ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O DIJASPORI
Poverenici po svetu, kancelarije po Srbiji
Besplatno pohađanje srpskih škola po svetu. – Otvaranje informativno-kulturnih centara. – Ko će biti predlagač zakona
Novim Zakonom o dijaspori predviđa se besplatno pohađanje dopunskih škola, tečajeva i drugih obrazovnih formi svim licima mlađim od 35 godina koja imaju SCG državljanstvo, a pod nešto drugačijim uslovima to je omogućeno i drugima koji nemaju državljanstvo SCG ili su stranci, ali privrženi kulturi i tradiciji Srbije. Našim iseljenicima koji nemaju državljanstvo omogućava se ovim zakonom da, uz prethodno pribavljenu legitimaciju, uživaju gotovo sva prava iz radnog, penzijskog, zdravstvenog i imovinskog zakonodavstva kao i državljani.
Nema diskriminacije
– Zakonom o dijaspori obuhvaćeno je šest osnovnih kategorija: naši ljudi u inostranstvu, pripadnici naših etničkih manjina u drugim zemljama, Srbi iz Crne Gore, državljani Srbije koji nisu Srbi, Srbi bez državljanstva i stranci koji nisu srpskog porekla. Dakle, iako je prevashodni cilj da se uredi pravni položaj srpske dijaspore, praktično nema diskriminacije, niti je bilo ko zaboravljen – ističe dr Borisav Krivokapić, naučni savetnik Instituta za uporedno pravo i šef ekspertskog tima koji je radio na ponuđenim zakonskim rešenjima.
Kad je reč o zadovoljavanju kulturnih potreba, podvlači se značaj otvaranja informativno-kulturnih centara širom sveta, mada se ne predviđa iz kojih sredstava je to moguće ostvariti, budući da danas u svetu postoji samo jedan takav centar u Parizu. Zanon ne predviđa osnivanje svesrpske kulturne institucije Srba u svetu, poput nemačkog Geteovog instituta, mađarskog Kolegijuma Hungarikuma, poljske Polonije, Britanskog saveta i sličnih institucija koje su, s jedne strane, okrenute sunarodnicima po svetu, a, s druge, stanovništvu u tim zemljama, da se upozna sa njihovim kulturama.
Zakonom se utemeljuje postojanje Ministarstva za dijasporu, a uvode se poverenici Ministarstva po svetu i kancelarije za dijasporu širom Srbije u opštinama iz kojih je više od deset odsto stanovništva van granica otadžbine. Podaci govore da postoji priličan broj opština iz kojih je čak četvrtina građana postala deo srpske dijaspore. Cilj oba rešenja je da se pojačaju veze sa našima u rasejanju i istovremeno da im se omogući brži i efikasniji kontakt sa predstavnicima vlasti u otadžbini.
Obaveza države da vodi brigu o ostvarivanju ovog zakona proveravala bi se, praktično, tri puta godišnje: dva puta u godini postoji obaveza Ministarstva za dijasporu da podnosi izveštaj Vladi Srbije o tome šta je rađeno i urađeno, a svake godine srpski parlament imaće šansu da stavlja primedbe na rad vlade u ovoj oblasti prilikom podnošenje njenog izveštaja Narodnoj skupštini.
Saradnja sa srpskim organizacijama
Prilikom koncipiranja i pisanja zakona korišćena su iskustva drugih zemalja, pri čemu su one nama bliže i sličnije pokazalo se od veće koristi nego tradicionalno uzorne mnogobrojne dijaspore velikih država kao što su Kina, Izrael, Poljska, Italija, Grčka…
– Uprkos našim utiscima nismo uspeli da nađemo opšte suštinske propise u tim zemljama. Potvrdilo se da neke zemlje koje se u tom pogledu čine atraktivnim ne mogu da budu od koristi u tom pravnom smislu, zapravo da je samo reč o utisku. Ne smemo smetnuti s uma da niko nema situaciju koju imamo mi u Srbiji, od toga da smo pred donošenjem ustava, do toga da su najvažnija pitanja za koje su zainteresovani naši u rasejanju iz delokruga saveznog zakonodavstva – objašnjava Krivokapić.
Zanimljivo je da se prvi put od kada se razgovara o saradnji sa rasejanjem podvlači značaj srpskih etničkih organizacija po svetu, što je jedan od modela koji je primetan u zakonodavstvima susednih zemalja, kao što su Rumunija ili Mađarska. Naime, zakonom se predviđa „da se mere i inicijative ostvaruju u saradnji sa srpskim etničkim organizacijama, a posebno u mestima gde ne postoje diplomatsko-konzularna predstavništva ili srpski informativno-kulturni centri”.
Pri tome zakon je propustio da preciznije definiše koncept institucionalizovanog uticaja dijaspore na maticu. Model formiranja skupština dijaspore po zemljama u kojima ima priličan broj naših ljudi, pa delegiranje članova tih skupština u Skupštinu dijaspore Srbije, koja bi potom birala lidera srpske dijaspore bio je ustanovljen posle petooktobarskih promena i stvaranja Saveta za dijasporu pri tadašnjoj Vladi SRJ. Postoji mogućnost da se u javnoj raspravi i takvo rešenje ugradi u tekst zakona.
– Očekujemo da se zakon usvoji najkasnije do kraja godine, a da Ministarstvo za dijasporu bude predlagač tog zakona, iako do sada nikada nismo bili u prilici, jer nam to zakon o vladi ne omogućava, da budemo ništa više od inicijatora, a predlagači su uvek bila druga ministarstva. Bilo bi apsurdno da nam se u ovom slučaju ne dozvoli da predložimo zakon o srpskoj dijaspori – veli na kraju ministar za dijasporu dr Vojislav Vukčević.
