SAVET SABORA
MATICE I RASEJANjA
Fond – dijaspora za maticu
KAKO RASEJANjE POMAŽE MATICI
Srpsko rasejanje je uvek bilo i ostalo uz svoju maticu. Ta solidarnost rasejanja sa maticom posebno je dolazila do izražaja u periodima kada je matica bila suocena sa velikim teškocama, neizvesnostima i istorijskim dramama borbe za opstanak. Pomoc matici se izražavala od slanja lekova, odece, hrane do slanja dobrovoljaca za odbranu matice u Prvom i u Drugom svetskom ratu. U stvari, ni obim a pogotovo znacaj te pomoci rasejanja, sada vec možemo reci, kroz vekove – ne mogu se ni izraziti recima niti izmeniti bilo kojom merom.
Najsvežija je, u secanju matice, pomoc rasejanja u periodu 90-tih godina prošlog i prvih godina ovog veka. To su godine razbijanja zajednicke države, gradanskih ratova, razbijanja srpskog nacionalnog korpusa, pretvaranja delova srpskog naroda u nacionalne manjine i izbeglice, satanizacije matice, godine sankcija, masovnog uništavanja spomenika srpske kulture i duhovnosti i konacno – agresije NATO pakta na SRJ 1999.godine .
Niko još nije napravio iole ozbiljniju analizu o mnogostrukim nacinima solidarnosti i pomoci rasejanja matici u tom periodu. Zna se jedino da je ta solidarnost i pomoc bila u zenitu, da je bila opštenarodna, patriotska i sveobuhvatna. Ali koje je sve vidove poprimala, kako je realizovana, koliko je bila spontana a koliko organizovana, ko su bili najzaslužniji dobrotvori, koliko je stranaca, prijatelja rasejanja u njoj ucestvovalo, kako je pomoc korišcena i iskorišcena u matici i mnoga druga pitanja, nije celovito analizirano. A to bi svakako bilo celishodno, poucno i znak ozbiljnosti naroda i države.
Doduše, ima nekih izuzetaka, fragmenata. Da pomenemo ovde knjigu Beogradskog foruma za svet ravnopravnih (Beograd, ul.27.marta 95) “Mostovi dijaspora – matica” (Beograd, 2002.godina). U toj knjizi tekstualno su obradeni razliciti vidovi povezanosti i solidarnosti izmedu rasejanja i matice tokom i neposredno posle agresije NATO pakta 1999.godine. Medutim, najdetaljnije je, na preko 300 stranica, prikazana aktivnost Fonda dijaspora za maticu. Prakticno, objavljen je veci deo knjigovodstva i zvanicne finansijske dokumentacije tog Fonda. Koristeci tu dokumentaciju, ukazacemo na najvažnije rezultate kao i na jedan problem nastao nakon promena vlasti 2000-te godine.
U Fond, kojim je upravljao Savet Sabora dijaspore, Upravni i Nadzorni odbor Fonda, tokom 1999-te i 2000-te godine, do promena vlasti, srpsko rasejanje je priložilo oko 13 miliona nemackih maraka u novcu. Najviše sredstava priteklo je od rasejanja u Švajcarskoj, potom Nemackoj, Francuskoj, Austriji, skandinavskih zemalja, Grcke, Kipra, Rusije.
Sredstva su prikupljana za posebne, unapred odredene namene, tako da su darodavci unapred znali za šta ce se njihova sredstva uložiti. Tako su se na primer, Srbi i njihovi prijatelji u Švajcarskoj prihvatili obaveze da finansiraju izgradnju novog mosta preko Velike Morave u Varvarinu i obnovu decjeg odelenja bolnice “Dragiša Mišovic”, Srbiiz Severne Rajne – Vestfalije (Nemacka) – obnovu mosta preko Zapadne Morave kod Kruševca (Jasika), Srbi iz Austrije – obnovu mosta na Zapadnoj Moravi u Trsteniku, Srbi iz Rusije i njihovi ruski prijatelji – opremanje decjeg odelenja ortopedske bolnice “Banjica” i tako redom.
Od sakupljenog novca Fond je 1999-te i 2000-te investirao, posredstvom državne direkcije za obnovu i izgradnju zemlje oko polovine ukupnih sakupljenih sredstava. Da pomenemo samo neke od najvecih investicija: za most na Velikoj Moravi kod Varvarina – 1,479.720 švajcarskih franaka, za most na Zapadnoj Moravi kod Kruševca – 218.900 švajcarskih franaka, za KBC “Dragiša Mišovic” – 185.730 švajcarskih franaka i 150.489 americkih dolara, za most “Varadinska duga “ (na Dunavu kod Novog Sada – kupovina celicne konstrukcije) – 1,000.000 nemackih maraka, za izgradnju puteva u Šumadiji i Pomoravlju (izvodac Vojska Jugoslavije) u ukupnoj dužini od oko 100 kilometara uloženo je 44,809,951 GRD i 105.500 ATS i 7.142,75 DM. Vojsci Jugoslavije isplaceno je 300.000 DM za sanaciju porušenih kasarni. Nešto manja sredstva dodeljena su Srpskoj pravoslavnoj crkvi, porodicama poginulih vojnika i policajaca, Odboru za obeležavanje 200-te godišnjice Prvog srpskog ustanka.
O svakoj, od najvece do najmanje isplate, postoji precizna, zakonom predvidena dokumentacija, od zahteva, preko rešenja sa brojem i datumom, do naloga za isplatu, što je takode objavljeno u pomenutoj knjizi.
A kako vlast uzvraca rasejanju ?
Druga polovina sredstava Fonda, u vreme politickih promena, nalazila se na racunima Fonda u Beogradskoj banci, s`tim što je oko 98% tih preostalih sredstava bilo u devizama, dok nešto manje od 2% u dinarima. Nova vlast je sitemom kriznih štabova odmah dovela svoje ljude na celo Beogradske banke, a ti ljudi su u dogovorom sa novom vlašcu, blokirali oko 7 miliona DM. Ne formalno, “suptilno”. Tako što nisu izvršavali naloge za isplate koje je banci izdavala Uprava fonda. Medu blokiranim nalozima bio je i nalog za isplatu 200.000 DM Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije, na cijem se celu tada nalazila Dr.Sandra Ivic Raškovic. Taj novac Uprava je želela da se kanališe za kupovinu napuštenih seoskih imanja radi zbrinjavanja jednog broja izbeglickih porodica. Nije izvršen ni nalog za isplatu 20.000 DM Skupštini opštine Mojkovac za podizanje Spomen hrama palim u Mojkovackoj bitci.
Suocena sa blokadom, neplacanjem kamate na sredstva Fonda, Uprava fonda je odlucila da sva sredstva prebaci iz Beogradske banke na nove racune u Rajfajzen banci – Beograd. Treba podvuci da je nalog za prebacivanje sredstava izdat pre otpocinjanja postupka stecaja Beogradske banke.
Neshvatljivo, ali istinito, novi rukovodioci Beogradske banke niti su izvršavali naloge Uprave fonda, niti su se osecali bar obavezni da odgovore na te naloge, da objasne ako su uopšte imali šta da objasne, i da bar na taj nacin omoguce Upravi fonda da na vreme aktivira druge nacine za zaštitu svojih interesa, kao i interesa darodavaca iz rasejanja i interese primalaca pomoci u matici.
Uprava fonda je uputila veliki broj molbi najvišim državnim organima u Srbiji i SRJ, odnosno SCG, tražeci njihovu intervenciju i njihov uticaj na rukovodstvo banke da poštuje zakon, poštuje prava gradana, komintenata i da omoguci nesmetano poslovanje Fonda. Ni predsednici država, ni predsednici skupština, ni predsednici i potpredsednici vlada , ni ministri inostranih poslova, ni ministri finansija – jednostavno nisu odgovarali na molbe, apele, vapaje Uprave fonda da se ne cini nepravda, da se ne seje nepoverenje, da se poštuju gradani, oni u rasejanju i oni u matici, i da se Fondu vrati njegova imovina, kako bi nastavio sa svojom graditeljskom, humanitarnom delatnošcu.
U medijima je objavljeno da je otvoren stecajni postupak nad Beogradskom bankom, a da je Vlada Republike Srbije odvojila sredstva da svim komintentima Beogradske banke koji su imali potraživanja prema banci akoji nisu imali dugovanja ni prema banci ni prema državi, u celini isplati naknadu sredstava koja su imali u banci. Bilo je potrebno priložiti potvrdu banke o stanju na racunu i u odredenom roku podneti Ministarstvu za finansije zahtev za isplatu pune naknade. Za te isplate Vlada je obezbedila u budžetu odgovarajuca sredstva. Po tom osnovu, svim komintentima Beogradske banke koji nisu imali dugova, prema banci ni prema državi, isplacena je naknada u visini sredstava koje su držali u banci. Naknada je cak isplacivana i komercijalnim subjektima kao što su Telekom Srbija, AIK banka i mnogi drugi. Jedino nije izvršena isplata sredstava Fondu dijaspora za maticu iako je Fond na vreme podneo uredan zahtev Ministarstvu finansija i potrebne priloge. To ne znaci samo nepravdu prema instituciji toliko zaslužnoj za obnovu i izgradnju zemlje, za humanitarnu pomoc, nego nepoštovanje zakona, neizvršavanje odluka Vlade Srbije i grubo kršenje osnovnih ljudskih prava, kao što je pravo na imovinu.
Uprava fonda nikada nije dobila ni pozitivnu ni negativnu odluku na svoj zahtev za kompenzaciju. Tako joj je uskracena mogucnost da koristi druge puteve i instance za zaštitu interesa Fonda.
Uprava fonda je pokrenula sudski postupak za ostvarivanje prava na imovinu. Takode je Trgovinskom sudu u Beogradu, kao stecajnom, podnela tužbu za izuzece imovine Fonda iz stecajne mase. Stecajni aparat nema interesa da se stecaj Beogradske banke brzo završi. Sud sa svoje strane svojom sporošcu objektivno ide na ruku interesima stecajnog aparata, cesto se govori “stecajnog lobija”, koji ima svoje sopstvene interese. Posledica je da Upravi fonda još uvek nisu vracena sredstva Fonda. Ogromna je šteta, pre svega za maticu, što je tako. I veliki razlog što je poverenje rasejanja u vlasti matice, zbog ovakvog odnosa, na poražavajuce niskom nivou.
Ovih dana prema vlastima je pokrenuta nova inicijativa da se Fondu vrate oduzeta sredstva, da se ispoštuje i odluka vlade i zakon i ljudi. Jednako oni koji pomažu, kao i oni koji pomoc treba da prime. Hoce li razum pobediti?
(1) Sabor ce se odrzati 03. avgusta 2005. godine na MEGATREND univerzitetu, sa pocetkom u 10 casova, Makedonska 30, Beograd
