Najnovije ankete predstojećih američkih predsedničkih izbora pokazuju veoma neizvesnu trku između dva kandidata Haris i Trampa, posebno u sedam kolebljivih država (swing state).
Prema tim anketama oba kandidata su manje – više izjednačeni, ali kao kolebljiva država koja bi mogla najviše da utiče na ishod izbora nameće se Pensilvanija.
Šta za konačni rezultat Haris i Trampa znači pobeda ili poraz u Pensilvaniji? Demostat je analizirao sve moguće scenarije.
“Sve se svodi na borbu u sedam kolebljivih (swing) država, morate pobediti u četiri od sedam, osim u slučaju da pobedite u Pensilvaniji, Džordžiji i Severnoj Karolini onda će to biti dovoljno za konačnu pobedu”, ovako je formulisao scenario puta do pobede visoki funkcioner republikanske partije Michael Whatley.
Sedam dana uoči najvažnijijh svetskih izbora najveća pažnja usmerena je na rezultat u sedam kolebljivih država i to najpre na onih 2-3 odsto neopredeljenih (kolebljivih) birača čija će odluka po svemu sudeći biti presudna za pobedu u ovom trenutno egal odnosu.
Poslednja anketa You Gov America pokazuje strukturu tih neopredeljenih birača (više je među njima žena, crnih i hispano birača, onih sa nižim primanjima sl.) koji su po dosadasnjim istraživanjima bliži Kamali Haris.
Skoro sve ankete bave se percepcijom građana o sposobnostima predsedničkih kandidata da rešavaju najvažnija društvena, politička i ekonomska pitanja.
Većina ispitanika i dalje daje prednost Kamali Haris kada je u pitanju rešavanje pitanja zdravstvene zaštite, abortusa, klimatskih promena, dok je Tramp u prednosti kod tema ilegalne migracuje i inflacije.
Kada su u pitanju ekonomija, radna mesta i spoljna politika kandidati imaju podeljenu podršku.
Ako Kamala Haris izgubi Pensilvaniju, to bi bio značajan udarac u njenoj trci za Belu kuću, s obzirom na to da Pensilvanija nosi 19 elektorskih glasova i često odlučuje o ishodu predsedničkih izbora. Međutim, postoje druge “swing” države gde bi Haris mogla da nadoknadi taj gubitak.
Ovo je scenario za pobedu oba kandidata ukoliko izgube Pensilvaniju.
Kamala Haris bez Pensilvanije
Gubitak Pensilvanije bi bio verovatno nenadoknadiv za nju, tako da bi morala da ga nadoknadi iz drugih država sa velikim brojem elektorskih glasova iz drugih swing država.
Mogući su sledeći scenariji:
1. Mičigen i Viskonsin – Ove države su, zajedno s Pensilvanijom, bile deo tzv. “Blue Wall” (Plavi zid), koji je godinama bio čvrsto na strani demokrata, ali ga je Tramp probio 2016. godine.
Haris bi morala da pobedi u obe da bi nadoknadila gubitak Pensilvanije. Mičigen ima 15, a Viskonskin 10 elektorskih glasova.
2. Arizona i Nevada – Arizona (11 elektorskih glasova) i Nevada (6 elektorskih glasova) su države gde demografske promene idu u korist demokrata, posebno među latinoameričkim biračima.
Ako Haris uspe da zadrži Arizonu, koju je Bajden osvojio 2020. godine, to bi moglo delimično da ublaži gubitak Pensilvanije.
3. Dzordžija – Ako Haris izgubi Pensilvaniju, osvajanje Džordžije (16 elektorskih glasova) postaje još važnije.
Ova država je prešla na stranu demokrata 2020, zahvaljujući tada većoj izlaznosti afroameričkih i mladih birača.
4. Severna Karolina – (16 elektorskih glasova) je tradicionalno republikanska, ali postaje sve kolebljivija zbog demografskih promena.
Kod rukovodstva republikanaca prisutan je strah zbog afere njihovog kandidata za guvernera Robinsona. Ako Haris pobedi, to bi moglo kompenzovati gubitak Pensilvanije.
Da bi nadoknadila gubitak Pensilvanije, Haris bi morala da se fokusira na osvajanje Mičigena, Viskonsina, Dzordzije, Arizone i možda Severne Karoline.
Bilo koji od ovih scenarija zahteva dodatni finiš focus kampanju u nekoliko “swing” država, a osvajanje Severne Karoline ili Džordžije bilo bi od suštinske važnosti.
Dakle, uz pobedu u državama Plavog zida Mičigenu i Viskonsinu biće joj neophodna pobeda u jednoj od dve zapadne i jednoj od dve južne kolebljive države. Ipak, pobeda u te četiri države neće biti dovoljna, ukoliko Tramp osvoji Pensilvaniju, Džordžiju i Severnu Karolinu.
Donald Tramp bez Pensilvanije
Za Trampa gubitak Pensilvanije takođe predstavlja veliki izazov. On mora da pobedi u četiri druge swing države, kako bi nadoknadio taj gubitak:
1. Viskonsin i Mičigen – Tramp je pobedio u ovim državama 2016, ali ih je izgubio 2020.
Ako ponovo osvoji Viskonsin (10 elektorskih glasova) i Mičigen (15 elektorskih glasova), time bi mogao nadoknaditi gubitak Pensilvanije.
2. Dzordžija – Tramp je izgubio Džordžiju 2020. godine, a to je tradicionalno bila republikanska država.
Povratak Džordžije (16 elektorskih glasova) u ruke republikanaca mogao bi kompenzovati gubitak Pensilvanije.
3. Severna Karolina – Tramp je pobedio u Severnoj Karolini 2020. godine i ta država (16 elektorskih glasova) ostaje važno uporište. Ako Tramp uspe da zadrži Severnu Karolinu, mogao bi neutralisati eventualni gubitak Pensilvanije.
4. Arizona – (11 elektorskih glasova) je bila veliko iznenađenje 2020. godine kada je prešla u ruke demokrata.
Tramp bi morao da uloži značajne napore da je povrati kako bi nadoknadio gubitak Pensilvanije.
Ako izgubi Pensilvaniju, Tramp bi se morao fokusirati na osvajanje Viskonsina, Mičigena, Džordžije i Severne Karoline.
Povratak Arizone takođe bi bio ključan, s obzirom na to da bi time nadoknadio veliki deo izgubljenih elektorskih glasova.
Post Views: 223
