ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O DRŽAVLjANSTVU
Pojednostavljen postupak za iseljenike. – Moguće dvojno ili višestruko državljanstvo. – Prebivalište više nije najvažnije
Najmanje što država može da učini za svoje sunarodnike rasute po svetu jeste da im ponudi što lakše i jednostavnije sticanje njenog državljanstva. Uz to ide i „plavi pasoš”, na koji u srpskoj dijaspori većina gleda kao na svojevrsnu relikviju, mada ni izbliza ne može da im pruži ono što mogu putne isprave zemalja u kojima trenutno žive.
Nedavnim usvajanjem Predloga zakona o državljanstvu Republike Srbije, aktuelna srpska vlada je posegla upravo za potezom koji to omogućava, o kome se odavno priča, već dugo radi, pa se decenijama priželjkivani epilog očekuje možda već krajem ovog meseca.
– Ministarstvo za dijasporu će uskoro da ispuni jedno od svojih najvažnijih obećanja – naglašava Aleksandar čotrić, zamenik ministra za dijasporu, resora koji je kao jedan od svojih prvih poteza prilikom osnivanja ovog ministarstva još proletos iniciralo potrebu da se ovo pitanje reši.
Po ugledu na svet
Ponuđena rešenja novog zakona, o kojima će se izjasniti poslanici srpskog parlamenta, ne samo što predviđaju olakšano sticanje državljanstva za određene kategorije lica, već istovremeno omogućavajući da i oni koji to do sada uopšte nisu mogli, reše ovo pitanje.
– U ovaj propis ugrađena su rešenja većine razvijenih zemalja, a što je još važnije napustili smo načelo jedna država – jedno državljanstvo, što je od posebnog značaja kad je reč o ljudima našeg porekla u svetu – veli za „Politiku” čotrić.
Najbitnija novina, kad je reč o našim ljudima u svetu je, što je prestao apsolutizam kriterijuma prebivališta, zbog koga su mnogi građani srpskog porekla ostajali bez mogućnosti da budu i formalno deo svoje srpske otadžbine. Sada, pripadnik srpskog naroda ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice sa područja Republike Srbije, koji nema prebivalište na njenoj teritoriji, može da bude primljen u državljanstvo, ako – potpiše pisanu izjavu. Slično važi i za iseljenike, odnosno one koji su se iselili iz Srbije sa namerom da stalno žive u inostranstvu. Za njih, njihove potomke, ili bračnog druga predviđa je mogućnost da postanu srpski državljani ako su navršili 18 godina starosti, nije im oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu i potpišu izjavu da Republiku Srbiju smatraju svojom državom.
Istovremeno, Srbija ovim zakonom okuplja i pripadnike srpskog roda iz nekadašnje Jugoslavije, bez obzira na to kuda ih je životna sudbina odvela.
Državljanstvo Srbije mogu da dobiju i rođeni u nekoj drugoj republici bivše SFRJ, koji su imali državljanstvo te republike i koji su, kao izbegli, prognani ili raseljeni danas ili u inostranstvu, ili na području Srbije.
Uz strance, za koje se novim zakonom zahteva tri umesto dosadašnjih pet godina prebivališta u Srbiji, da bi se dobilo srpsko državljanstvo, a ne zahteva po svaku cenu gubitak stranog, zaokružuje se onaj deo novih propisa po kojima se državljanstvo stiče prijemom.
Signal dijaspori
Kad je reč o poreklu, kao kriterijumu, usvojena je odredba prema kojoj državljanstvo Srbije stiče dete rođeno u inostranstvu, čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin Srbije, a drugi je ili nepoznat ili nepoznatog državljanstva.
– Ministarstvo za dijasporu je predložilo da državljanstvo mogu da dobiju i oni koji su rođeni u inostranstvu, a čiji je jedan od predaka u trenutku njegovog rođenja srpskog porekla ili pripadnik nekog drugog naroda koji živi u Srbiji, ali to rešenje nije prihvaćeno – objašnjava naš sagovornik, objašnjavajući da je ovakav pristup uzimao u obzir znatan broj pripadnika druge i treće generacije Srba, čiji roditelji zbog poznatih razloga nisu ni imali mogućnosti da imaju srpsko državljanstvo.
Pisane izjave da Srbiju prihvataju kao svoju državu, zainteresovani će moći da predaju, zajedno sa zahtevom za prijem u državljanstvo Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je po prirodi svog posla i izradilo ovaj zakon. Prema očekivanjima u Ministarstvu za dijasporu, na čiju je inicijativu i krenuo čitav posao, a tokom rada na zakonu bio neka vrsta „otadžbinske savesti” da se sve uradi u skladu i sa zahtevima naših iseljenika, očekuje se da u parlamentu sve poslaničke grupe podrže ovaj zakon.
– Time bi Srbija dobila rešenja za sticanje državljanstva, kao i mnoge moderne države, što bi nam kao malom narodu, sa izuzetno niskom stopom nataliteta pomoglo da se uvećamo, istovremeno konkretno pokazujući našim ljudima rasejanim po svetu da se ovde i praktično menja odnos prema njima – zaključuje čotrić.
