Sabor matice i rasejanja, Savet Sabora
Fond rasejanje za maticu
s/o dr inž. Miloje Ž. Milićević, Hagenstraße 49, D – 14193 Berlin, t. +49 30 8261190, f. +49 30 8261788
Otvoreno pismo Vladi Republike Srbije
Srpsko rasejanje već više od tri godine traži od Vlade Republike Srbije da Fondu rasejanje za maticu vrati oko 4,5 miliona evra.
Beograd, 26.06.2004. godine
Vrlo poštovani gospodine Predsedniče,
vrlo poštovane dame i gospodo ministri,
Primorani smo, na žalost, da se Vama, Vladi Republike Srbije, pre svih vršiocima finasijske vlasti u Vladi predhodnog i sadašnjeg skupštinskog saziva (merodavne ličnosti su iste), obratimo ovim otvorenim pismom, sa zahtevom da se Fondu rasejanje za maticu vrati njegovih oko 4,5 milona evra, namenjenih humanitarnoj pomoći matici. Naš zahtev upućujemo Vladi, pre svih nosiocima finasijske vlasti u Vladi Republike Srbije. Novac Fonda, koji ima jedino humanitarnu namenu, najpre su blokirale finasijske vlasti, a zatim su ga, takođe nezakonito, svojevoljno gurnule u stečajnu masu Beogradske banke.
Nakon udara NATO-a na naš narod i Otadžbinu, na inicijativu rasejanja i velikodušnu podršku ondašnje Vlade SRJ, a posebno njenog ministra za spoljne poslove, gospodina Živadina Jovanovića, sa svojim saradnicima, sazvan je svekoliki sabor matice i rasejanja – Sabor 1999. i Sabor 2000. Odlukom Sabora utemeljen je 1999. godine Fond dijaspora (rasejanje) za maticu. Dobročinstvima naših građana u rasejanju i njihovih prijatelja, za Fond je za kratko vreme prikupljeno oko 13 miliona nemačkih maraka tj. oko 6,5 miliona evra. Pošto nam je Otadžbina bila pod blokadom, čime su i finasijski tokovi bili u prekidu, sakupljena novčana humanitarna pomoć slivala se u naša diplomatska predstavništva, a odatle na račun Fonda kod Beogradske banke u Beogradu. Fondom su, u ime Sabora matice i rasejanja, sve do oktobarskih promena 2000. godine, domaćinski, odgovorno upravljali Savet Sabor, odnosno Upravni i Nadzorni odbor Fonda rasejanje za maticu. Ni jedan cent, ni jedan fening nije zloupotrbljen.
Do oktobarskih promena novcem Fonda, između ostalog, podignuti su ili sanirani sledeći objekti:
• Most preko Velike Morave u Varvarinu (1.000.000 €), most Varadinska duga u Novom Sadu (500.000 €), most preko Zapadne Morave kod Kruševca u selu Jasika (150.000 €), dečje odelenje bolnice „Dragiša Mišović“ u Beogradu (250.000 € ), dečje odelenje Ortopedske bolnoce „Banjica“ u Beogradu (50.000 €);
• urađeno je ili obnovljeno oko 100 kilometra puteva u Šumadiji i Pomoravlju (350.000 €), više kasarni VJ (150.000 €);
• pomoć Fonda je dobila SPC za nabavku štamparije, porušena škola đura Jakšić u ćupriji, Odbor za proslavu 200-te godišnjice Prvog srpskog ustanka, Eparhija šumadijska za proslavu 600-te godišnjice manastira Kalenić i drugi.
O svim prihodima i izdacima Fonda pažljivo se čuva pedantna dokumentacija, kojom raspolaže Beogradska banka i Ministarsvo spoljnih poslova ranije SRJ, sada Srbije i Crne Gore. Knjigovodstvo Fonda je, između ostaloga, prikazano do detalja i u pubikaciji Mostovi, dijaspora – matica i time stavljeno na uvid celokupnoj našoj javnosti u zemlji i rasejanju.
U vreme oktobarskih promena 2000. godine na računu Fonda se nalazilo još oko 3,5 miliona evra neutrošenog novca. Na ovu sumu bi na tržištu novca u razvijenim zemljama Zapada kamata iznosila u proseku najmanje 4% godišnje. Od 1999. godine, kada je Fond utemeljen, do danas je prošlo gotovo 5 godina, a to znači da je sa kamatom sadašnja imovina na računu Fonda znatno veća od 4 milona evra. Ako se uzme u obzir i već prikupljen novac koji se zadržao u našim diplomatskim predstavništvima u momentu “promena“, a kojim su, na žalost i sramotu, bezpravno raspolagali šefovi naših diplomatskih predstavništava, onda celokupna neutrošena imovina Fonda je oko 4,5 miliona evra. Ova sredstva bi, da ih predhodna Vlada Republike Srbje nije uzurpirala, bila utrošena u skladu sa odlukama Sabor matice i rasejanja i Statuta Fond, a to, između ostalog, znači: za podizanje porušenih infrastrukturnih objekata, za pomoć nezbrinutoj deci, za smeštaj i zapošljavanje izbeglih, proteranih i prognanih. Nalog Uprave Fonda da se Komesarijatu za izbeglice Srbije isplati 250.000 DM (oko 128.000 €) za kupovinu napuštenih ili polunapuštenih seoskih imanja u Vojvodini, radi naseljavanja naših stradalnika, kao i nalog za ispaltu 15.000 DM (oko 7.500 €) za podizanje spomen crkve vitezovima Mojkovačke bitke u Mojkovcu i sl., nadležni u predhodnoj Vladi Srbije su ignorisali. Rasejanju je tako onemogućeno da pomogne trajno unesrećenima i akutno ugroženima. Pored toga, ovim postupkom Vlada je paralisala dalji priliv novca u Fond rasejanje za maticu i dugoročno oštetila sabornost i naše zajedništvo. Svi mi saosećamo i smatramo da je neophodna hitna i obimna pomoć stradalnicima i novomučenicima na Kosovu i Metohiji, manastiru Hilandau, gotovo svim raseljenim, proteranim i prognanim širom naše Otadžbine. Kako dalje prikupljati humanitarnu pomoć, ako već prikupljenu Vlada nastoji da otme!?
Želimo da istaknemo činjenicu da je Uprava Fonda uredno, daleko pre početka likvidacije Beogradske banke, otvorila račun kod Rajfajzen banke a.d. u Beogradu, koja nam je za imovinu Fonda dala mnogo bolje uslove i veću kamatu, i pismeno naložila transfer sredstava. Uprava Fonda je nalog za transfer ispostavila 27.11.2001 godine, a Beogradska banka je prijem potvrdila 04.12.2001. godine. Nalog nije izvršen, a Upravi Fonda o tome nije obaveštena.
Kada se započelo sa likvidacijom Beogradske banke, mada imovina Fonda nije smela ući u stečajnu masu, Uprava Fonda je na vreme kao i drugi komitenti, Ministarstvu finansija podnela zahtev za naknadu sredstava, koja su se nalazila na računu Fonda. Svim drugim sličnim fondovima, udruženjima građana, Ministarstvo je u celini isplatilo naknade za što je, iz budžeta utrošeno preko 100 milona evra. Štaviše, isplate su izvršene i moćnim, profitabilnim firmama čija se imovina našla u stečajnoj masi, kao što su: „Telekom–Srbija“ i AIK banka. Jedino Fondu rasejanja ništa nije isplaćeno, čak naša (bez)brojna pisma, gotovo svim ličnostima iz samog vrha vlasti su ostala bez odgovora. S pravom se pitamo – kome i zašto je nekome iz Vlade odgovarao ovako bahat odnos prema imovini i Upravi Fonda!? Ko drži imovinu Fonda već 4 (četiri) godine pod blokadom? Radi toga su, za razliku od 1999. i 2000. godini, gotovo potpuno usahli poslovni i zadužbinarski poduhvati rasejanja u matici, a humanitarna pomoć je svedena na minimum.
Neshvatljivo neodgovornim postupkom prema rasejanju, blokiranjem, a zatim oduzimanjem imovine humanitarnog Fonda, vršioci finansijske vlasti u Vladi Republike Srbije su učinili neprocenjivu štetu svom narodu i svojoj državi. Postavlja se opravdano pitanje – zašto je najpre blokiran, potom uzurpiran tj. oduzet novac rasejanja namenjen za humanitarnu pomoć matici, zašto je vlast matice čak nastojala da ospori i samo posojanje Fonda? Zar svakoj Vladi nije stalo da se rasejanje i matica uzajamno pomažu, ili su to samo stalne ali puste priče.
Uprava Fonda je pokazala puno, po mišljenju mnogih, čak previše strpljenja, jer smo želeli i želimo da nastali problem rešimo razumno, kao svoji sa svojima, u okvirima svog naroda i svoje države, u nadi da bi se time postepeno vraćalo poverenje u našu Vladu, jačalo zajedništvo, vaskolika sabornost i volja da se međusobno uvažavamo, poštujemo i pomažemo. Želeli bismo da konačno nestanu razlozi za dalje sudske procese u matici, ali i za one koje bi morali da pokrenemo pred međunarodnim instancama.
Upravni odbor Fonda je ohrabljena prvim razgovorom sa ministrom za dijasporu, prof. dr Vojislavom Vukčevićem. Mi očekujemo da će dobra volja prevladati i u Vladi Srbije, pre svih kod vršioca finasijske vlasti, te da će u što kraćem vremenu biti vraćena celokupna imovina Fondu i stavljena na upravljanje njenim jedino legalnim i legitimnim organima, Upravnom i Nadzornom odboru Fonda rasejanje za maticu.
Za harmonizaciju krajnje poremećenih odnosa matice sa rasejanjem i angažovanje rasejanja u matici, Fond rasejanje za maticu je od ključnog značaja. U ime dobrotvora Fonda rasutih širom sveta, u ime izbeglih, proteranih i prognanih u matici, kojima je pomoć Fonda uglavnom bila usmeravana, mi molimo Vladu Republike Srbije, pre svih njene vršioce finasijske vlasti da se Fondu rasejanje za maticu što pre vrati celokupna oduzeta imovina, kako bi Fond ponovo zaživeo i nastavio neometano sa radom za dobrobit našeg naroda i naše države.
Sa prijateljskim pozdravom,
dr inž. Miloje Ž. Milićević s.r.
predsednik Upravnog odbora Fonda rasejanje za maticu
Pismo je pročitano i podeljeno 26.06.2004. godine učesnicima sabora Srpska veza u Beogradu i predstavnicima štampanih i elektronski sredstava informisanja.
