Italija, Španija, Grčka, Slovenija, Austrija, Mađarska bile su za to da se sa Srbijom i pored toga što nije izručila Ratka Mladića nastave pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Na suprotnoj strani, međutim, bila je mnogo „jača“ ekipa počev od Evropske komisije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Holandije, Finske, Belgije i Irske. Odluka je već svima poznata i već tri dana nalazi se u centru pažnje srpskih medija – Srbija će ponovo biti partner Briselu u pregovaranju kada zadovolji saradnjom sa Haškim tribunalom. Do tada, ponuđena nam je po ko zna koji put ove godine, priča o viznim olakšicama.
Za desetak dana Savet ministara EU treba da odobri mandat za pregovore o viznim olakšicama za pojedine kategorije građana Srbije. Prema rečima direktorke Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanje Miščević srpska strana je već pripremila platformu za pregovore i nastojaće da se proširi krug ljudi kojima će u neko buduće vreme biti omogućeno da lakše i brže dobiju vize za zemlje EU.
Ono što odmah treba razjasniti jeste to da se još ne zna, jer će to tek biti tema pregovora, kojim će kategorijama biti olakšano dobijanje viza, na koje vreme će se vize izdavati, niti kada će lakši tretman početi da se primenjuje. Kako nam rekla Tanja Miščević moguće je da bi lakši vizni režim mogao da počne sa primenom tokom 2007. godine. Ali, prvo treba započeti pregovore koje je za početak novembra najavio Havijer Solana, visoki predstavnik EU za bezbednost i saradnju
Šengen problem i za ministra
Koliko je sada teško peći preko granice ne samo običnim građanima, već i državnim funkcionerima, govori i iskustvo ministra za dijasporu Vojislava Vukčevića koji je svojevremeno posle niza komplikacija dobio austrijski šengen.
– Trebalo je da prisustvujem Svetosavskom skupu u Beču. Kada sam video da je viza u trajanju od samo tri dana, odustao sam od puta. Shvatio sam to kao veoma ponižavajući odnos prema članu Vlade Srbije – požalio se nedavno Vukčević beogradskim novinama.
Ministar zato redovno putuje u SAD čiju je vizu dobio na pet godina. U Ministarstvu su nam potvrdili da njihovi funkcioneri imaju slične komplikacije, kao i ostali građani kada traže vizu. Moraju da podnesu svu dokumentacija i srećni su kada procedura izdavanja vize ne traje tri nedelje.
Zvaničnici Brisela su do sada najavljivali mogućnost da se studentima, poslovnim ljudima, državnim službenicima i naučnim radnicima prvo izađe u susret i olakša procedura dobijanja viza. Beograd je ambiciozniji i, kako najavljuje Miščević, nastojaće da u pregovorima spisak proširi i sa novinarima, pripadnicima nevladinih organizacija, kulturnim i prosvetnim radnicima, sportistima, porodicama legalno zaposlenih radnika u inostranstvu kao i teško obolelim kojima je lečenje u inostranstvu „slamka spasa“.
Ali, i ako sve ove profesije uspeju da dođu na famoznu listu ne znači da će u „obećane“ zemlje EU ulaziti bez viza ili da će ih taj toliko želejni pečat u pasošu čekati u konzulatima već pri samom potvrđivanju da su pripadnici kategorija koje uživaju vizne olakšice.
– Suština je da će oni vize lakše dobijati tako što će im biti olakšana procedura, što će im biti potrebna manja dokumentacija, kao i što će neke ambasade otvoriti posebne šaltere za te kategorije stanovništva što će i ubrzati dobijanje viza. Moguće je da će te vize važiti šest meseci sa mogućnošću više ulazaka u zemlju EU. Ali sve to će zapravo biti teme predstojećih pregovora – objašnjava Miodrag Shrestha, direktor nevladine organizacije Grupa 484 koja se, između ostalog, bavi i ovom problematikom.
