Godina 2006. proglašena je godinom borbe protiv korupcije jer su mnogobrojna svetska istraživanja pokazala da je ova pojava prerasla u pravu pošast modernog doba. Da korupcija nije zaobišla ni Srbiju pokazuju i rezultati ankete „Transparensi internešenela“, kojom je od maja do oktobra prošle godine obuhvaćeno 55.000 ljudi iz 69 zemalja. Prema toj anketi, Srbija se nalazi među 100 najkorumpiranijih zemalja sveta. Ako je verovati ovim podacima, u našoj zemlji mitu su najpodložnije političke stranke i carinski službenici. Ništa novo, jer političari i carinici u sličnim anketama gotovo uvek zauzimaju jedno od prva tri mesta na listi najkorumpiranijih profesija. I Vladan Begović, nekadašnji direktor Uprave carina Srbije, svojevremeno je govorio da „Srbija godišnje izgubi najmanje 150 miliona evra zbog korumpiranosti carinika“.
Novčana kazna, premeštaj ili otkaz
Kada se prikupi sva potrebna dokumentacija protiv određenog carinika, moguća su tri rešenja problema – ako je kriv, protiv službenika se pokreće disciplinski ili krivični postupak, dok se u slučaju neosnovane sumnje prijava odbacuje. Ako se u disciplinskom postupku dokaže da je carinik kriv, najstroža kazna je otkaz, a blaže varijante su prebacivanje na niže radno mesto, što znači i manju platu. Treća solucija je novčana kazna, koja podrazumeva smanjenje plate za 20 ili 30 odsto. Odluku o tome koja će kazna biti primenjena potpisuje direktor Uprave carina Srbije.
U međuvremenu, državne institucije pokreću razne mehanizme zaštite od korupcije. Među njima je i Uprava carina Srbije. U nameri da razbiju dugogodišnju famu o mitu i carinicima, nadležni na sve načine pokušavaju da suzbiju korupciju u svojim redovima i dokažu javnosti da su ove priče samo deo loše prošlosti.
Bez poklona na granici
Novi menadžerski tim najpre je utvrdio da problemi s korupcijom zaista postoje. Zatim su smanjena diskreciona prava carinika i uvedene nove metode carinjenja kako bi se što više izbegao direktni kontakt carinika i klijenata. Mitom se sada smatraju čak i čokolada ili flaša viskija, jer postoji sumnja da je poklon dat zato što carinski postupak nije obavljen po propisima, već prema nekim privilegovanim uslovima. Protiv svih zaposlenih u carini kod kojih se nađe neki „poklon“ sprovodi se disciplinski postupak.
– Uprava carina je među prvima započela oštru borbu protiv korupcije, pa je u proteklih godinu i po dana pokrenuto oko 200 disciplinskih postupaka i podneto 15 krivičnih prijava protiv podmitljivih službenika. Poređenja radi, ruska carina je u istom periodu pokrenula samo 500 disciplinskih i 200 krivičnih postupaka, a ima 68.000 radnika, dok u Srbiji ima tek nešto više od 2.000 carinika. Radnici protiv kojih je pokrenut krivični postupak automatski su ostali bez posla. Disciplinske komisije rukovode se izričitim nalogom direktora Dragana Jerinića i sprovode oštru kaznenu politiku – kaže u razgovoru za „Vesti“ Dejan Carević, načelnik Odeljenja unutrašnje kontrole Uprave carina Srbije. – O korupciji se govori konkretno, imenom i prezimenom. Na taj način izbegavaju se zamke generalizacije koja provereno ne može doneti nikakav pozitivan pomak u ovoj oblasti. Mito prima pojedinac, a ne cela ustanova.
Carinici slabo plaćeni
činjenica je da ne postoji država na svetu koja je imuna na korupciju. U zemljama jugoistočne Evrope, pogotovo u onima koje se nalaze u procesu tranzicije, korupcija je postala epidemija. Snažno se odražava na razvoj države, a samim tim i na prosperitet građana. Zastrašujuće je to što je, uprkos tome, građani doživljavaju kao nešto „sasvim obično“ i koriste je kao moćan alat za ostvarivanje dobiti. Jednostavno, postala je deo našeg svakodnevnog života. U takvim okolnostima postavlja se pitanje kako naći pravi put u borbi protiv mita.
Neprecizna procedura
– Analizom rada svih segmenata carinske službe utvrđeno je i da su carinske procedure bile neprecizno definisane, da nije dovoljno razvijen sistem kontrole radnika, da disciplinske mere nisu bile dovoljno stroge i efikasne i da službenici nisu adekvatno obučeni i profesionalni. Tu je bio i veliki broj pravnih manjkavosti, kao i postojanje brojnih izuzetaka i olakšica kod pojedinih propisa, što čini odličan međuprostor za razne vrste podmićivanja – kaže Dejan Carević.
Koncept koji je usvojen u Upravi carina Srbije dosledno se primenjuje već dve godine i dao je konkretne rezultate. Najpre je obavljena detaljna analiza rada cele službe i tada su otkriveni ključni faktori koji izazivaju ovu pojavu. Utvrđeno je da su niske plate, nedovoljne za normalan život, jedan od osnovnih uzroka za korupciju u carinskim službama. Iz toga nastaje opšta nezainteresovanost državnih službenika da rade svoj posao odgovorno i savesno. Carinike dodatno demotiviše i to što ne postoji adekvatna zaštita prilikom otkrivanja krijumčarene robe.
– Decenijama unazad imali smo slučajeve povezivanja organizovanih kriminalnih grupa, koje su imale političku podršku prethodnog režima, sa državnim organima na graničnim prelazima i u unutrašnjosti zemlje, a da ne govorimo o inertnom i nezainteresovanom pravosudnom sistemu – smatra Dejan Carević.
