Šta Srbi misle o našima u inostranstvu?
Dijaspora voli svoj narod
Srpska javnost u matici ima ubedljivo pozitivan stav i mišljenje o Srbima u dijaspori – zaključak je istraživanja koje je uradila Zadužbina „Studenica“ u saradnji sa agencijom „Medijum Galup“, a na temu „Šta javnost Srbije misli o dijaspori“?
U dokumentu „Galupa“ ističe se da su odnosu dijaspore i Srbije kao matice u poslednja dva veka dramatično menjali, od veoma bliske saradnje u periodu obnove i uzdizanja srpske države, preko komunističke isključivosti i nastojanja da se prekinu sve veze, do pokušaja da se u postmiloševićevskom periodu te veze obnove. U istraživanju, koje je izvršeno od 20. do 26. septembra 2005, na uzorku od 1.000 građana, na pitanje „Šta je to srpska dijaspora“, ispitanici su najčešće odgovarali: „Ljudi koji su zbog opravdanih problema (ekonomskih ili političkih) morali da napuste Srbiju, a koji većinom vole svoj narod“. Sa ovim odgovorom složilo se dve trećine građana Srbije, 11 odsto nije, a ostali nisu dali odgovor. čak 62 odsto građana Srbije složilo se sa drugom tvrdnjom da bi ljudi iz dijaspore „mogli da pomognu Srbiji kada bi im matica pružila prave uslove“.
Najmanju podršku imalo je pomalo ideološko određenje da među ljudima u dijaspori „ima znantan broj zlonamernih, pa možda čak i naših neprijatelja“, s čime se složilo 18 odsto (sa ovim se potpuno slaže svega 3,6 odsto), dok je 55 odsto ispitanika takvo mišljenje potpuno odbacilo. Na pitanje „Koji je po vašem mišljenju glavni razlog što se dijaspora nije do sada dovoljno uključila u obnovu i razvoj naše zemlje“, 43 odsto građana Srbije smatra da „naš ekonomski i pravni sistem ne daje prave uslove i garancije za ulaganje naših ljudi iz inostranstva i za njihovo učešće u razvoj zemlje“, 21 dosto da „naša država uglavnom ne mari za dijasporu, a manje od deset odsto da dijaspora „uglavnom ne mari za našu zemlju, odnosno da nije zainteresovana za nas“. Na pitanje da li dijaspori treba vratiti imovinu koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata, 61 odsto je odgovorilo sa „da“, 11 odsto sa „ne“, a 28 odsto je bilo bez odgovora.
Dve trećine ispitanika navelo je da želi da se dijaspora uključi u život i rad matice i to kroz ulaganje u privredu, otvaranje novih radnih mesta, uključivanje u vlast i prenošenje stručnih znanja i poslovnih veza sa inostranstvom, zastupanje naših interesa pred moćnim političkim krugovima na Zapadu, kao i stvaranje povoljne slike o nama u svetu…
Najpoznatiji Srbi u dijaspori su bivši premijer SRJ Milan Panić i biznismen Miroslav- Majkl đorđević, rezultati su istraživanja Medijum galupa o stavovima srpske javnosti o dijaspori.
Panića smatra najpoznatijim 65 odsto ispitanika, a đorđevića 33 odsto. Na spisku poznatih Srba iz dijaspore, prema rezultatima istraživanja, su i američki političari srpskog porekla senator DŽordž Vojinović (22 odsto) i guverner Rod Blagojević (12 odsto).
Većina građana Srbije, kako su pokazali rezultati istraživanja, izjasnila se da želi što veće uključivanje dijaspore u život matice. Dve trećine ispitanika kao moguće načine uključivanja u život matice naveli su – ulaganje u srpsku privredu i otvaranje novih radnih mesta, uključivanje u vlast, zastupanje interesa Srbije na Zapadu, promociju zemlje i stvaranje povoljnije slike o Srbiji u svetu.
Kao razloge što se dijaspora do sada nije uključila u obnovu i razvoj Srbije, 43 odsto ispitanika navelo je ekonomski i politički sistem koji ne pruža prave uslove i garancije za ulaganja Srba iz dijaspore, 21 odsto navelo je da Srbija ne mari za dijasporu, a 10 odsto da dijaspora nije zainteresovana za maticu.
