Sirijski pobunjenici, predvođeni grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), posle trodnevnih borbi, u subotu su ušle u Alep i zauzele ga. To je, kako se čini, pokazalo da kontrola Moskve nad Sirijom slabi. Kontrola Moskve – uz pomoć koje je 2016. godine, nakon višegodišnjeg građanskog rata, Bašarov režim povratio upravljanje nad istim gradom.
Međutim, kako piše The Atlantic, Moskva ne samo da ne planira da se povuče iz Sirije, ona je spremna da udvostruči svoje delovanje u toj zemlji. Čak i po cenu da se osloni na proiranske snage i saradnju sa drugim regionalnim silama koje tamo deluju.
Iako je Rusija sada više fokusirana na Ukrajinu, ovo što se dešava u Siriji nije pokazatelj toga da manje pažnje posvećuje toj zemlji, to samo znači da su multinacionalne snage koje tamo deluju i koje podržavaju Al Asada zakazale.
Sirija je Moskvi važna jer je intervencija koju je tamo sprovela pomogla Putinu da preokrene sliku ruskog pada – koja je vladala od raspada Sovjetskog Saveza. Rusija je posle toga prestala da bude ono što je tadašnji američki predsednik Barak Obama opisivao kao „regionalnu silu u opadanju“, ona je postala odlučujući pokrovitelj Asadovog režima i neko ko kroji dešavanja na Bliskom istoku.
Intervencije koje je vodila Amerika, kao što su invazija na Irak i NATO akcija u Libiji, razbile su te države i izazvale haos. Rusija je, bar prividno, dala suprotan efekat – očuvala je sirijski suverenitet i regionalni poredak.
Rusija je prvi put intervenisala u Siriji 2015. gde je rasporedila samo između 2.500 do 4.500 vojnika. Njen fokus je bio na vazdušnim snagama, protivvazdušnoj odbrani, a za snabdevanje kopnenih snaga se oslanjala na Iran. Bombarderima dugog dometa i krstarećim projektilima je iz Sredozemnog mora gađala položaje koji se nalaze duboko u sirijskoj teritoriji.
Od početka rata u Ukrajini, Moskva je preraspodelila neke svoje avione i protivvazdušni sistem u tu zemlju, ali je vazdušna baza ostala veoma funkcionalna.
Dešavanja na Bliskom istoku nisu bila problem za Moskvu do trenutka kada je Hamas napao Izrael u oktobru 2023. godine. A onda se sukob proširio na region, Izrael gađao skladišta oružja u Siriji. Rusija nije mogla da ostane neutralna, jer se po pitanju Sirije oslanja na iranske kopnene snage koje tamo deluju. Sve se dodatno pogoršalo kada je Izrael udario na Hezbolah, koji je, na kraju krajeva, bio jedan od snaga na koje se Moskva oslanjala kako bi održala status kvo u Siriji.
Pri direktnom napadu pobunjenika na Alep, Moskvi je postalo jasno da više ne može da se uzda u druge regionalne sile (ovakve kakve su sada) kada je u pitanju Sirija. Asadovi vojnici su bez puno borbe napustili vazduhoplovnu bazu, vrednu imovinu, helikoptere, avione i sisteme protivvazdušne zaštite na kojima je Rusija radila kako bi unapredila sirijsku vojsku.
Međutim, Kremlj neće napustiti Siriju, to bi bila prevelika kocka s obzirom na to da je kroz tamošnju intervenciju povratio svoj integritet i bliskoistočni uticaj. Moskva je takođe sklopila i unosne ekonomske ugovore za obnovu Sirije, tako da će biti primorana da se prilagodi, umesto da se povuče.
Nastojaće da ojača vojnu saradnju sa Iranom, iračkim milicijama i regrutima u Siriji. Izveštaji pokazuju da se to već dešava. Verovatno će pokušati da pregovara sa Turskom, koja podržava neke od pobunjeničkih grupa, što se, neobično za njih, vidi po tome što ne kritikuju ili čak podržavaju neke od interesa ankare.
Post Views: 39
