Od raspada SFRJ dva miliona Srba živi u zemljama u okruženju naše države ili u regionu, kako to političari vole da kažu. I pored tvrdnji zvaničnika da su odnosi Srbije i susednih država jako dobri, neke činjenice govore da se prema srpskom narodu u okruženju, mnoge naše komšije odnose jako loše. U mnogim novim državama proteruje se srpsko stanovništvo, ponižava i umanjuje, a srpska istorija se prekraja u novu istoriju drugih naroda.
Srbi u regionu i dalje ne uživaju mnoga ljudska i politička prava, kakva na, primer imaju i nacionalne manjine u Srbiji, a i neki drugi narodi koji su nacionalne manjine, na primer, u Sloveniji ili Austriji. Od devet okolnih država, u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji, srpske zajednice ne uživaju puna politička prava.
“Kao prvo zemlje u kojima živimo u okruženju stalno smanjuju broj Srba, ne bi li nas tako ugasile i izbrisale iz spisaka svojih stanovnika. Drugo, uvek nas tretiraju kao strance, bilo da imamo status nacionalne manjine ili ne, za nas važe “neki drugi propisi” kada je u pitanju školovanje naše dece na maternjem jeziku ili pravo vlasništva nad nekretninama”, kaže Stanko Petrović, srpski aktivista iz Maribora.
SLOVENIJA
“Savez Srba Slovenije tražiće od slovenačke Vlade da u popis stanovništva naredne godine bude uključeno i (srpsko) izjašnjavanje o verskoj i nacionalnoj pripadnosti, što bi pomoglo naporima da srpska zajednica u toj državi ostvari veća prava, poput dobijanja dvojnog državljanstva i statusa nacionalne manjine”, kaže predsednik Vladimir Kokanović.
Prema zvaničnim slovenačkim podacima u ovoj državi ima oko 40.000 Srba, dok naša crkva i društva tvrde da nas je preko sto hiljada. U Sloveniji status nacionalne manjine, odnosno zaštitu slovenačke države uživaju Mađari, Rumuni i Italijani, ali ne i Srbi, iako su najbrojniji. Srbi se u Sloveniji vode kao nepriznata manjinska zajednica ili kao etnička grupe.
Predsednik Saveza Srba Slovenije: Izmene zakona o popisu, Srbima bi donele status nacionalne manjine
– To nas veoma vređa! Ima nas deset puta više nego Slovenaca u Srbiji, ali ni približno nemamo ista prava kao oni. Slovenci, naime, imaju status manjine u Srbiji. Svi slovenački političari, do predsednika države, priznali su da je načinjena greška, jer Srbi nisu dobili status manjine, ali i poručuju da to treba da reše Ljubljana i Beograd. Mi jesmo za integraciju, ali ne i za asimilaciju – govore srpski aktivisti iz Slovenije.
Status Srba u Sloveniji je takav da nemaju pravo na školovanje na maternjem jeziku, kao ni na informisanje . Savez Srba Slovenije kao krovna organizacija tražiće od Slovenije da Srbi dobiju status macionalne manjine, a time i prava na svoje srpske škole, na finansiranje od strane slovenačke države svih aktivnosti na očuvanju nacionalnog i kulturnog ientiteta slovenačkih Srba.
HRVATSKA
– Položaj Srba u Hrvatskoj se unapređuje, ali sa otporima i teškoćama. Glavni problemi su u priznavanju prava izbeglica, pogotovo vlasničkih, neisplaćene penzije Srbima, zatim liste osumnjičenih i osuđenih za ratne zločine, završetka konsolidovanja radnog staža – navodi Milorad Pupovac, lider Samostalne demokratske srpske stranke.
Načelno Srbi u Hrvatskoj imaju status nacionalne manjine, imaju svoje Srpsko nacionalno veće, tri mandata u hrvatskom parlamentu i svoje političke stranke. Taj isti Sabor je srpskom narodu ukinuo status konstitutibnog naroda Hrvatske.
Od nekad skoro 600.000 Srba, koji su činili 12 odsto žitelja Hrvatske, danas je svega 190.000 Srba u ovoj državi. Često su izloženi nacionalističkim provokacijama i napadima. Od 1996. do 2012. u Hrvatskoj je ubijeno 83 starija Srbina, a da im ubice nisu nađene. A na 50.000 srpskih zahteva da im se vrate stanovi i kuće, država Hrvatska ne odgovara.
MAĐARSKA
Srpska nacionalna manjina u Mađarskoj ima politička i verska prava, ima pravo na svog predstavnika u budimpeštanskom parlamentu i svoju Srpsku samoupravu. U Mađarskoj živi danas oko 12.000 Srba, koji su još je daleko od prava, koje pripadnici Mađarske zajednice uživaju u Vojvodini. I dok mađarske partije u Srbiji imaju ogroman upliv na donošenje važnih odluka, naši ljudi u Mađarskoj nemaju apsolutno nikakvog uticaja na politički život u toj državi.
– Manjine u Mađarskoj, pa ni Srbi nisu imali svoje predstavnike u parlamentu, iako je Ustavni sud doneo takvu odluku – kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik Srba u Mađarskoj.
Srbi u Mađarskoj imaju dugu i bogatu nacionalnu tradiciju, ali sufinansiranje njihovih škola, gimnazije, pozorišta, medija i drugih ustanova nije dovoljno od strane zvanične Budimpešte. Zato se mađarski Srbi vrlo često obraćaju za pomoć, kako Republici Srbiji, tako i AP Vojvodini. Od njih očekuju da problemi Srba u regionu i dijaspori dobiju u zvaničnom Beogradu i Novom Sadu prioritetno mesto.
RUMUNIJA
Srbi u Rumuniji su načelno zadovoljni statusom nacionalne manjine, jer imaju svog predstavnika u parlamentu i primaju državne donacije za sve svoje aktivnosti. U ovoj zemlji ima oko 17.000 Srba, mada ih je krajem prošlog veka bilo duplo više.
– Zbog asimilacije našeg naroda, zbog slabog demografskog rasta mi gubimo narod u Rumuniji. A samim tim gubimo đake u školama i gimnaziji i vernike u našim crkvama. Već decenijama vodimo bitku za opstanak srpskih škola, kojih je poslednjih godina ugašeno više od desetak. Srpskoj pravoslavnoj crkvi država Rumunija ne vraća njene posede, šume, imanja i zdanja u Temišvaru – tvrdi Slavomir Gvozdenović, dugogodišnji predstavnik Saveza Srba u Parlamentu Rumuniji u Bukureštu.
BUGARSKA
Procenjuje se da je u Bugarskoj ima oko 1.500 Srba i da preti njihova potpuna asimilacija. Sami Bugari, pozivajući se na popis stanovništva, tvrde da Srba ima jedva 600. I mada Bugari imaju status nacionalne manjine u Srbiji, bugarski Srbi takav status nemaju. Dugo godina nisu imali ni svoje nacionalno udruženje ili srpski klub. Sve to ima za pretpostavku da Srbi u Bugarskoj nemaju nikakva politička i nacionalna prava.
Bugarska država ne koristi princip diplomatskoj reciprociteta, po kome bi, ako u Srbiji postoji Nacionalni savet Bugara i status nacionalne manjine za srpske Bugare, da tako treba da bude i u Bugarskoj. Ovaj princip reciprociteta primenjuju Slovačka, Češka i Mađarska, koje priznaju status nacionalne manjine našim ljudima, iako ih ima manje nego njihovih u Srbiji, iako Srba tamo ima i manje (od 3 odsto), nego što to međunarodni zakoni propisuju.
BOSNA I HERCEGOVINA
Najbolji status u regionu Srbi imaju u Bosni i Hecegovini. Priznati su kao jedan od tri konstitutivna naroda BiH, imaju svoj kanton Republiku Srpsku, i u njegovim okvirima sva politička, verska i lična prava. Srpski narod u najvećem broju žive (1,5 miliona) u Republici Srpskoj, gde čine oko 81,51 odsto stanovništva, dok u federaciji BiH čini jedva 2,55 odsto.
Problemi koje Vlada BiH u Sarajevu pravi srpskom narodu su nedovoljna politička saradnja sa zvaničnom Banja Lukom, nedostatak finansiranja projekata za razvoj R. Srpske i česti nacionalistički ispadi prema Srbima. Loše je i što Srbi u BiH nemaju ona prava koja imaju Bošnjaci u Srbiji, koji su nacionalna manjina i koncentrisani u Raškoj oblasti.
CRNA GORA
Od svih država u regioni Srbi najveću većinu od 30 odsto imaju u Crnoj Gori, ali imaju u ovoj bratskoj zemlji i najgori status. Prema popisu stanovništva iz 2011, u Crnoj Gori je živelo 178,110 pripadnika srpskog naroda, što je 28,73 odsto od ukupnog broja, a čak 265,895 građana se izjasnilo da im je srpski jezik maternji.
– Najsloženiji položaj Srba u Crnoj Gori je zato jer su i sami Srbi podeljeni oko statusa i prava, koja treba da uživaju u ovoj državi. Jedni Srbi traže da budu nacionalna manjina, drugi da su konstitutivni narod, a treći, najbrojniji, stoje pri stanovištu da su Srbi i Crnogorci zapravo isti narod – izjavio je dr Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba.
Odvajanjem Crne Gore od Srbije i iz Državne zajednice, u modernom Ustavu kod Crnogoraca, nije bilo mesta za srpski narod. Nema ga ni u novoj crnogorskoj kulturi, ni u državnim subvencijama Srbima, makar kao etničkoj grupu.
Crnogorski Srbi čak nemaju pravo ni na dvojno državljanstvo, odnosno na crnogorski i srpski pasoš. Zastupnici Srba iz Nove srpske demokratije, optužuje crnogorsku vlast da želi Srbe da pretvori asimilisan narod, koji nestaje u državi Crnoj Gori.
SEVERENA MAKEDONIJA
U Severnoj Makedoniji živi oko 36 hiljada Srba. mada naši ljudi tvrde da ih je 60.000. Makedonija skriva podatke o Srbima, kao što skriva istorijske činjenice i tragive Stare Srbije na njenom prostoru. Zavisno od političke volje zvaničnog Skoplja srpski narod je bio vremenom samo etnička grupa, pa nacionalna manjina, pa po makedonskom Ustavu od 2001. godine i konstitutivni narod. Srbi imaju funkcije u makedonskoj vlasti, u vladi i javnim preduzećima, a ima ih i na pozicijama predsednika opština, u zdravstvu, policiji.
Problemi sa kojima se suočavaju Srbi danas su veliki.
– Mi nemamo slobodu veroispovesti, časopisi i informisanje na srpskom jeziku ne postoje. Mnoge škole su nam pogašene. Srpske firme i kapital , koji su ovde postojali u vreme SFRJ, su oduzeti. Imamo srpske političke stranke, ali smo nesložni da štitimo srpski naroda – govore srpske vođe iz Skoplja.
Uz to Srbi su viđeni kao neka vrsta žrtvenog jarca za stvaranje nove Makedonije, koja je država dve konstitutivne nacije — makedonske i albanske,a ne i srpske.
ALBANIJA
Srbi u Albaniji decenijama vode bitku za opstanak, očuvanje nacionalnog identiteta i jezika. Pola prošlog veka bilo im je zabranjeno i korišćenje srpskih imena. Njih oko 30.000 žalili su se nadležnim institucijama EU, koje su prinudile zvaničnu Tiranu da albanskim Srbima daju 2011. godine status nacionalne manjine.
Srpska zajednica u Albaniji se bori za ponovo otvaranje škola na srpskom jeziku, za rekonstrukciju porušenih srpskih crkava, za pravo na srpski pasoš i učešće Srba u političkom životu.
Srbija ima Savet za Srbe u regionu i diplomatskim putem nastoji da insistira da se prava Srba u okruženju poštuju u onoj meri u kojoj ta prava uživaju manjine u našoj zemlji. Zvanični Beograd, međutim, nikada nije institurao, na primer u Tirani, da Srbi u Albaniji imaju autonomni status kao Albanaci na jugu Srbije, gde su u Bujanovcu, Preševu i Medveđu u lokalnoj vlasti.
Marko Lopušina
