Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana najavio je u Evropskom parlamentu u Briselu da se nada da će Savet ministara EU na današnjem sastanku uspeti da donese odluku o zelenom svetlu za primenu Privremenog sporazuma sa Srbijom. I premijer Srbije Mirko Cvetković se nada da bi od danas Evropska unija mogla da odblokira privremeni sporazum, a koji je naša zemlja odavno usaglasila sa Briselom.
Šta će se promeniti primenom trgovinskog sporazuma i hoće li to povećati srpski izvoz i ojačati srpsku privredu?
Još od novembra 2000. godine Evropska unija dozvoljava uvoz za više od 90 odsto robe iz Srbije bez naplate carine. Iako se Srbija u početku borila za što veće kvote za izvoz na tržište Unije, Srbija, nažalost, ne iskorišćava ni postojeće kvote koje su joj dozvoljene.
Sigurnost za investitore
Ekonomista Milan Kovačević kaže da odmrzavanje prelaznog sporazuma znači ubrzanje tranzicije u Srbiji.
– Sigurnost da krećemo ka EU, veći pristup fondovima i viša sigurnost stranih investitora najvažnije su prednosti ovog sporazuma. Građani će dobiti jeftinije proizvode, a svim privrednicima, koji nisu konkurentni, ovaj sporazum ne odgovara – ocena je dr Kovačevića.
Stručnjaci predviđaju da će odmrzavanje trgovinskog sporazuma srpskim privrednicima doneti jaku konkurenciju, ali su brojne i olakšice koje ovaj sporazum nosi. Sa odmrzavanjem sporazuma, kreditni rejting Srbije će rasti, a sporazum ima veliki značaj za izvoznike.
Firme koje uvoze repromaterijal iz EU, dobiće status „oznake sa poreklom“. Primera radi, ako privrednik iz Srbije kupi repromaterijal u Francuskoj, ugradi ga u svoj proizvod, dobija se poreklo proizvodnje iz EU. Što se tiče ukidanja carina za robu iz EU, to će se primenjivati postepeno u narednih tri, pet i šest godina. Prvo će biti ukinuta carina na robu koju sami ne proizvodimo. Poslednje godine ostaju za robu, koja ima domaćeg konkurenta, kao što su keramika, nameštaj, automobili, hemikalije.
Jeftiniji repromaterijal
Momčilo Radojčin, generalni direktor industrije građevinske keramike „Polet“ iz Novog Bečeja, kaže za „Vesti“ da očekuje da će se značajno sniziti cena kupovine repromaterijala, jer će se smanjiti dažbine na uvoz. On kaže da su sada prisutni na tržištu nekih od zemalja EU, kao što su Mađarska i Hrvatska na primer, i nada se još boljim uslovima za poslovanje.
Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove „Salford“, u izjavi za „Vesti“ kaže da je odmrzavanje trgovinskog sporazuma dobro i za Srbiju i za njene privrednike, ali dodaje da je u pitanju potencijal, koji treba znati realizovati.
– Naša država bi odmrzavanjem ovog sporazuma nastavila put evropskih integracija, a privrednicima bi se otvorilo veliko evropsko tržište – ističe Pribićević.
On ističe da bi odmrzavanje trgovinskog sporazuma značajno uticalo i na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita Srbije.
– Spoljnotrgovinski deficit se smanjuje kroz direktne strane investicije, ali prvenstveno kroz izvoz. Ovim sporazumom šanse za izvoz bi znatno porasle i to treba iskoristiti – kaže Pribićević.
Dodatni novac
Ako Srbija dobije status kandidata za EU do kraja 2009. godine, to bi značilo da pored 200 miliona evra bespovratne pomoći koju sada dobija iz pristupnih fondova, u domaću kasu bi se slilo dodatnih 100 do 300 miliona evra u 2010, 2011. i 2012. godini.
– A da li će to biti 100 ili 300, zavisi direktno od komšija Hrvata. Naime, ako oni uđu u EU, mi ćemo dobijati po 300, ako ne, onda po 100 miliona evra – ističe Goran Nikolić.
Pored ukidanja carina za izvoz robe u EU, Srbija dobija i tržište od 500 miliona ljudi.
Kako će Srbija odgovoriti na te mogućnosti, ostaje da se vidi. Jer, kako sada stvari stoje, iako imaju dozvoljenu kvotu na izvoz junetine od 8.700 tona mesa, naši klaničari jedva izvezu 2.000 tona. Prema podacima, ni dozvoljenu kvotu od 60.000 hektolitara vina domaći proizvođači ne mogu da ispune.
Ekonomista Zoran Popov smatra da je odmrzavanje prelaznog sporazuma sa Evropom jedan korak koji Srbiju približava EU.
– Ipak sam sporazum nema direktnu korist za srpske privrednike. Oni će sami morati da se izbore za svoje pozicije, da prave robu koja će biti konkurentna na probirljivom evropskom tržištu. Evropski proizvodi će moći da slobodno ulaze na naše tržište, naši na njihovo. Konkurencija će prisiliti naša preduzeća da bolje i kvalitetnije rade – smatra dr Popov.
Istraživač Privredne komore Srbije Goran Nikolić kaže da će postepena liberalizacija u narednih šest godina povoljno uticati na razvoj srpske privrede.
– Najvažnije je to što će naša preduzeća moći da učestvuju u javnim nabavkama u zemljama Evropske unije i što će imidž Srbije biti poboljšan u očima stranih investitora. Takođe, zbog ukidanja carinskih stopa, srpski potrošači će automatski moći da računaju na niže cene proizvoda – kaže Nikolić.
Najavu da posle odmrzavanja prelaznog sporazuma, šleperi sa hiljadama tona srpske robe mogu da krenu put Evrope bez carina, Nikolić uzima sa rezervom.
– Evropsko tržište je vrlo probirljivo, a konkurencija je velika. Srpski privrednici će morati žestoko da rade, a oni koji ne budu mogli da konkurišu jednostavno će nestati – smatra Nikolić.
