I MINISTAR KIVAN NA PROCEDURU
• Sa nezadoljstvom moram da kažem da sam i ja prilikom dolaska u Australiju morao da čekam na vizu i ispunim gomilu formulara, rekao Srećković
Da li Narodna banka Srbije namerno obara kurs dinara? Zašto se na dokumente iz otadžbine čeka po više meseci? Postoji li način da se olakša (i pojeftini) priznavanje diploma stečenih u inostranstvu? Šta je sa obveznicima koji nisu odslužili vojni rok?
Ovo su bila samo neka od brojnih pitanja koja su melburnski Srbi postavili prošle nedelje ministru dijaspore Srđanu Srećkoviću. „Vesti“ će danas i sutra objaviti odgovore, verujući da oni zanimaju veliki broj naših čitalaca koji nisu bili na sastanku u Sali CŠO „Sveti arhiđakon Stefan“ u Kizborou.
Milenko Eraković, rodom iz Kraljeva, sugerisao je ministru da veruje da se u otadžbini, a na štetu pripadnika dijaspore, veštački koriguje kurs domaće valute prema evru i to pred određene datume. On je, kazao je, radni vek završio u Austriji, a ovamo je došao pre tri meseca.
– Ne može mi niko reći da je guverner Narodne banke Srbije toliko slobodan. Zašto se ovako radi sa kursom dinara – pitao je Eraković.
Ministar Srećković pozvao je prisutne da naprave računicu koliki je bio kurs australijskog dolara u odnosu na evro pre godinu dana.
– Da li mislite da je centralna banka Australije to činila namerno? Ja sam uveren da nije, s obzirom da je kurs australijskog dolara „skliznuo“ znatno na dole, za poslednjih godinu dana. Što se tiče deviznog kursa u Srbiji, ti datumi o kojima govorite kao nekim „prelomnim“ trenucima u kojima država veštački podiže ili obara kurs dinara, to je nešto što zaista nema veze sa ekonomskom realnošću. Sticajem okolnosti, magistar sam ekonomskih nauka i magistrirao sam na sličnu temu. Kurs dinara prema evru i drugim valutama određuje se isključivo na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. U trenucima kada je veća ponuda deviza, dolazi do rasta kursa i obrnuto. Tu nema nikakve tajne. Naravno da ni građanima Srbije nije odgovaralo što je kurs u poslednja dva meseca vrednost evra sa 75 dinara u jednom momentu porasla na 89 dinara, što je praktično značilo da je, u evrima, prosečna plata u Srbiji pala za 15 do 17 odsto. Sada kurs klizi na dole, zato što je povećana ponuda deviza. Kao što dolazi do promene kursa u Australiji i u nekim drugim državama, tako dolazi i u Srbiji. Nema nikakve teorije zavere i namera države Srbije nije da fiktivno menja kurs. U Srbiji se promena deviza isključivo vrši na zakonom utvrđen način, kazao je Srećković.
Jedna od primedbi je bila i ta da je teško nabaviti sve papire i dokumenta za srpski pasoš i da ponekad to traje i više meseci. I zbog čega moraju da se vade lična dokumenta sa rokom važenja do svega šest meseci.
– U ovom trenutku imamo zaista najliberalniji zakon o državljanstvu. Svako ko izrazi želju i volju, svako ko potpiše izjavu da Srbiju doživljava kao svoju maticu, dobija pravo da stekne državljanstvo. Razumem da su mnogi od vas pokušavali da to učine pre dve, pet i više godina i da su nailazili na probleme, komplikovanu birokratsku proceduru i da su, možda, izgubili nadu da to može da se uradi na jednostavan i efikasan način. Procedura je sada zaista vrlo jednostavna. Državljanstvo se može lako steći. Pored izjave o prihvatanju države Srbije kao matice i kojom se izražava volja da dobijete državljanstvo, potrebno je nabaviti samo nekoliko dokumenata. Do kraja godine u Skupštini Srbije trebalo bi da bude usvojen zakon koji se odnosi se na važenje dokumenta i po kome bi od 1. januara, rodni list, na primer, koji ste jednom izvadili trebalo da važi „doživotno“, rekao je Srećković.
Mika Stojisavljević ukazao je ministru na probleme nostrifikacije diploma i komplikovanu birokatsku proceduru priznavanja stručnih kvalifikacija ostvarenih u inostranstvu što, po njemu, mnoge odvraća od eventualnog povratka u Srbiju.
– Cena nostrifikacije samo moje magistrature je 100.000 dinara, prevedeno u valutu, preko 2.000 dolara, plus doktorat. Ko određuje tu cenu? Ko određuje ko nostrifikuje diplome, zbog čega moju diplomu mora da nostrifikuje neko iz Makedonije, zar nema nikog u Srbiji da to uradi? Valjda postoje eksperti i u Srbiji da procene da su naša ovdašnja obrazovanja dovoljno dobra za Srbiju, ako su već za Australiju, pitao je Stojisavljević.
– Da je Srbija danas članica EU taj problem ne bi postojao. Problem nostrifikacija zavisi od procene konkretnog fakulteta i programa po kome ste završili univerzitet u nekoj drugoj državi. To je jedan od razloga zašto želimo da kao država uđemo u EU, da smo danas tamo taj problem ne biste imali. Ne sumnjam u suštinu vašeg problema, možda vam je neko u nekom neformalnom razgovoru rekao da neko iz Makedonije treba da proceni vašu diplomu. Postoji komisija u okviru rektorata Beogradskog univerziteta koja je zadužena za nostrifikaciju diploma, koja ima liberalan pristup procene programa po kome je završen neki univerzitet ili koledž u inostranstvu, a koji bi odgovarao programu nekog fakulteta kod nas. Što se tiče cene nostrifikacije, ona je visoka ali pretpostavljam da je i cena školarine na nekom od fakulteta u inostranstvu bila mnogo više od nostrifikacije, rečeno mu je.
Dobrivoja Vukadinovića, rodom iz Raške, koji je u Australiji 43 godine, zanimalo je da neko u nadležnim državnim službama Srbije pokušava da od Australije izdejstvuje da državljani Srbije lakše dolaze u posetu svojim rođacima koji žive i rade u Australiji.
– čak i ako se radi o dovođenju stare majke potrebno je da se garantuje da će ona tamo da se vrati. Kako bismo mogli naš ugled malo da poboljšamo, a ne da nam sve papire gledaju kroz sito i rešeto – pitao je on, i takođe se požalio na preveliku birokratsku proceduru u bankarskom sistemu Srbije.
Ministar mu je kazao da ni on nije pošteđen jer je vizu čekao dve nedelje.
– Što se tiče odnosa australijskih vlasti prema vama ili vašoj rodbini, koja bi možda želela da dođe, to zavisi direktno od spoljnopolitičke pozicije države Srbije, rekao je Srećković. – Sa nezadoljstvom moram da kažem da sam i ja prilikom dolaska u Australiju kao ministar, morao da čekam na vizu nekih petnaestak dana. Bila je potrebna gomila formulara da se ispuni. To je zbog naše političke pozicije kao zemlje. Kada ona na međunarodnom planu bude bolja, te za partnere i saveznike dobijemo najmoćnije zemlje sveta, onda će i tretman biti bolji.
O problemima na bankarskim šalterima, na šta se požalio Dobrivoje Vukadinović, ministar je rekao da je u Srbiji je izvršena kompletna reforma bankarskog sistema.
– Prosto ne mogu da poverujem da ste imali tako loš tretman nekog službenika, pogotovo zato što je 99 odsto banaka privatno, tu su i strane banke, u kojima se radi po zapadnim principima. Ne sumnjam da ima sporadičnih problema, ali takvi koji loše komuniciraju sa svojim klijentima vrlo brzo i dobiju otkaz.
