ŠTA SADRŽI NOVI NAJVIŠI DRŽAVNI AKT SRBIJE
USTAV ŠTITI DIJASPORU
• Država se obavezuje da će štititi prava svojih državljana u inostranstvu i unapređivati odnose Srba u rasejanju sa maticom
Novi Ustav Srbije koji je Narodna skupština usvojila u subotu i koji građani na referendumu krajem oktobra treba da potvrde da bi stupio na snagu, u sebi sadrži niz novina, ali i potpuno različitih ustavnih rešenja u odnosu na važeći najviši pravni akt. Tako se prvi put uvodi kategorija „zaštita državljana i Srba u inostranstvu“. U članu 13. predloženog Ustava kaže se da „Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu“ kao i da razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom. Ova odredba zapravo ide u susret Zakonu o dijaspori na kome već duže vreme radi nadležno ministarstvo.
S druge strane, u preambuli Ustava piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, što je iznuđeno aktuelnim pregovorima o statusu južne pokrajine, a stručnjaci se slažu da su novine uglavnom posledica nužnosti da se uvedu odredbe, koje nisu u suprotnosti sa postojećim pravnim aktima, kao i da se ide u susret novim zakonima koje je Srbija kao država u obavezi da donese da bi se mogla da se kandiduje za članstvo u EU.
Bez društvene svojine
Predloženim Ustavom društvena svojina se šalje u istoriju jer se predviđa da će se pretvoriti u privatnu pod uslovima i rokovima koje predviđa zakon. Od izuzetnog značaja je i to da je posebno predviđeno da će budžet Vojvodine biti najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Srbije, ali ostaje staro rešenje da je najviši pravni akt pokrajine biti statut koji usvaja pokrajinska skupština, uz prethodnu saglasnost republičkog parlamenta.
Na početku analize ustavnog teksta ne može da promakne da je za razliku od često kritikovanog Miloševićevog Ustava iz 1991. godine, koji Srbiju definisao kao državu svih građana i u kojoj je u službenoj upotrebi srpskohvatskih jezik i ćirilično pismo, predloženi ustav polazi od odrednice da je „Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive“ dok je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. U oba slučaja upotreba drugih jezika i pisma je prepuštena zakonu.
Predloženim Ustavom uvodi se i svečana pesma „Bože pravde“ kao državna himna koja je do sada korišćena na osnovu preporuke Skupštine Srbije. LJudskim i manjinskim pravima i slobodama u novom Ustavu se posvećuje značajan prostor, a svakako najznačajnija novina jeste da nema smrtne kazne što je inače već usvojeno novim krivičnim zakonikom. Novina je, takođe, da je zabranjeno kloniranje ljudi što prethodni Ustav nije ni razmatrao kao mogućnost.
Školovanje
Za razliku od Ustava socijalista u kojem se celokupno redovno školovanje finansiralo iz budžeta, predloženi Ustav predviđa da je osnovno i srednje obrazovanje besplatno dok se kaže da će država za nadarene učenike lošijeg materijalnog statusa obezbediti besplatno studiranje.
Civilno služenje vojnog roka koje je već zaživelo u praksi, uvedeno je kroz odredbu Prigovora savesti u kojem se kaže da lice nije dužno da nosi oružje i služi vojsku, ali može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez nošenja oružja.
Jedna od novina jeste i to da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje država može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti osoba koji su u suštini u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Posebnim članom se jamči ravnopravnost žena i muškaraca u skladu sa duhom savremenog doba koje insistira na polnoj zastupljenosti.
Za razliku od važećeg Ustava koji zabranjuje izručenje građana drugim državama, predloženi Ustav ne navodi zabranu, ali se potencira obaveza države da poštuje međunarodne ugovore koje je ratifikovala.
Predsednici opština po meri partija
Jedna od novina koju nudi nacrt novog Ustava je i ta da će predsednike opština ubuduće birati lokalna skupština, umesto građana na direktnim izborima, kako je bilo regulisano zakonom iz 2002. godine. U članu 191 Predloga ustava piše da će o izboru izvršnih organa odlučivati Skupština opštine, što je po oceni stručnjaka, jedinstveno rešenje u Evropi.
– Nema nijednog ustava koji određuje izbor lokalnih vlasti i to je dokaz da je ovo politički akt. Kada ih biraju građani, predsednici opština su odgovorni njima, a ne partijskim centralama u Beogradu. Ovako, predsednici opština brinuće o podršci u lokalnom parlamentu i biće primorani da zapošljavaju tetke i strine funkcionera, umesto da rešavaju probleme građana – rekao je Goran Ješić, predsednik opštine Inđija.
Ukoliko ustav bude usvojen na referendumu, biće potrebno izmeniti i zakone koji regulišu izbor lokalnih vlasti, jer će zakon iz 2002. godine biti derogiran.
– Izborni sistem je najefikasniji deo političkog sistema i on se ne može menjati preko noći. Ovom odredbom centralna poluga vlasti vraćena je partijama – kaže Vladimir Goati predsednik Transparensi Srbija.
Predviđa se i da Ustavni sud može zabraniti verske zajednice ako njihovo delovanje ugrožava osnovna ljudska prava, ali je ostalo da je država svetovna i da nijedna religija ne može biti državna. Novim Ustavom posebno se jamči autonomija univerziteta.
Po novom ustavnom rešenju država nikog ne može lišiti državljanstva. Kao nova ustavna kategorija uvodi se zaštitnik građana, koji će kontrolisati rad državne uprave, ali ne i skupštine, predsednika, Vlade, sudova i tužilaštva.
