U Srbiji danas boravi nekoliko desetina izbeglih sa Bliskog istoka i iz zemalja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Odnedavno, te izbeglice, bez viza i pasoša, stižu nam i iz Indije i Bangladeša. Pre dve godine UNHCR (Komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija) za njih je otvorio kancelariju na beogradskom aerodromu gde iskusni službenici na osnovu razgovora procenjuju da li je reč o ljudima koji imaju pravo na azilantsku zaštitu. čekajući zeleno svetlo ka najrazvijenijim zemljama sveta oni žive skriveni iza sedam brava od očiju javnosti. Smeštaj u motelima i radničkim barakama, mahom u okolini prestonice, još neko vreme će im obezbeđivati UNHCR. A kada stupi na snagu zakon o azilu, o izbeglicama iz sveta će se starati republika, putem Ministarstva unutrašnjih poslova.
I Unmik žmuri
Unmik na Kosovu kontroliše granice, ali nema viznog režima, pa bilo ko može vrlo lako da uđe na tu teritoriju, kaže Predrag Zlatić.
– MUP je dobijao informacije da je nacionalnost ilegalnih imigranata zavisila i od toga, koje su nacionalnosti Unmikovi ljudi koji obezbeđuju neki aerodrom. Ako su, na primer, na red došli Bangladešani, odjednom se na Kosovu pojavi veliki broj Bangladešana – navodi sagovornik „Vesti“.
Kako kaže za „Vesti“ Predrag Zlatić, potpukovnik MUP-a Srbije iz Uprave granične policije, nacrt ovog zakona je spreman za ocenu UNHCR-a. Do kraja marta je predviđeno i da ga oceni vlada.
– UNHCR će pružiti pomoć u obuci službenika, formiranju Službe za azil u okviru MUP-a Srbije, centara za prijem i prihvat tražilaca azila. Oni će imati uvid u svaki predmet, kao i nadzor nad donošenjem odluka – ističe Zlatić. Pravnici iz nove službe će posle intervjua odlučivati ko ispunjava uslove za azil, a kome će se dati status tzv. humanitarne zaštite. Kako ističe sagovornik „Vesti“, i prema evropskom pravu većina tražilaca ne ispuni uslove za dobijanje azila, tj. statusa izbeglice. Ali, ako nadležne službe procene da bi za njih i deportacija bila opasna, odobravaju im privremeni boravak. U Austriji, na primer, mogu ostati do jedne godine. Samo trećina tražilaca azila u ovoj zemlji se smešta u program državnog staranja. Ostali se zadržavaju u nekoj vrsti labavog pritvora ili im se odobrava ostanak, ali bez ikakve državne potpore.
Azilanti ne vole Balkan
Broj i nacionalnost izbeglica koje će kucati na vrata SCG zavise od političke situacije u svetu, kaže Zlatić.
Prošle godine Srbija je dobila 54 zahteva za azil. Ali, 90-ih godina ih je bilo na hiljade, najviše iz Rumunije i Albanije, kojima su cilj bili Amerika, Australija i Švedska. Za vreme ratova u Avganistanu i Iraku, otkrivali smo stanovnike i ovih zemalja na našem tlu, i to sa bugarskim legitimacijama. Oni su u Bugarskoj dobijali zaštitu, ali tu nisu hteli da ostanu nego su pronalazili švercere koji su ih prebacivali do Austrije i Nemačke preko Srbije – kaže Zlatić.
Da bi i siromašne Srbija i Crna Gora mogle da podnesu reformu azilantske zaštite, uključene su u tzv. Kards (CARDS) program pomoći Evropske unije. Koliko će nas koštati sprovođenje azilantske zaštite još nije poznato, ali se zna da je na primer Hrvatska posle donošenja Zakona o azilu u okviru tog programa dobila najpre 2,1 milion evra, a očekuje još jedan milion evra. Vlada Hrvatske je do sada otvorila prihvatni Centar za azil u Stubičkoj Slatini, a MUP RH je drugi preuzeo od Crvenog krsta.
Najveći troškovi će biti na početku primene zakona jer je prema evropskim standardima propisano sve – od smeštaja do načina ishrane, kaže Predrag Zlatić.
– Propisano je i kako se odnositi prema majkama sa decom, dok je za porodice obavezan zajednički smeštaj. Prvi objekat u Srbiji će morati da zadovoljava uslove smeštaja za 80 do 100 ljudi. U Mađarskoj, na primer, prihvatilište ima restoran i obdanište, a vodilo se računa i da je u blizini škola… Međutim, Hrvatska i Makedonija su imale problema sa određivanjem lokacije – navodi Predrag Zlatić. Naime, prihvatilišta za azilante su obično su mimo glavnog grada. Ali, stanovnici u našem regionu često imaju strah od stranaca i spremni su na stalne proteste čim saznaju da će im azilanti biti u komšiluku.
Policija spremna
Nepolitičko krivično delo je najčešći razlog za odbijanje zahteva za azil. Predrag Zlatić kaže da je MUP Srbije osposobljen i za ovakve provere.
– Osnovni način policijske provere bilo kojih lica je putem međunarodnih poternica Interpola. članice EU koriste i program Eurodak, bazu podataka svih lica koja su podnosila zahtev za azil. Time se izbegava da tražioci azila, koji su u jednoj zemlji odbijeni, neprestano podnose zahteve u toj i u drugim zemljama. Mi ne možemo da koristimo Eurodak, ali ćemo se pripremati i za tu vrstu organizacije posla – kaže Zlatić.
