VOJNI ROK – ODSLUŽIO
• Posle usvajanja Zakona o amnestiji, niko od mladića neće biti zaustavljen na granici, niti će imati neprijatnosti u vezi s vojnim vlastima, rekao Srđan Srećković
Da li će i u Melburnu biti otvoreno diplomatsko predstavništvo Srbije, kada će se ukinuti obaveza služenja vojnog roka, šta država preduzima za poboljšanje svoje dijaspore u o maticu, kada će RTS emitovati besplatni satelitski program za Australiju?
Ovo su neka od pitanja na koje je odgovorio ministar za dijasporu Srđan Srećković na sastanku u CŠO „Sveti arhiđakon Stefan“ u Kizborou.
Božu Stojanca interesovalo je pitanje regulisanja služenja vojnog roka od strane regruta koji su rođeni u Australiji koji poseduju dvojna državljanstva. On je ukazao i na potrebu otvaranja diplomatskog predstavništva Srbije i u Melburnu.
– Nažalost, naša diplomatija bila je preglomazna i neefikasna i trenutno se nalazimo u fazi reorganizacije i smanjivanja broja konzularnih i diplomatskih predstavništva. Bilo ih je u nekim državama i gradovima toliko da u tome nije bilo nikakve logike. Setite se, bili smo član nesvrstanog pokreta, sarađivali smo intenzivno sa nekim afričkim državama. Po procenama, Srba u Melburnu ima oko 30.000, mislim da je to dovoljan razlog da se otvori konzulat – kazao je ministar.
Na pitanje o vojnoj obavezi, on je zatim kazao da u Srbiji postoji apsolutna politička saglasnost da se Vojska Srbije u potpunosti profesionalizuje i ukine obaveza služenja vojnog roka.
Milijarde od doznaka
O ekonomskom potencijalu srpske dijaspore i njenom doprinosu državi Srbije, ministar je izneo zanimljiv podatak:
– Prema procenama Svetske banke, prošle godine je na osnovu deviznih doznaka naših iz dijaspore u Srbiju ušlo 4,9 milijarde dolara. To je ogroman finansijski potencijal. Tog novca nema u budžetu, to je neregistrovan prihod, jer u Srbiju ulazi najčešće neformalnim kanalima, preko prijatelja i poznanika. I to je razlog zašto će država Srbija voditi mnogo ozbiljniju politiku prema dijaspori. Ovaj iznos zaista mora da bude respektovan, jer smo 13. zemlja na svetu po učešću deviznih doznaka iz dijaspore u ukupnom društvenom bruto-proizvodu. To je i jedan od razloga zašto se u Srbiji živi nešto malo bolje nego što zvanične statistike pokazuju, što iz dijaspore stižu značajne devizne doznake koje poboljšavaju život njenih građana.
– Planom vlade je definisano da to bude u toku 2010. godine. Do tada, shvatite me na krajnje neformalan način, ali ćete razumeti šta hoću da kažem, apsolutno ne postoji problem ni za jednog mladića koji živi u dijaspori koji tokom praznika želi da poseti zemlju. Niko od njih neće biti zaustavljen na granici i neće imati neprijatnosti u vezi s vojnim vlastima zato što se krivični postupci nakon usvajanja Zakona o amnestiji ne započinju. Srećom, u Srbiji postoji dovoljan broj mladih koji žele da služe vojsku, a kako se naša vojska racionalizuje i smanjuje, to je sasvim dovoljno za regularne snage. Do 2010. godine, na ovakav neformalan način naši mladići iz dijaspore neće imati problema, a te godine vojska će biti profesionalizovana, pa će ovaj problem konačno biti stavljen ad akta – obećao je Srećković.
Slavica Polovina pozvala je Ministarstvo za dijasporu da pronađe način da poboljša komunikaciju sa svojom iseljeništvom u Australiji.
– Ne možemo svaki čas da putujemo tamo, kao oni iz Nemačke. Prvo, nemamo vremena, a onda ni para. Pod hitno javite vašoj centrali da nam hitno ovde treba konzulat – rekla je ona.
– Trudićemo se da tu komunikaciju maksimalno poboljšamo. Konačno smo priveli kraju poslove na bazi podataka koja obuhvata sva naša kulturna udruženja i sportske klubove u dijaspori kojih sada imamo registrovano 2.400. Trudimo se da sa svima komuniciramo direktno – kazao je između ostalog ministar Srećković, naglašavajući još jednom potrebu osnivanja organizacije srpske zajednice u Australiji.
LJubu Parovića interesovalo je šta država preduzima da se zaustavi iseljavanje mladih iz zemlje, kao i da se poboljša povratak dijaspore u maticu. Zanimao se i za aktuelne kamatne stope za kredite u srpskim bankama, pomoći srpskim školama u očuvanju jezika i kulture.
– Najveći problem u odnosima matice i dijaspore je poverenje. Delim mišljenje da je država Srbija vodila katastrofalnu politiku prema svojoj dijaspori. Da bi se to poverenje povratilo, mislim nije dobar put da se na početku mandata šalju apeli za povratak i ulaganja novca. To bi onda zvučalo kao da matica opet želi da prevari i iskoristi svoju dijasporu. Svaki mlad čovek koji želi da se vrati u Srbiju je dobrodošao, a posebno ako je završio neke visoke škole, on je Srbiji dragocen. U Srbiji je decenijama vođena negativna selekcija kadrova i zaista u ovom trenutku za ubrzavanje procesa tranzicije i uključenja u EU najveći problem koji Srbija ima jeste kadrovski potencijal – kazao je Srećković.
Željko Vučić izrazio je nezadovoljstvo trenutnim satelitskim TV programima iz otadžbine koji mogu da se prate u Australiji i interesovao se za mogućnost da se ovde emituje satelitski program RTS-a.
On je zatražio specijalne TV emisije namenjene dijaspori i izrazio negodovanje zbog sadržaja TV Pinka. U odgovoru na njegovo pitanje ministar je najavio da bi u skorijoj budućnosti RTS mogao da potpuno besplatno ponovo emituje satelitski program za područja Severne Amerike u Australije.
Mile Padežanin ukazao je na potrebu da Ministarstvo za dijasporu pomogne sportske i kulturne organizacije, posebno folklorne grupe koje i danas moraju same da nabavljaju narodne nošnje i drugu opremu neophodnu za rad.
Stevan Gajdobranski poručio je ministru da se u otadžbini obrati veća pažnja zaštiti zaposlenih radnika, koji često neredovno primaju plate, a posebno nezaštićenih radnika u privatnom sektoru.
– Kada će doći vreme da radnik tamo ima sigurnost ako radi u nekoj kompaniji kod „novokomponovanih“ direktora gde se plate isplaćuju kada se smiluje njihov gazda? Ovde se sindikat bori za prava radnika. Tamo postoji neki famozni sindikat, ali na papiru. Ne bori se za prava radnika, već za svoju stolicu – istakao je Gajdobranski u svom komentaru.
čulo se i o problemima carinskog postupka za iseljenike koji žele trajno da se vrate u Srbiju. Trenutno samo na 5.000 evra (oko 10.000 dolara) u imovinu koja se donosi u Srbiju ne podleže carinjenju.
– Najčešći slučaj u zemljama u okruženju je oslobađanje carine do iznosa od 5.000 evra. Tako je rešeno i kod nas. Predložio sam da se ta suma povisi na 10.000 evra. Nadam se da će Ministarstvo finansija da pristane – kazao je ministar Srećković.
