tijana Nešić – Već dok prvog dana našeg susreta rekao mi je da je Novozelanđanin i da je bubnjar u tamo čuvenoj pop grupi “Brid”. Nije mi se na prvi pogled dopao jer je Gaj malo niži od mene, ima grčki nos, crnu kosu i temperament koji ne odgovara ljudima sa Novog Zelanda, koji su uglavnom korektno hladni. Priznao mi je da je često na koncertnim turnejama, ali da će me kroz sedam dana pozvati da izađemo na večeru. I tako je počelo naše sipmatično druženje, koje se pretvorilo uljubav.
N: Prosidba u helikopteru
– Tijana je mila devojka, jakih emocija, koje uvek otvoreno i iskreno pokazuje. Da bi shvatila ko sam ja i da mi je zaista stalo da živim sa njom, vodio sam je posle nekoliko meseci u našu roditeljsku kuću u predrgrađu Velingtona. Moja porodica je četvrta generacija Engleza rođenih na Novom Zelandu. Majka Karolina je nastavnica književnosti, ona je poreklom iz Škotske, a moj otac Toni je učitelj, i on je novozelandski tvrdoglavi Englez.
Devetnćst godina je sam pravio kuću, a još toliko je sam pravio drveni most za prelaz preko ulice, da mene, brata roberta i sestru Kler ne zgazi neko vozilo. Kada je Tijana došla kod nas na katolički Božić, pokazala je da je iskreni vernik, pokazala je poštovanje prema našoj porodici i kao dete se smejala kada je slušala tatinu priču kako je sam deljao i montirao svoj most. Posle toga preostalo je bilo samo da mi odemo do porodice Nešić i upoznamo vaše srpske običaje, od kojih se meni najviše dopao pravoslavni Božić i rakija. Srpska rakija je kao srpske žene, topla i energična kao vatra – veselo će mladoženja Gaj Fišer
U glavnom gradu Novog Zelanda živi oko 3.000 Srba, uglavnom, lekarske struke, koji čine malu koloniju, u koju se Gaj Fišer, kao veseljak i muzičar, lako uklopio. Njegov otac Toni se lično još pre 3 godine zainteresovao za istoriju Srba, pa je počeo da je proučava. Ta posvećenost porodici Nešić i njihovom srpstvu posebno je iznenadila mladu zubarku Tijanu Nešić i ona je svog momka primila u svoju kuću:
– Živeli smo sa mojim roditeljima i bratom u jednoj petosobnoj kući pored mora. U avgustu 2001. godine, njegovi roditelji su se spremali da odu za Englesku, u malu avanturu, da tamo rade i da provedu neko vreme sa Gujevom sestrom Kler. U toj žurbi oko pakovanja 11. avgusta, na Gajev rođendan, izveo me do fontane u centru grada, gde nas je čekao helikopter. Tada sam posumnjala da je u pitanju rođendanska šetnja. Ušli smo u helikopter i krenuli da kružimo iznad Velingtona. Preko slušalica sam čula kako Gaj kaže: “Tijana, hoćeš li da me učiniš najsrećnijim čovekom na svetu i da se udaš za mene?” Kada sam ja rekla svoje “da”, Gaj je iz džepa izvadio dijamantski prsten, koji je, kako sam kasnije saznala dobio u nasleđe od prababe, i stavio ga na moj prst. Bila sam presrećna…- s radošću se i danas Tijana Nešić seća tog lepog trenutka.
N: Hoću da vidim Srbiju !
U međuvremenu, kada je DOS pobedio Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine i kada je doktor Dale Nešić dobio od Zorana đinđića poziv da se vrati u Pirot i nastavi sa politikom, Nešići su stigli kući. Njihove ćerke Tijana i Bojana su ostale u Melburnu, gde i danas rade. Kako su Tijana i Gaj bili vereni, momak se uselio kod njih i još žive zajedno u iznajmljenom stanu.
– Meni je Gaj neprestano govorio: “Ja hoću da vidim Srbiju, Pirot i tvoje roditelje!”, “Zašto” – pitrala sam ga. “Zato da vidim i upoznam najlepši narod na svetu!” Znala sam da mi laska, ali nisam znala da će se Gaj i njegov brat zaljubiti u Srbiju. I ja sam želela da vidim moj Pirot, posebno zbog brata Filipa, kome je teško pao povratak u Srbiju, jer se privikao na život u novom Zelandu. I tako mi u maju 2004. godine isplaniramo dolazak u Srbiju, da posetimo moje roditelje, a i da dovedemo njegove roditelje i sestru iz Londona. Cilj nam je bio da proslavimo u Pirotu našu vezu, ali se onda Gaju javila ideja da s emi tu i venčamo. “Hoću da budem tvoj Srbin!” – rekao mi je. E, pa to nije tako lako, moraš da postaneš pravoslavac! “U redu”, lako i brzo mi je odgovorio Gaj – seća se Tijana Nešić.
Petočlana porodica Fišer, sa ćerkinim verenikom Aulinom, koji je Škot, došli su 18 decembra u Srbiju. Tri dana su razgledali Beograd, koji ih je oduševio svojom lepotom, a onda su otišli u Pirot.
– Mi smo aglikanci, katolici i moj brat Robert, kog sam zamolio da mi bude kum na venčanju, i ja smo odlučili da Tijani za ljubav i svim divnim ljudima u Pirotu za ljubav, uzmemo pravoslavnu veru. Moja želja je bila da budem srpski zet, a to znači da budem Srbin i Piroćanac, da bih bio bliži Tijani i njenoj porodici. Moji roditelji su bili oduševljeni tom idejom, jer tata posebno ceni istoriju i junaštvo srpskog naroda. Rekao mi je: “Sine, budi pravoslavac, nećeš imati čega da se stidiš!”
Krštenje Gaja i Roberta Fišera sa Novog Zelanda obavljeno je u crkvi manastira Sveti đorđe u Temskoj nedaleko od Pirota. Kumovi na krštenju su im bili Tijanina sestra Bojana i prijatelj Igor Starešina, pirotski novinar.
– Bio je to veličanstven trenutak za Pirot, jer su dvojica mladih Engleza iz Velingtona, sa kraja sveta prešli 24.000 kilometara da bi se poklonili našem svetom đorđu i postali Srbi. Posle je sve bilo lako, trebalo je samo Gaju i Rođu, kako smo ih mi Piroćanci nazvali, naučiti da jedu pečenje, piju rakiju i pivo, igraju kolo i šotu, i da pomalo psuju – šali se Igor Starešina, kum na venčanju Tijane Nešić i Gaja Fišera.
Momačko i devojačko veče, priređeno u pirotskom kafiću 5. januara bilo je prilika da mladi pravoslavci Gaja i Rođa Fišer uvežbaju srpski protokol za veseljake. Fišeri su tada upoznali i sve buduće goste na venčanju.
N: Mama idemo kući!
Kada je na Božić, oko 14 sati vesela svatovska kolona, uz muziku trubača pirotske “Mesečine”, ušla u portu Temske crkve, kako je zovu Piroćanci, dočekali su ih jedan lokalni veseljak i mali smrznuti pas:
– Da li je to običaj kod nas Srba da pas leži na vratima crkve? – upitao je glasno mladoženja.
– Da, naša crkva svima pruža toplotu – odgovorila je njegova buduća tašta Silvana Nešić.
U tom trenu lokalni veseljak je ljubio snašu, tako nevešto da joj je počupao plavu dugu kosu.
Crkveno venčanje je bilo dostojanstveno lepo. Majci Gaja Fišera, nastavnici Karolini nije silazio osmeh sa lica. Kada je mlada Tijana izgovrila svoje sudbonosno “da”, odnosno postala gospođa Fišer-Nešić i poljubila svog muža Gaja Fišera, njegova majka Karolina je tri puta poljubila po srpski. Kažu to je gospođa Karolina Fišer, vežbala ceo dan. Potom se u porti izljubila po tri puta sa svih stotinu svatova, tako da je njen sin Gaj u jednom trenutku morao da joj kaže:
– Dobro mama, svi su ti čestitali. Hajde sada idemo našoj kući!
A ta kuća je bio stan doktora Daleta Nešića u Ulici Branka Radićevića u Pirotu.
Posle dva dana mladenci su otputovali na medeni mesec na Kopaonik.
N: Mi smo kao vi!
Novozelandski učitelj Toni Fišer je na svedbenom veselju, koje je bilo priređeno u Klubu Vojske SCG u centru Pirota održao govor, u kome je lepo rekao:
– I mi smo Novozelanđani kao i vi Srbi ljudi sa planina, mora, i reka. Iako živimo dalkeo ovo lepo putovanje je za nas bilo jako kratko, jer uživamo. Želim da znate da poštujemo vas, vaš narod, vašu istoriju i vašu Tijanu. U našoj zemlji žena je sve, i priemijer, i šerif, i sudija, i kraljica. Kada sam upoznao porodicu Nešić, posebno Silvanu, Tijanu i Bojanu, shvatio sam da je tako i kod vas Srba. Tijana će jedna od najlepšij i najperspektivnijih žena na novom Zelnadu, volimo je i srećni smo što je svoje srce poklonila našem sinu Gaju. Svi naši prijatelji iz Novog Zelnada, Engleske i Australije bi voleli da su danas ovde. Tijana i Gaj želimo vam sreću i puno dece – poručio je na kraju vidno uzbuđeni Toni Fišer.
N: Beograd je divan grad
Gajov brat i kum Roibert Fišer nije mogao u vreme svadbe da odoli fotografskom izazovu. Snimao je sa svojim “nikonom” prijem gostiju u stanu, kućno veselje, izlazak na ulice Pirota i veselje ispred Kuluba Vojske SCG.
– Tri divna dana sam proveo u vašoj prestinici. Beograd je divan moderan grad, ima divnu prirodu, dve reke i sjajne hotele i restorane. Ja sam iznenađen tom lepotom. Kao profesionalni fotograf snimio sam preko hiljadu kvadrata u Beogradu i još toliko u Pirotu i okolini. Sve te snimke ću da objavim u Australiji i Novom Zelandu kada se vratim kući. Ja sam lično želeo da budem pravslavac kao moj brat Gaj, da bih pokazao da sam uvek uz njega i da bih iskazao poštovanje prema Tijani i njenoj porodici. Toliko smo svi u porodici Fišer oduševljeni vašim srpskim običajima i ponašanjem ljudi, da i moji roditelji, majka Karolina i otac Toni razmišljaju da postanu Srbi – otkrio nam je malu tajnu Robert Fišer, profesionalni fotograf iz Oklanda na Novom Zelandu.
