Lepo izgledamo, normalno se ponašamo, a imamo i izuzetno razvijen noćni život. Sa više od 500 klubova i restorana Beograd nekako uspeva da ublaži poražavajuću turističku ponudu Srbije. Gostoprimstvo nam je definitivno najjača strana i turistički radnici tim kvalitetom uz poznate prirodne lepote pokušavaju da „osvoje“ strance.
Sela poput Sirogojna, Mokre Gore, Gostilja, Koštunića i vojvođanskih salaša sve su atraktivnija za strance, kao i arheološka nalazišta Lepenski vir i Vinča.
– Nismo destinacija za masovni turizam, jer nemamo more, Ajfelovu kulu i sve ono što privlači ljude. Zato smo istraživali i zaključili da najpre možemo privući Engleze, Nemce, Austrijance, Francuze i Italijane. Oko 300 Engleza je ove zime skijalo na Kopaoniku i to je dobar znak – tvrdi Milica čubrilo, direktor Turističke organizacije Srbije.
– Moramo imati mrežu turističkih informativnih centara po zemlji. Potpisali smo sporazum sa „Jugopetrolom“, američkom organizacijom CHR i regionalnim privrednim komorama. Na „Jugopetrolovim“ pumpama su mali turističko-informativni centri, kao i prodavnice suvenira i ostalih sitnica koje simbolišu našu zemlju – kaže Milica čubrilo.
Pored svih problema sa lošim hotelima ili konobarima koji ne govore strane jezike, glavni problem države su loši putevi, još lošije pruge, gužve na beogradskom aerodromu. Evropski Koridor 10 nije obnovljen, iako je najavljivan veliki prihod od prolaska turista koji su išli na Olimpijadu u Atini prošle godine, pa su nas i turisti mimoišli.
Niš kao drugi veliki grad u Srbiji tek je u velikim problemima. Postoje samo dva velika hotela – „Nais“ i „Ambasador“, u koje nije ulagano decenijama. Tako da niška Tvrđava, arheološka iskopina rimskog carskog odmarališta Mediana i čuvena ćele-kula ostaju daleko od očiju stranaca.
Banjski turizam je dugo smatran za najveći potencijal Srbije, ali izuzev Vrnjačke i Bukovičke banje, čak ni termalni izvori nisu iskorišćeni. Hoteli su zapušteni, putevi do banja loši, prateći sadržaji za zabavu gotovo i ne postoje, tako da se u posete banjama uglavnom zapute stariji ljudi ili oni koji se oporavljaju posle bolničkog lečenja. Mladih skoro i nema.
Ukupno u turizmu u Srbiji radi oko 45.000 ljudi, a turizam u društvenom proizvodu učestvuje sa manje od dva odsto. Na primer, Slovenija godišnje zarađuje od turizma oko milijardu evra, odnosno, svaki deseti evro koji uđe u Sloveniju doneli su turisti. Iako mala zemlja, Slovenija raspolaže sa oko 80.000 ležajeva, a godišnje ima oko dva miliona gostiju i oko osam miliona noćenja, od čega 50 odsto ostvaruju inostrani gosti.
Ambasador češke u Srbiji i Crnoj Gori Judita Štouracova, kaže da je sa otvaranjem granica usledio je pravi turistički „bum“.
– Zemlju je posećivalo 70 miliona turista godišnje. Međutim, iako je češka bila atraktivna zbog svoje kulturno-istorijske baštine i prirodnih lepota, dominirale su „vikendaške“ posete, usmerene na kupovinu visokokvalitetnih proizvoda po tada gotovo bagatelnim cenama.
Bivša braća znaju recept
Makedonija je u sličnoj situaciji kao i Srbija, kad je reč o turizmu. Privatizovano je više od 80 odsto makedonskih hotela, ali, izuzev Ohrida nijedna turistička destinacija ne privlači naročito turiste. Sa druge strane, Hrvatska je doživela procvat, posebno posle gradnje autoputa Zagreb-Split i Zagreb-Rijeka. Sa splitskim i dubrovačkim i aerodromom na Krku, Hrvatsko primorje je dobro pokriveno, pa i ne čudi prihod od čak osam milijardi evra samo ove godine.
Crnogorci zgrću evre
Prihodi od turizma u Crnoj Gori za prvih osam meseci ove godine iznosili su 181,2 miliona evra. Od toga su strani turisti ostavili 68,5 miliona evra. Crnu Goru je ove godine posetilo skoro 670.000 turista, a registovano je 4,4 miliona noćenja. Od stranih gostiju, Crnu Goru su najviše posećivali turisti iz Bosne i Hercegovine, zatim Rusi, česi, Makedonci i Nemci.
